fbpx

ЈОВАН ПОПОВИЋ О СЛАВНОМ ОЦУ МИЋИ ПОПОВИЋУ - Мића је био дирнут признањем Лознице

Када је пре три деценије Лозница донела одлуку да за свог почасног грађанина прогласи академика Миодрага Мићу Поповића, сликара, филмског режисера, писца и ликовног критичара, признати уметник иза себе је већ имао значајну каријеру и низ признања. Ипак, сазнање да ће у родном граду понети ово звање посебно га је обрадовала

Предлог да се у част Миће Поповића отвори и легат, додатно је гануо и мотивисао знаменитог Лозничанина да у то име завешта нека од својих најзначајнијих уметничких дела. О тим данима на манифестацији “Мићини и Верини дани”, говорио је прошле седмице Мићин син Јован Поповић, драматург и један од аутора текста посвећеног српском сликару у 18. броју часописа за историјску културу Јадра “Призор”.

- У тексту који сам написао у најновијем броју, присетио сам се доба од пре тридесет година када је установљена ова спомен-галерија и колико је тај догађај значио мом покојном оцу. Заиста му је значио. У то доба је већ добио разна друга признања али му је ово прирасло за срце, вероватно из сентименталних разлога и због тога што се радило о Лозници, граду у којем се родио и провео рано детињство - казао је Јован Поповић.

У свом ауторском тексту је записао да је Мића Поповић већи део живота провео сликајући практично без престанка. Навео је пример да, док је телефонирао, слушалицу би држао левом руком, а десном је, и у таквим ситуацијама, цртао и правио крокије.

- Деценијама за свој рад није примио никакво друштвено признање или награду. Чак и када му је једна била додељена, на уручење је морао да сачека петнаестак година! Ова невесела ситуација драстично се променила током последње петине сликаревог живота. Одједном су награде и похвални осврти на Поповићево дело почели стизати са свих страна и са различитих адреса. Навикнут на живот без њих, уметник је нове околности прихватио са захвалношћу, али и са разумљивим (ауто)ироничним одмаком. Као сликарев син јединац могу да посведочим да је у оваквом Мићином понашању постојао један изузетак. Тај случај се догодио пре тридесет година када је покојни Милинко Жугић, тадашњи потпредседник општине лозничке, дошао у Поповићев атеље у Српској академији наука и уметности, да би сликару саопштио да је проглашен за почасног грађанина Лознице. Мића је остао дирнут и истински почаствован. Али, господин Жугић није дошао сам, стигао је у пратњи амбициозне, младе сликарке Снежане Нешковић Симић, која је старом академику предложила отварање спомен-галерије у Лозници. Идеју да један репрезентативан сегмент свог стваралаштва завешта родном граду, Мића је прихватио са одушевљењем - подсећа Јован Поповић.

Како је потврдио, предложена идеја брзо је и реализована па је те 1989. године песник и академик Матија Бећковић отворио легат Миће Поповића у Лозници, у кући Катића, на данашњем шеталишту у Улици Јована Цвијића. Већ после три године легат је допуњен и одабраним делима Мићине супруге, сликарке Вере Божичковић Поповић, тако да је уметнички брачни пар добио простор у коме су њихова дела чувана и сачувана од заборава.

- Јасно је да без напора и великог ентузијазма свих запослених у галерији и граду Лозници, легат не би успео да, током протеклих деценија, оствари своју основну функцију, која се огледа у представљању ликовних радова двају значајних српских уметника из друге половине прошлог века новој публици. Мислим пре свега на млађе генерације, ученике школа, чија сам запажања о изложеним делима, са великим задовољством, читао у књизи утисака постављеној у галерији. Такође, легат је гостима из иностранства омогућио увид у рад српског сликарског брачног пара. Нашој средини често не недостаје мара и бриге за сопствено културно наслеђе, али је, нажалост, оваква приљежност скоро редовно кратког даха. Не траје дуго. Галерија у Лозници јесте драгоцен и редак пример да се брига о уметничкој заоставштини може водити и на дужи низ година - навео је Јован Поповић  и додао да се у том смислу  предосећање и одлука његовог оца о уступању сопствених дела на чување родном граду, испоставила као мудра и далековида.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ИГОР МАРОЈЕВИЋ У ЛОЗНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Представио нову књигу „Туђине“

СИНОЋ У КЛУБУ „КОД МАЛИШЕ“ – Нова књига о српским филмовима

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

септембар 21, 2019 148

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да…
сеп 14, 2019 296

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…
сеп 07, 2019 413

НАШИ СМО - Фејсб(д)рукање

Када је Марк Закерберг створио Фејсбук, најпопуларнију светску друштвену мрежу, можда није био свестан да ће променити виртуелни, али и стварни живот на ''трећем камену'' од Сунца. Вероватно није слутио да је човек биће које све уме да изокрене на ону другу, негативну страну па је тако и фејсбук.…
авг 31, 2019 699

НАШИ СМО - Ситуација

Постоје неке идиотске ситуације када просто не знате како да поступите. Да ли да некој ствари дајете на значају својим реаговањем или да искулирате као што радите када је у питању некакав дечји каприц дајући му времена да само увиди да то што ради није добро. Опет, са друге стране, имате и…
авг 24, 2019 1235

НАШИ СМО - Баш је добро

Ко се нађе у пустињи са флашом воде, биће очајан, стрепеће хоће ли му бити довољна да преживи. Онај који се на истом месту нађе без капи воде сања бар чашу течности, а пресрећан би био да има пола литра воде. Све је у животу ствар околности и гледања на ствари. Некоме је милион евра мало, некоме…

Репортажа

сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"