fbpx

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЦУЦИЋ, КОМЕСАР КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ - Нико неће остати незбринут и гладан

Vladimir Cucic

Србија је спремна да прими и већи број избеглица, ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију држимо под контролом - каже Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције

Драматично расте број избеглица које стижу у Србију из азијских и афричких земаља, по неким изворима дневно у земљу уђе и до хиљаду људи. Процењује се да би њихов број до краја године могао да премаши и 100.000. Да ли је Србија спремна за то?

- Србија јесте и мора да буде спремна. Ако имамо у виду да је Србија деведесетих година прошлог века примила више од 600.000 избеглица, велики део њих збринула и интегрисала, јасно је да имамо и знање и капацитете. Такође, ми смо традиционално гостопримљива земља и тврдим да нико ко дође на нашу територију неће остати незбринут или гладан. Република Србија има релативно млад систем азила који добро функционише. Закон је донет 2007. године, а почео да се примењује 1. априла 2008. Тренутни смештајни капацитети су око 800 места и подмирују потребе. Иако је актуелни Закон о азилу добар, има места за унапређења, због чега се очекују измене Закона о азилу, који ће бити у потпуности усклађен са европским стандардима. Измене закона о азилу донеће даље усклађивање са директивама ЕУ које регулишу статус и боравак тражилаца азила. Очекује се и почетак пројекта финансираног из ИПА средстава, током којег ће експерти Европске уније помоћи да нови закон буде у складу са стандардима ЕУ у области азила и миграција.

Када говоримо о тражиоцима азила смештеним у неком од центара, највећи број њих долази из Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје и Судана. Најчешћи разлог одласка из земље су ратне страхоте, економски разлози, угроженост због припадности мањинским групама. Србија је тражиоцима азила готово увек само земља транзита на путу ка богатијим земљама западне Европе.

Мађарска подиже зид, Македонија чини све да убрза пролазак азиланата преко своје територије, а према изјавама српских званичника, Србија је под све већим притиском европских земаља да задржи азиланте. Истовремено, изостаје одговарајућа помоћ, па се поставља оправдано питање колико буџет Србије може да поднесе такав притисак и која врста помоћи је сада најпотребнија?

- Буџет Србије располаже средствима за ове намене, али свакако да нам је потребна помоћ међународне заједнице, која се већ ангажовала. Та помоћ полако пристиже и тек је очекујемо, тим пре што овако интензивни миграторни токови не утичу само на Републику Србију, већ и на целу Европу. Помоћ сваке врсте је добродошла, па и од наших домаћих успешних компанија које су спремне да помогну. Чак и развијене европске земље се суочавају са проблемима и понекад тешко одговарају миграторним изазовима. Ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију др-жимо под контролом.

Из невладиног сектора често се могу чути замерке на недопустиву спорост азилних процедура, па чак и захтеви да се повећају надлежности Комесаријата за избеглице и миграције. Да ли су ваше компетенције, кадровска и техничка опремљеност адекватне и шта би, евентуално, требало мењати?

- Наши кадровски капацитети су задовољавајући. Поновићу да овај захтеван посао радимо са колегама из Министарства унутрашњих послова и да је сарадња више него добра. Ми имамо знање, али и искуство. Сетите те се да је Комесаријат за избеглице на врхунцу избегличке кризе водио рачуна о 700 колективних центара са више од 60.000 људи у њима. Такође, све већу улогу има и невладин сектор који је конструктиван и све више укључен у азилне токове. Организације цивилног друштва свакако имају место у систему и служе да пруже подршку (правну, психосоцијалну)… надлежним институцијама, пре свега Комесаријату за избеглице и миграције и Министарству унутрашњих послова.

Како коментаришете најновији извештај Амнести интернешенела о положају азиланата у Србији?

Морам да кажем да је реч о тенденциозним наводима заснованим на само пар примера тако да не могу буду показатељ праве слике на терену. Наши службеници раде савесно. Мигранти су збринути, нахрањени и пружена им је медицинска помоћ. Нико не може да каже да усамљени инциденти нису могући, али није коректно да се на основу њих креира нетачна слика.

Центар за азил у Бањи Ковиљачи тренутно није на путањи велике сеобе људи из азијских и афричких земаља, да ли постоје процене докле ће бити тако?

- Миграције су непредивидив процес и веома је незахвално давати процене када ће и који центар за смештај тражилаца азила бити на удару. Пракса је да сваког регистрованог мигранта припадници Министарства унутрашњих послова упућују у неки од пет центара за смештај у зависности од слободних места.

Да ли се однос локалног становништва према азилантима мења, пошто је све мање јавних протеста какви су били пре три године?

На срећу, ставови наших људи полако се мењају набоље. Сећамо се немилих сцена у селима око Боговађе и ксенофобије, затим протеста у Обреновцу, Бањи Ковиљачи. Увек волим да поменем да када су Србију задесиле мајске поплаве прошле године тражиоци азила су били међу првима да помогну, спасавају локално становништво и преносе вреће са песком. Такође, Сјеница и Тутин су примери сјајних гостољубивих средина, где су невољници из Африке и Азије на најтоплији људски начин дочекани. Делом заслуга за помаке набоље припада и константној медијској кампањи с циљем подизања свести домаћег становништва и ширење поруке да је реч о људима које су ратне страхоте натерале да крену у потрагу за бољим животом.

З. Вишњић

Колумна

новембар 09, 2019 366

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени…
нов 02, 2019 1078

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 621

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 575

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…
окт 12, 2019 959

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"