fbpx

СИСТЕМАТСКИ  ПРЕГЛЕДИ ЂАКА – Најчешћи проблеми равна стопала и прекомерна тежина

За три месеца, колико су трајали редовни сестематски прегледи ученика трећег, петог и седмог разреда основних школа као и првог и трећег разреда средњих школа у Лозници, прегледано је  3.615 ђака. Код нешто више од16 одсто примећено је да имају равна стопала док је оних са прекомерним килограмима било скоро девет одсто

Систематски прегледи ђака који су у Дому здравља „Др Миленко Марин“ у Лозници почели у другој половини септембра и трајали до половине децембра, обављани су по редовном годишњем програму, а њимa су обухваћени ученици трећег, петог и седмог разреда основне школе као и први и трећи разреди средњих школа. Према речима др Милене Филиповић, начелнице Службе здравствене заштите деце и омладине, приликом систематских прегледа контролише се физичко здравље детета, кичма, стопала, вид, слух.

- Прегледима је обухваћено 3.615 ђака. Примећено је да има мало више деце са прекомерном тежином, њих 321 или скоро девет одсто и то више дечака (167) него девојчица (154). То је и добар просек, слушала сам на предавањима да је у Европи 20 одсто гојазне деце, што је забрињавајуће, а у Америци још и више. Саветујемо да се промени исхрана, најпре смањити слаткише, давати више куваних јела и повећати физичку активност, бавити се неким спортом. Често се дешава да деца не доручкују код куће па у школи узму брзу храну онако с ногу, што никако није у реду. Не треба дозволити да пређемо критичну границу ка гојазности, јер све указује да идемо у том правцу - каже Филиповићева.

Код 114, или мало више од три одсто, ученика примећен је деформитет кичме, кифоза или погрбљеност, више код дечака (79) него код девојчица (35) и сколиоза или тзв. ес кичма, код 318 или око девет одсто и то више код девојчица (174) него код дечака (144).

- Када уочимо те деформитете, од који смо неке одраније пратили, а неки су се појавили и касније услед брзог раста, шаљемо их код физијатра који им одређује вежбе, а ми настављамо да их пратимо. Са равним стопалима је био мало већи број - њих 587 што је мало више од 16 одсто и то код  310 дечака и 277 девојчица. Њих, такође, шаљемо физијатру, али обично родитељима дајемо савет да омогуће детету да хода што више босо по неравном терену, шљунку, трави, како би на тај начин дражило свод стопала да се подигне. Ако то не успемо, физијатри одређују специјалне улошке које деца носе у обући да би се ова мана кориговала  - објашњава Филиповићева.

Праћењем вида утврђено је да 123 прегледана детета или 3,4 одсто има проблем са кратковидошћу, девојчица 77, а дечака 46, и они су упућени код очног лекара да им одреди диоптрију, а њихово стање се прати двапут годишње. Филиповићева скреће пажњу родитељима да деци не дозвољавају да проводе превише времена уз компјутере и мобилне телефоне јер прекомерним гледањем у екран слабе вид. Што се тиче страбизма (шетајуће око), пронађен је код седморо деце, два дечака и пет девојчица.  

На систематском прегледу, како каже докторка, обраћана је пажња и на фимозе (отежана, делимична или потпуна немогућност превлачење кожице мушког полног уда) иако су  веома ретке јер се овај проблем решава већ у првих седам година док дете не крене у школу. Пронађене су код дванаест дечака или 3,4 одсто и они су упућени код уролога. Срчане мане су такође ретке јер се и оне коригују у ранијем узрасту, а на прегледима су пронађене код њих 26 што је мање од један одсто, и то код шеснаест девојчица и десет дечака.

- Код ученика седмог разреда рађене су и лабораторијске анализе, крвна слика, шећер, уреа, креатинин. При прегледу урина примећено је да у појединим налазима има песка у седименту, али за нас педијатре то није било значајно јер може да буде пролазно, настало као последица недовољног уноса течности, времена када је узет узорак, како је донет, колико је стајао. Дакле, то су све неки спољни фактори који утичу на појаву песка. Деци саветујемо да мало више пију течности како би на тај начин убрзала испирање песка из мокраћних канала и бешике - истиче  она.

На питање, да ли је нечијом грешком долазило до замене узорака јер су поједина деца поново позивана да их доносе, каже да јој такви случајеви нису познати.

-  Родитељи не треба да брину, јер када нам је нешто сумњиво, ми тражимо да се поступак понови и добијемо прави резултат. Ако је и било неких проблема, ту су изабрани лекари који ће то пропратити и кориговати на време - истиче Филиповићева.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ЗВОРНИЧКОМ ЈЕЗЕРУ – Шапчанин освојио часни крст

РФЗО – Још 61 лек о трошку државе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 15, 2020 429

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 599

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 754

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 729

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1141

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"