fbpx

Настављају се невоље малинара - ЦЕНА ЈЕДВА ПОКРИВА ТРОШКОВЕ

Изузетно ниске температуре у јануару, снег и град у априлу готово су преполовиле овогодишњи род малина. Надали су се малинари да ће бар откупна цена бити на нивоу прошлогодишње (од 220 до 240 динара) како би могли да покрију тошкове и колико-толико зараде. Међутим, то се није десило - и цена је преполовљена, а проблеми малинара су постали још већи

 

Откупна цена малина је и ове као и претходних година  најважнија тема у разговорима између малинара, хладњачара и представника владе. Углавном, договора нема и на крају се све заврши онако како су  откупљивачи и планирали. Овогодишњи род је готово преполовљен због неповољних временских прилика током вегетације, али то није допринело да откупна цена овог воћа буде већа, бар на нивоу прошлогодишње (од 220 до 240 динара) како су прижељкивали малинари. Напротив, у зависности од откупљивача малина се у Србији откупљивала од 80 па до највише 145 динара за килограм. Тренутно се у Лозници плаћа 135 динара без изгледа да буде значајно повећана. Сав ризик у узгајању малина је практично пао на малинаре. Сви у том ланцу продаје се добро уграде и зарађују много више од самих узгајивача. Воћари су незадовољни ниском ценом и сматрају да би реална цена овогодишњег рода требало да буде бар 200 динара за килограм, а хладњачари тврде да не могу да плате колико малинари  траже  јер не могу да је по тој цени  продају на светском тржишту. Стални протести малинара готово да немају никаквог ефекта. 

У уторак је у Министарству пољопривреде  одржан састанак на коме су о овом проблему разговарали представници Асоцијације малинара Србије, хладњачара и ресорног министарства. Представници Асоцијације малинара затражили су од надлежних институција да покажу да ли је “јачи криминал и монопол или држава”.  Малинари траже да се тржиште “пусти’ , а не да њиме неко диригује. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао је да тржиште одређује цену малине и да надлежне институције треба спрече евентуалне поремећаје на тржишту.

Незадовољни представници малинара затражили су састанак се председником Србије Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић на коме би разговарали о проблемима насталим око откупне цене. У међувремену огласио се и председник Србије Александар Вучић  који је рекао да држава нема могућности да значајно утиче на хладњачаре  око цене малина истакавши да она зависи од тржишта, а не од државе.

Малинари сматрају да треба формирати тим који ће када се заврши сезона сести и направити дугорочну стратегију развоја малинарства како се не би исти проблеми понављали  из године у годину. Углавном, решење проблема овогодишње  ниске цене малина и поред велике жеље узгајивача није ни на видику. Узгајивачи су принуђени да малину продају по ценама које су хладњачари одредили или  да прекину бербу и род оставе необран што се највероватније неће десити. Поред ниске откупне цене, малинари се суочавају и са недостатком радне снаге. То је нарочито изражено у ариљском крају где су и највеће површине под овим воћем.

Берба малина у лозничком крају приводи се крају (почела још крајем маја), док је у осталим деловима Србије, посебно у брдским  на половини. Милан Аврамовић је највећи узгајивач малина у овом крају. Има седам хектара под овим воћем и једва чека да се берба заврши.

- Због измрзавања са три хектара уопште нисмо брали малину и због тога смо претрпели велику штету. На остала четири хектара род је готово преполовљен. Прошле године род је био око петнаест тона по хектару, а ове године седам-осам. Откупна цена је посебна прича и, нажалост, на њу не можемо да утичемо колико год бисмо то желели, све је у рукама хладњачара. Откупна цена једва да може да покрије трошкове. Велики проблем је и недостатак берача. Иако смо плаћали 200 динара по сату, нисмо могли да обезбедимо довољан број па смо се сналазили како смо знали и умели. Берба малина је при крају, а предстоји нам берба купина. Имајући у виду прошлогодишње искуство, не усуђујем се ни да размишљам о томе - каже Аврамовић.

Слично говоре и други, али боље решење немају па малину предају без обзира на цену.

Разговори малинара, хладњачара и представника владе биће настављени, а хоће ли то  довести до решавања овог проблема остаје да се види.

 

Све иде у извоз

Србија је у прошлој години извезла малине у вредности од 270 милиона евра што је око 42  одсто прихода од укупног извоза воћа из наше земље. Око 95 одсто производње малина у Србији одлази у извоз.

 

В. Ст.

Колумна

август 17, 2019 702

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 504

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 467

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1085

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 787

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"