fbpx

МЕДИЈСКА КУЛТУРА - Таблоидизована стварност

Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и зато је неопходно подићи ниво медијске писмености, а у томе би значајну улогу требало да игра школа. То, међутим, не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама

Београдска ''Библиотека плус'' и Новосадска новинарска школа приредили су данас у Гимназији ''Вук Караџић'' предавање о медијској култури намењено директорима, професорима и стручним сарадницима средњих школа. Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и вештине.

- То не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама. Медијска писменост једног друштва не може се измерити као алфабетска, постоји обрнути јаз где су млади медијски вештији, а одрасли невештији, али размевање тога што се може пронаћи на интернету сигурно је, због искуства и знања, на страни одраслих – каже Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Лозничка гимназија већ десетак година кроз ваннаставне активности ради на унапређењу медијске писмености ученика, а Зоран Хамовић, председник удружења ''Библиотека плус'', каже да је у томе и једна од најбољих.

- Неколико генерација младих имало је привилегију да се обучава и раније сазна о стварима које су данас актуелне и на нивоу државе и захваљујући чему се и уводи предмет медијска писменост. Трудимо се да створимо услове да млади, и не само они, веома добро разумеју како медији делују и шта од њих могу очекивати, али и шта од себе могу да очекују. Најлакше је окривити новинаре да нису нешто добро урадили, или државу да није нешто припремила јер грађани имају алиби да својим незнањем могу да оптужују друге. Ово је прилика да се са озбиљним знањем избегне та врста алибија и да грађани буду на добром путу разумевања света у којем живе – рекао је Хамовић.

Обичан грађанин нема довољно знања и вештина и није упућен у медијску писменост па му није лако да препозна шта се крија иза одређених информација, на који се начин оне обликују и како медији приступају њиховој селекцији, сматра др Маја Вукадиновић са београдског Факултета примењених уметности. Према њеном мишљењу, професори би кроз оваква усавршавања требало да буду спремни да критички вреднују медијске садржаје.

- Традиционални узори су својим знањем, вештинама и успeхом стицали углед и захваљујући њему постајали узори младих и свих осталих. Данас су звезде супермаркет културе медијски посредовани узори који, пре свега, излажу сопствену приватност желећи да зараде новац и постану славни. Они најчешће не поседују теленат, знање и квалитет и искључиво медијском присутношћу постоје у нашим животима. Медији су прилично одговорни за то, али нису само они. Умногоме од породичног васпитања и школе зависи који ће се узори промовисати и представити важнима. Ипак, велика је одговорност на медијима који најчешће пласирају забавне информације, стварност је таблоидизована, информације су тривијализоване и не постоји довољно озбиљних садржаја – објашњава Вукадиновићева.

Професор гимназије Мирко Марковић каже да је заинтересованост ученика за медије велика зато што их обилато користе, али зато што су технички потковани сматрају и да су медијски писмени. Гимназијалци кроз ваннаставне активности стичу знања не само као корисници медија него и као креатори медијских садржаја на школском сајту.

- То што смо досада радили и што ћемо радити надаље покушај је да допринесемо да наши ученици када изађу из гимназије буду медијски писмени. Њихова заинтересованост за медије је велика, али за медијску писменост половична јер верују да су већ медијски писмени. Када се загребе испод површине, види се да има доста простора за напредовање јер су медијске поруке сложене. Млади се најчешће информишу путем интернета и тврде да лако могу да разликују лажне од правих вести, али не умеју конкретно да објасне на основу чега – каже Мирковић.

Стручно усавршавање просветних радника за примену медијске и информационе писмености у настави подстиче демократски утицај грађанског друштва на доношење одлука јер се тиме јачају они који ће у будућности одлучивати – данашња деца.

Н. Т.

Колумна

август 17, 2019 1191

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 525

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 484

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1105

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 804

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"