fbpx

ЗАШТИТА ОСТАВЉЕНЕ ДЕЦЕ - Имају право да знају своје порекло

 

Старији Лозничани  се сигурно сећају случаја када је дете које је мајка, чији идентитет никада није откривен, одбацила остављајући га усред жаре у каналу па га је случајна пролазница пронашла и успела да се избори за његово старатељсто, а потом и усвојење. У Лозници су случајеви остављене деце реткост, како су нам рекли у Општој болници у Лозници, ипак, дешава се да мајке које се породе у породилишту не однесу бебу кући. Последњи такав случај десио се лане и о томе је обавештен Центар за социјални рад.

Према речима Сање Грујичић, шефице Службе за заштиту деце и младих, тренутно се под стратељством  налази двадесеторо деце која за старатеље имају сроднике. У протеклих неколико година нису имали дете чији су родитељи непознати, дешавало се да се мајка породи, али да није спремна да преузме улогу родитеља, односно не жели да преузме бригу о детету.

- Пре две године малолетна девојчица са непуних четрнаест година родила је дете. Пре него што се десио порођај, имали смо сазнање о томе, разговарали смо и са њом и њеном мајком, али оне нису биле спремне да преузму бригу о детету, а очинство није утврђено. Приликом спровођења процедуре о старатељству, нико ни од сродника није желео да прихвати дете, па је поступак настављен тако што се од Центра за породични смештај и усвојење тражило да пронађу одговарајућу хранитељску породицу за дете, што су они и учинили - каже Грујичићева.

Без обзира на то што је дете и даље у хранитељској породици, у Центру су наставили рад са мајком која и даље не прихвата бригу о детету. Она је дала изјаву да је спремна да дете да на усвојење о чему је обавештено надлежно министарство од којег је добијена сагласност да започне поступак усвојења.

- Мајка сада има шеснаест година, пратили смо њен статус, покушавали на разне начине да обезбедимо материјална средства да би се породица оснажила, иако то и није био разлог због  којег је она одустала од тога да преузме улогу родитеља. Штавише, никада није изразила жељу да види дете. Имамо и девојчицу у установи за децу у Звечанској улици која има здравствених проблема и која никада није упознала родитеље. Мајка се породила у Лозници и немамо сазнања где је - истиче наша саговорница. 

Како каже, сазнање да је остављено свако дете прихвата тешко, у старијем узрасту још теже.

- Колико год ми покушавамо да оправдамо родитеља и да успоставимо контакт са њим, дете то не прихвата, посебно ако је у породици било насиља - каже Грујичићева.

Благи пораст броја деце у хранитељским породицама

На евиденцији Центра тренутно  има 59 корисника који бораве у хранитељским породицама од којих је 49 малолетника - 45 их је смештено у Лозници, а четворо у другим општинама. Деветоро деце налази се непосредно под старатељством Центра и то четворо у Центру за заштиту деце у Звечанској, двоје у Заводу у Књажевцу и троје у домовима за децу у Београду. У односу на претходну годину, примећује се благи пораст броја деце у хранитељским породицама. Нека деца су од рођења до пунолетства па и до 26. године смештена у хранитељске породице и никада се не врате у породицу порекла.

- Свако дете је прича за себе, има екстремних случајева и злостављања, занемаривања и насиља у породици, да деца толико трпе да нисмо у могућности да нађемо сродника који би прихватио да брине о детету, да не можемо да нађемо хранитељску породицу у целој Србији јер се ниједна  не изјашњава да је спремна да преузме то дете. То су деца старијег узраста са преживелим траумама, о којима чак ни  људи који су обучени да буду хранитељи нису спремни да преузму бригу, па се најчешће смештају у установе социјалне заштите. Она имају потребу за психологом, психијатром, терапијским радом - напомиње Грујичићева.

Према речима Владимира Петровића, директора Центра за социјални рад, у најбољем је интересу детета, а и по Конвенцији о правима детета,  да остане у биолошкој породици јер је његово право да се првенствено родитељи старају о њему, а из тог права произилази дужност родитеља.

- Издвајање детета из примарне породице у Центру никада нисмо радили због тога што су у породици лоши стамбени или материјални услови, осим ако такво стање не угрожава здравље деце. Такву ситуацију смо имали прошле године у Јошеви када је због  прљавштине и запуштености дете одузето од родитеља, али и то спроводимо у сарадњи са Хитном службом, полицијском станицом, дакле, уз строго поштовање процедура. Појављују се и случајеви када није лако издвојити дете из примарне породице, родитељи пружају отпор зато нам асистенцију управо и пружа полиција - каже Петровић.

Он истиче да у Центру обављају превентивни и корективни надзор над вршиоцима родитељског права, не морају да буду у питању само корисници социјалне помоћи, већ се поступа и на основу дојава па и анонимних.

- Грађани, правна лица, институције не само да имају право, већ и дужност да нас обавесте да ли се родитељи на прави начин старају о детету, да ли су га запустили, да ли га злостављају или су га напустили, а онда ми, одговарајућим мерама које су у оквиру наших надлежности, родитеље исправљамо у обављању њихових родитељских права. Уколико се и тога не придржавају, спроводи се корективни надзор у смислу саветодавног рада, упућивања у специјализоване установе које посредују у породичним односима као што је брачно саветовалиште или грађанско-правна заштита, односно подношења тужбе за заштиту права детета за разрешење родитељског права - каже Петровић.

Усвајање најбоље за дете

Када се тражи модел заштите детета, каже Петровић, прво се гледа шта је у његовом интересу. За разлику од ранијих, у последње три године повећан је број усвојења који представља трајан облик заштите и долази на крају давањем сагласности родитеља или решењем суда да се они лише родитељског права. Процес усвојења траје зависно од узраста, затим здравственог стања детета, од националности, усвојитељских парова. Према бази које води министарство, тренутно има 745 парова који чекају да буду позвани од стране центара за социјални рад да се са њима обави разговор поводом усвојења.

- Процес усвојења може да траје кратко, у зависности од тога да ли су потенцијални родитељи заинтересовани за дете одређеног узраста, пола, националности, ми морамо поштовати њихове жеље. У Лозници сада водимо поступак усвојења за двоје деце од две и пет година који може да траје и месец дана. Пратимо њихов контакт, који је временом све дужи,  период прилагођавања траје шест месеци, а ако је на крају извештај надлежног Центра повољан, приступа се усвојењу - напомиње Петровић.

Оно што је важно да се зна јесте да усвојено дете увек има право да зна своје порекло и то не сме да му се ускрати. Дете које је навршило петнaест година и које је способно за расуђивање може затражити  увид у матичну књигу рођених и у другу документацију која се односи на његово порекло.

Због непромишљености остају без деце

- Постоје родитељи који непромишљено ступају у брак, а касније се роди дете, које, нажалост, пронађе једину заштиту у нама. Они мисле да могу да живе лагодно не доприносећи ништа својој породици и да је бригу о свима њима дужна да преузме држава. Најчешће облике старатељске заштите и различите видове помоћи имамо баш код вишечланих породица, где има и шесторо деце. Управо, овакви родитељи највише се и лишавају родитељског старања - истиче Петровић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

КОШАРКА: 1. МЛР ''ЗАПАД'' – Каква игра, такав и резултат

ИЗ “ТОПЛАНЕ” ЗА ОКТОБАР - Осетно мањи рачуни

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 22, 2020 427

НАШИ СМО - Празник

У Улици кнеза Милоша у Београду погинуо је радник (61) на градилишту, пао је из спољног лифта који превози раднике и материјал. У питању је градилиште на месту некадашње Америчке амбасаде. Хитна помоћ је могла само констатовати смрт човека. Вест је објавио…
феб 15, 2020 485

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би докрајчио његове идејне творце, све је…
феб 08, 2020 668

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 807

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 778

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"