О спомен-костурници на Гучеву брине Центар за културу “Вук Караџић”, а у овој установи кажу да су упознати са његовим стањем и да су предузели оно што је у њиховој надлежности. На споменику су видљива оштећења, а поново су повађене и цеви из ограде
Посетиоци спомен-костурнице на Гучеву могу приметити да је она у све лошијем стању и да су на њој све видљивија оштећења. Једног од четири оцила, на прилазној страни споменика, више уопште нема, дршка мача једне од статуа је одваљена, а оне су обе пуне пукотина. Осим тога поново је извађено неколико цеви из ограде, тако да је овом месту опет потребна стручна рука.
О спомен-костурници брине Центар за културу “Вук Караџић”, а његова директорица Снежана Нешковић Симић каже за ЛН да су упознати са стањем и да су предузели оно што је у њиховој надлежности.
- Све смо фотографисали и послали Заводу за заштиту споменика културе у Ваљеву још током прошлог лета. Пошто се нису оглашавали, а ми ништа не смемо да радимо без њихове сагласности звали смо их поново, тражили хитан поступак, да дођу и дају списак радова које треба урадити. Почетком априла су нам доставили одговарајући документ, послат је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чекамо да видимо на који начин они мисле то да реше. Завод треба да напише пројекат на основу нашег захтева, онда им ресорно министарство одобрава паре и они шаљу екипу да ради. Што се тиче нас, урадили смо оно што треба, учинили смо прве кораке, приметили, забележили, обавестили надлежне, установа је учинила што је до ње и чекамо кораке надлежног министарства. Поправке морају да се ураде по одређеној процедури, стручно, да би то било како треба - објашњава она за ЛН и додаје да не може да верује да неко намерно одваљује слова и скида цеви на таквом месту.
Спомен-костурница била је почетком овога века у лошем стању. Попуцале и изваљене плоче, симболи, оштећене статуте, били су тужна слика споменика чијем је тадашњем стању допринело и НАТО бомбардовање када је гађан репетитор у његовој непосредној близини. Захваљујући програму Министарства рада, запошљавања и социјалне политике тада је обављена реконструкција овог споменика. Радови су обухватили статичко обезбеђење споменика које је било доста нарушено, рађена је конзервација камена и такозване камене пластике, апликација, грбова, две статуе. Споменик у облику 15 метара високе пирамиде зидан је тако што је попуњаван материјалима, шљунком, земљом и слично без гвожђа и арматуре а онда су одозго слагане плоче.
Интересантан је јер је то заједничка гробница српских и аустроугарских војника изгинулих у борбама на овој планини. Аустријанци су за време окупације 1916. подигли споменик са намером да то буде њихова спомен-костурница. После ослобођења ту су сахрањени и српски војници а аустроугарска обележја замењена су српским 1929. када је споменик добио садашњи изглед, тако да је то постала заједничка гробница војника две супростављене стране.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И...
У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ - Приказан филм „Србијо, душо моја“
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
