fbpx

Ирачанин у Србији

SAFA CCEKA DOKUMENTA

У Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи већ неколико година живи Ирачанин Алобаиди Сафа Алдина и чека документа која ће му омогућити да остане у Србији и живи као сви остали. Велика жеља му је да после добијања “папира” овде доведе супругу и сина и да после више година поново буду заједно

Насмејано лице Алобаиди Сафа Алдина (58) дочекује нас у у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи где борави овај Ирачанин. Живи у гарсоњери мале куће у дворишту где чека документа која ће му омогућити да коначно може “нормално да живи и ради”. Осам година чека те папире и не зна колико ће још времена проћи док их не добије. У Центру га сви знају и одавно помаже запосленима да се споразумеју са “станарима” који овде стижу из немирних делова света. Говори арапски, енглески и српски па је преводилац и асистира кад год затреба, помаже и настоји да буде од користи и да не седи беспослен.

Није му лако, али је насмејан, чак се и шали на рачун своје позиције, али му срце крије тугу за женом и сином који су остали далеко од њега. Кад добије папире, планира да их доведе у Србију, земљу у којој жели да остане. Сафа, како га сви овде зову,  добио је супсидијарну заштиту у Србији, додељује се особама које нису испуњавале услове за азил, али су доказале да постоји ризик да би им повратком у матичну земљу била угрожена безбедност. У његовом станчићу на зиду много слика, фотографије, поред кревета мањи лаптоп и алат. Када не преводи, време троши поправљајући  разне техничке ствари, то му је и струка, а гаји и биљке.

- Овде сам седам и по година и све је у реду. Односно било би да сам са породицом. Волео бих да добијем документа, личну карту, пасош, а онда бих остао у Србији, вероватно  баш овде у Бањи Ковиљачи или Лозници, тамо где бих  имао могућности да живим и нађем посао. Имам две дипломе, инжењера за белу технику и климе, а завршио сам и хортикултуру. Добро ми је овде, али не знам колико ћу још чекати документа, живот иде,  сваки дан сам све старији, и не знам колико је још времена испред мене. Отац сам и супруг, тешко ми је без сина и супруге које нисам их видео годинама. Они мисле да сам их заборавио, а нисам, стално мислим на њих иако последњих неколико година нисам имао контакт са њима  - прича на сасвим коректном српском, убацујући понеку реч на енглеском, сањајући дан када ће поново бити заједно са својима.

Некада је живео у Багдаду, престоници Ирака, али су онда дошла несигурна, тешка времена, и кренуо је у непознато за бољим животом. Планирао је да се негде снађе, а онда код себе доведе и породицу, али није било све како је планирао. Остао је у Србији и ту чека документа која би требало да му омогуће да испуни срце.

- Мој син је завршио за програмера и мислим да би овде веома брзо могао да се запосли. Србија је, иначе, у реду. Овде су људи нормални, између мене и мештана постоји поштовање, они воле мене, ја волим њих и све је како треба. Само да је мало брже то са документима све би било одлично  - каже Сафа, па одмах испод проседих бркова набацује широк осмех уверен да ће све бити добро.

Прича да је Србију туристички посећивао осамдесетих година прошлог века када је била део бивше Југославије и да се из тог  времена сећа безбрижности људи, “јаке економије и државе”. Прошле године је у мају ишао у Крупањ да помаже у уклањању последица поплава и то је чинио радо. Воли да помаже другима и то ради кад год неки нови азилант  стигне у Центар, само, како каже, ретки се ту дуже задрже. Сви иду даље у потрази за бољим животом. Он верује да може да га има овде, у Србији, само да још добије та документа. Уз снажан стисак руке поздравља нас Ирачанин у Србији, па оде да поправља лаптоп и у својој гарсоњери сања о дану када ће поново бити са породицом, а то би највише желео.

Т.М.С

Колумна

децембар 14, 2019 88

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 277

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 337

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1006

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 777

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"