fbpx

АЗИЛАНТИ - ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Пронашли сина у Бањи Ковиљачи

003

Драматична прича породице из Авганистана завршила се срећно у Бањи Ковиљачи, заједничком акцијом невладиних организација, УНХЦР-а и надлежних институција у Србији. После хапшења у Мађарској, жена и мушкарац са ћерком, враћени у Србију, где их је сачекао десетогодишњи син, којег су изгубили у Суботици

Какве све проблеме и патње доноси избеглички пут у неизвесно, свакодневно на сопственој кожи осећа на хиљаде азиланата из Пакистана, Авганистана, Сирије и других земаља из којих људи одлазе у потрази за бољим животом. Још када на пут крене цела породица, та “немогућа мисија” постаје још неизвеснија, напорнија и ризичнија. Једна таква прича одиграла се протеклог месеца, када је породица у покушају да стигне до Запада изгубила или “заборавила” своје дете, потом завршила у мађарском затвору, а хепиенд доживела у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи. Десетогодишњи Шекрија из Авганистана до пре неколико дана мислио је да ће остати сам на свету и да више неће видети своју породицу од које се изгубио у Суботици, када су илегално желели да уђу у Мађарску. Када су му у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи, где је био привремено смештен, рекли да му стижу родитељи, није престајао да се смеје и радује. Само је понављао “хвала” и “супер”.

- Био сам срећан што ћу после много дана видети тату, маму и сестру - каже Шекрија, показујући високо подигнута три прста.

Не зна како се десило да остане сам на клупи, али кад се тог јутра пробудио у палићком парку схватио је да су родитељи отишли. Преплашеног и узнемиреног, са ранцем и два ћебета, пронашла га је полиција која му је преко суботичког Центра за социјални рад убрзо обезбедила смештај у објекту “Колевка”, а потом је пребачен у Завод за децу и омладину “Васа Стајић” у Београду.

Мали Авганистанац је са својим оцем Али Ахметом Јусуфијем (37), мајком Сехријом (35) и сестром Ханијом (15), као и многи њихови сународници кренуо за бољим животом, миром и слободом, која им је недостајала у домовини, али на том путу, иако је дете, није био поштеђен патњи и проблема с којима се сусрећу старији. Жеља им је била да се домогну Немачке или Шведске, где имају родбину, али до тог циља морали су превалити километре пешачећи, не спавајући, страхујући и гладујући. Уз све то, додатна невоља десила се када су у Суботици изгубили малог Шекрију.

- Ми смо четворочлана породица која је решила да нађе бољи живот на Западу. Прошли смо Албанију, Грчку, Македонију, и свугде је било проблема. Било је отимања новца или мобилних телефона, али некако смо се домогли Србије и Суботице. Чекали смо ноћ да пређемо у Мађарску - прича отац Али.

Зна да су уз силне перипетије успели илегално да пређу границу, али их је убзо ухватила полиција.

- Тек тада смо схватили да син није са нама. Паника и страх додатно су отежавали ситуацију. Мађарска полиција била је груба, нису хтели да нам омогуће да телефонирамо иако смо им објаснили да смо изгубили дете. У затвору смо провели 18 дана, а онда су нам јавили да је син пронађен, да је на сигурном и да ће нас вратити у Србију - каже Али.

У акцију њиховог повратка за Србију укључиле су се невладине организације и УНХЦР, а дете је два дана пред њихов повратак пребачено у Центар за азиланте у Бањи Ковиљачи.

- Дечак је овде лепо прихваћен, радио је са учитељицом, помагали су му сви да се опусти, али када смо га обавестили да стижу родитељи био је одушевљен - каже Роберт Лестмајстер, управник центра.

Хумани центар за интеграције и толеранцију из Новог Сада организовао је превоз Шекријиних родитеља и сестре до Ковиљаче, и породица је поново била на окупу. Срећу нису крили, а задовољство су исказивали непрекидним осмехом на лицу јер њихов фарси језик мало ко зна. Мали Шекрија је научио да броји до десет на српском, зна коју реч енглеског језика, а недаће које су снашле њега и породицу нису им биле препрека да крену даље. Решени да стигну до свог циља они су се после пар дана проведених у Ковиљачи спаковали и поново кренули “ка обећаном западу”.

- Идемо опет да покушамо. У Шведској имамо тетку и ваљда ћемо некако стићи до ње. Србији хвала, али ми желимо у Шведску - искрен је Али док креће низ степениште и маше људима из Центра за азил, за које каже да су му много помогли.

Испратио их је један земљак, а њих четворо, спуштајући се ка центру Ковиљаче више су подсећали на породицу која је кренула на летовање. Са неколико кофера, кеса и ранчева деловали су као туристи. Откривало их је традиционално облачење мајке и ћерке и немогућност да пролазницима на српском језику одговоре са “хвала” на упућено “срећан пут!”.

С. Пајић

Колумна

новембар 09, 2019 366

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени…
нов 02, 2019 1078

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 621

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 575

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…
окт 12, 2019 959

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"