fbpx

СИСТЕМАТСКИ  ПРЕГЛЕДИ ЂАКА – Најчешћи проблеми равна стопала и прекомерна тежина

За три месеца, колико су трајали редовни сестематски прегледи ученика трећег, петог и седмог разреда основних школа као и првог и трећег разреда средњих школа у Лозници, прегледано је  3.615 ђака. Код нешто више од16 одсто примећено је да имају равна стопала док је оних са прекомерним килограмима било скоро девет одсто

Систематски прегледи ђака који су у Дому здравља „Др Миленко Марин“ у Лозници почели у другој половини септембра и трајали до половине децембра, обављани су по редовном годишњем програму, а њимa су обухваћени ученици трећег, петог и седмог разреда основне школе као и први и трећи разреди средњих школа. Према речима др Милене Филиповић, начелнице Службе здравствене заштите деце и омладине, приликом систематских прегледа контролише се физичко здравље детета, кичма, стопала, вид, слух.

- Прегледима је обухваћено 3.615 ђака. Примећено је да има мало више деце са прекомерном тежином, њих 321 или скоро девет одсто и то више дечака (167) него девојчица (154). То је и добар просек, слушала сам на предавањима да је у Европи 20 одсто гојазне деце, што је забрињавајуће, а у Америци још и више. Саветујемо да се промени исхрана, најпре смањити слаткише, давати више куваних јела и повећати физичку активност, бавити се неким спортом. Често се дешава да деца не доручкују код куће па у школи узму брзу храну онако с ногу, што никако није у реду. Не треба дозволити да пређемо критичну границу ка гојазности, јер све указује да идемо у том правцу - каже Филиповићева.

Код 114, или мало више од три одсто, ученика примећен је деформитет кичме, кифоза или погрбљеност, више код дечака (79) него код девојчица (35) и сколиоза или тзв. ес кичма, код 318 или око девет одсто и то више код девојчица (174) него код дечака (144).

- Када уочимо те деформитете, од који смо неке одраније пратили, а неки су се појавили и касније услед брзог раста, шаљемо их код физијатра који им одређује вежбе, а ми настављамо да их пратимо. Са равним стопалима је био мало већи број - њих 587 што је мало више од 16 одсто и то код  310 дечака и 277 девојчица. Њих, такође, шаљемо физијатру, али обично родитељима дајемо савет да омогуће детету да хода што више босо по неравном терену, шљунку, трави, како би на тај начин дражило свод стопала да се подигне. Ако то не успемо, физијатри одређују специјалне улошке које деца носе у обући да би се ова мана кориговала  - објашњава Филиповићева.

Праћењем вида утврђено је да 123 прегледана детета или 3,4 одсто има проблем са кратковидошћу, девојчица 77, а дечака 46, и они су упућени код очног лекара да им одреди диоптрију, а њихово стање се прати двапут годишње. Филиповићева скреће пажњу родитељима да деци не дозвољавају да проводе превише времена уз компјутере и мобилне телефоне јер прекомерним гледањем у екран слабе вид. Што се тиче страбизма (шетајуће око), пронађен је код седморо деце, два дечака и пет девојчица.  

На систематском прегледу, како каже докторка, обраћана је пажња и на фимозе (отежана, делимична или потпуна немогућност превлачење кожице мушког полног уда) иако су  веома ретке јер се овај проблем решава већ у првих седам година док дете не крене у школу. Пронађене су код дванаест дечака или 3,4 одсто и они су упућени код уролога. Срчане мане су такође ретке јер се и оне коригују у ранијем узрасту, а на прегледима су пронађене код њих 26 што је мање од један одсто, и то код шеснаест девојчица и десет дечака.

- Код ученика седмог разреда рађене су и лабораторијске анализе, крвна слика, шећер, уреа, креатинин. При прегледу урина примећено је да у појединим налазима има песка у седименту, али за нас педијатре то није било значајно јер може да буде пролазно, настало као последица недовољног уноса течности, времена када је узет узорак, како је донет, колико је стајао. Дакле, то су све неки спољни фактори који утичу на појаву песка. Деци саветујемо да мало више пију течности како би на тај начин убрзала испирање песка из мокраћних канала и бешике - истиче  она.

На питање, да ли је нечијом грешком долазило до замене узорака јер су поједина деца поново позивана да их доносе, каже да јој такви случајеви нису познати.

-  Родитељи не треба да брину, јер када нам је нешто сумњиво, ми тражимо да се поступак понови и добијемо прави резултат. Ако је и било неких проблема, ту су изабрани лекари који ће то пропратити и кориговати на време - истиче Филиповићева.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ЗВОРНИЧКОМ ЈЕЗЕРУ – Шапчанин освојио часни крст

РФЗО – Још 61 лек о трошку државе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 192

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 226

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 902

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 685

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 877

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"