fbpx

СИСТЕМАТСКИ  ПРЕГЛЕДИ ЂАКА – Најчешћи проблеми равна стопала и прекомерна тежина

За три месеца, колико су трајали редовни сестематски прегледи ученика трећег, петог и седмог разреда основних школа као и првог и трећег разреда средњих школа у Лозници, прегледано је  3.615 ђака. Код нешто више од16 одсто примећено је да имају равна стопала док је оних са прекомерним килограмима било скоро девет одсто

Систематски прегледи ђака који су у Дому здравља „Др Миленко Марин“ у Лозници почели у другој половини септембра и трајали до половине децембра, обављани су по редовном годишњем програму, а њимa су обухваћени ученици трећег, петог и седмог разреда основне школе као и први и трећи разреди средњих школа. Према речима др Милене Филиповић, начелнице Службе здравствене заштите деце и омладине, приликом систематских прегледа контролише се физичко здравље детета, кичма, стопала, вид, слух.

- Прегледима је обухваћено 3.615 ђака. Примећено је да има мало више деце са прекомерном тежином, њих 321 или скоро девет одсто и то више дечака (167) него девојчица (154). То је и добар просек, слушала сам на предавањима да је у Европи 20 одсто гојазне деце, што је забрињавајуће, а у Америци још и више. Саветујемо да се промени исхрана, најпре смањити слаткише, давати више куваних јела и повећати физичку активност, бавити се неким спортом. Често се дешава да деца не доручкују код куће па у школи узму брзу храну онако с ногу, што никако није у реду. Не треба дозволити да пређемо критичну границу ка гојазности, јер све указује да идемо у том правцу - каже Филиповићева.

Код 114, или мало више од три одсто, ученика примећен је деформитет кичме, кифоза или погрбљеност, више код дечака (79) него код девојчица (35) и сколиоза или тзв. ес кичма, код 318 или око девет одсто и то више код девојчица (174) него код дечака (144).

- Када уочимо те деформитете, од који смо неке одраније пратили, а неки су се појавили и касније услед брзог раста, шаљемо их код физијатра који им одређује вежбе, а ми настављамо да их пратимо. Са равним стопалима је био мало већи број - њих 587 што је мало више од 16 одсто и то код  310 дечака и 277 девојчица. Њих, такође, шаљемо физијатру, али обично родитељима дајемо савет да омогуће детету да хода што више босо по неравном терену, шљунку, трави, како би на тај начин дражило свод стопала да се подигне. Ако то не успемо, физијатри одређују специјалне улошке које деца носе у обући да би се ова мана кориговала  - објашњава Филиповићева.

Праћењем вида утврђено је да 123 прегледана детета или 3,4 одсто има проблем са кратковидошћу, девојчица 77, а дечака 46, и они су упућени код очног лекара да им одреди диоптрију, а њихово стање се прати двапут годишње. Филиповићева скреће пажњу родитељима да деци не дозвољавају да проводе превише времена уз компјутере и мобилне телефоне јер прекомерним гледањем у екран слабе вид. Што се тиче страбизма (шетајуће око), пронађен је код седморо деце, два дечака и пет девојчица.  

На систематском прегледу, како каже докторка, обраћана је пажња и на фимозе (отежана, делимична или потпуна немогућност превлачење кожице мушког полног уда) иако су  веома ретке јер се овај проблем решава већ у првих седам година док дете не крене у школу. Пронађене су код дванаест дечака или 3,4 одсто и они су упућени код уролога. Срчане мане су такође ретке јер се и оне коригују у ранијем узрасту, а на прегледима су пронађене код њих 26 што је мање од један одсто, и то код шеснаест девојчица и десет дечака.

- Код ученика седмог разреда рађене су и лабораторијске анализе, крвна слика, шећер, уреа, креатинин. При прегледу урина примећено је да у појединим налазима има песка у седименту, али за нас педијатре то није било значајно јер може да буде пролазно, настало као последица недовољног уноса течности, времена када је узет узорак, како је донет, колико је стајао. Дакле, то су све неки спољни фактори који утичу на појаву песка. Деци саветујемо да мало више пију течности како би на тај начин убрзала испирање песка из мокраћних канала и бешике - истиче  она.

На питање, да ли је нечијом грешком долазило до замене узорака јер су поједина деца поново позивана да их доносе, каже да јој такви случајеви нису познати.

-  Родитељи не треба да брину, јер када нам је нешто сумњиво, ми тражимо да се поступак понови и добијемо прави резултат. Ако је и било неких проблема, ту су изабрани лекари који ће то пропратити и кориговати на време - истиче Филиповићева.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ЗВОРНИЧКОМ ЈЕЗЕРУ – Шапчанин освојио часни крст

РФЗО – Још 61 лек о трошку државе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

септембар 14, 2019 148

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине”…
сеп 07, 2019 292

НАШИ СМО - Фејсб(д)рукање

Када је Марк Закерберг створио Фејсбук, најпопуларнију светску друштвену мрежу, можда није био свестан да ће променити виртуелни, али и стварни живот на ''трећем камену'' од Сунца. Вероватно није слутио да је човек биће које све уме да изокрене на ону другу, негативну страну па је тако и фејсбук.…
авг 31, 2019 601

НАШИ СМО - Ситуација

Постоје неке идиотске ситуације када просто не знате како да поступите. Да ли да некој ствари дајете на значају својим реаговањем или да искулирате као што радите када је у питању некакав дечји каприц дајући му времена да само увиди да то што ради није добро. Опет, са друге стране, имате и…
авг 24, 2019 1115

НАШИ СМО - Баш је добро

Ко се нађе у пустињи са флашом воде, биће очајан, стрепеће хоће ли му бити довољна да преживи. Онај који се на истом месту нађе без капи воде сања бар чашу течности, а пресрећан би био да има пола литра воде. Све је у животу ствар околности и гледања на ствари. Некоме је милион евра мало, некоме…
авг 17, 2019 1752

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам, ево цитата: “За време Трећег рајха у…

Репортажа

сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"