fbpx

ЛЕТЊА ПРЕПОРУКА - Ђурђев град - сведок прошлих времена

 

Они који не планирају овог лета одмор на неком даљем одредишту, на мору у Црној Гори, Грчкој, Турској, Египту или Хрватској, слободно време могу искористити да обиђу своју околину и места која су им на дохват руке, тек мало више од 30 минута вожње. Подриње је даривано природом каква се пожелети може, али и споменицима културе, сведоцима историје и прошлих времена, тако да се посетом њима време може квалитетно утрошити

Препорука коју износимо у овом тексту, односи се на Ђурђев град у Зворнику. Ем је близу, ем је атрактивно и место вредно сваке пажње, ем се ова тврђава, стара више векова, налази у другој држави па се можете похвалити да сте, ипак, на излет ишли у иностранство.

Како год је називали - Кула град, Јеринин град, Ђурђев град или, једноставно, Стари град - осећај је исти када зађете међу камене зидине дигнуте, како стоји у историјским записима, по свему судећи с краја 13. или почетком 14. века. Утврђење никло изнад Дрине, и данас надгледа пролазнике, догађаје, прилике и неприлике, али и сведочи о онима који су пре много година у њему боравили, живели или војевали. Ђурђев град је обележје Зворника, а троделна тврђава (Доњи, Средњи и Горњи град), највеће утврђење у БиХ, и национални споменик културе. Тврђаву је у 15. веку заузео деспот Ђурађ Бранковић по коме и носи име, а по легенди тврђаву је саградила његова жена Проклета Јерина одакле носи и назив Јеринин град. Утврђење су касније проширили Турци за време своје владавине (1460-1878), а надограђивали Аустроугари чија је посада у зворничкој тврђави била смештена у периоду од 1878. до 1918. године тако да данас тврђава представља сведочанство различитих историјских периода. До тврђаве је могуће доћи пешке стазом дугом око два километра, са клупама за одмор, која води из центра града преко насеља Баир или аутомобилом, седам километара дугим асфалтним путем преко насеља Српска варош. Наша екипа одабрала је ову другу варијанту, али намера је да следећи пут до заравни брда Млађевац на око 400 метара надморске висине и тврђаве стигне чувеним Јерининим стазама. Наиме, једна пешачка стаза од Зворника до Ђурђевог града названа је “Јеринин пут камена”, а стаза од Градске капије или Доњег града до Средњег града названа је “Јеринин пут страсти”. Како легенда каже, Јерина је градећи тврђаву наредила да се камен за градњу довлачи из мајдана удаљеног 12 километара од Зворника. Није била задовољна брзином преношења камена, па је наредила да се он загреје како би се брже пребацивао из руке у руку и стизао до места градње. Друга стаза има још бизарнију причу по којој је лепа господарица заводила момке из своје пратње, а потом их ноћу бацала у Дрину кроз тајна врата ноћних одаја, да би без сведока сачувала своју тајну о љубави. Претпоставља се да је Ђурађ тврђаву 1433. године заузео или на поклон добио од угарског краља јер не постоје прецизни историјски подаци о томе ко ју је градио. Према неким изворима, ово здање, највероватније, градила је властелинска породица Златоносовића, која је у том периоду владала овим подручјем, са седиштем у Зворнику. Браћа Вукмир и Вукашин, 40 година пре боја на Косову, имали су у Зворнику дворац, а преко њих је ишла трговина од Дубровника према Европи. Ђурађ Бранковић је већ постојеће зидове ове грађевине, који су били четвртасти, заоблио ради лакше одбране.

Обилазећи тврђаву, екипа ЛН је приметила да је трава у комплексу уредно покошена, да је доведена струја и постављена расвета, али да трагова несавесних посетилаца ипак има превише за једно место које би требало да буде туристичка атракција. Конзерве, кесе, лименке, празне флаше, остатке од хране и слаткиша ваљало би покупити и понети до првог контејнера, а двориште утврђења, којим се Зворничани могу поносити, да остане уредно за неке нове посетиоце и туристе из других места.

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јануар 25, 2020 102

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом…
јан 18, 2020 395

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…
јан 11, 2020 443

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1143

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 776

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"