У Музеју Јадра данас (11. октобар) је почела манифестација „Дани Јована Цвијића“, посвећена знаменитом Лозничанину и географу светsког гласа. Центар за културу „Вук Караџић“, који већ 24 године обележава дан рођења великог српског научника различитим програмима представио је дигиталну музејску поставка о његовом животу и раду. Директорка установе Снежана Нeшковић Симић поручила је да се на овај начин иде у корак с временом како би се указало на значај Цвијићевог дела.
- Пошто у Лозници није сачувана кућа у којој је рођен, а у Музеју Јадра имамо тек мањи део његових личних предмета, ово је одличан начин да нашим суграђанима и свима онима које занима живот и рад Јована Цвијића омогућимо да на модеран начин то сазнају. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања, а значајну подршку имали смо и од Географског института „Јован Цвијић“ САНУ са којим већ годинама негујемо добру сарадњу – рекла је директорка.
Ауторка поставке Биљана Радичевић, географ у Центру за културу, објаснила је да су за израду дигиталне изложбе коришћена документа из Архива Српске академије наука и уметности, где се налази заоставштина Јована Цвијића и Музеја Јована Цвијића, односно Музеја града Београда, у оквиру којег се налазе оригинални предмети из куће у којој је живео Цвијић.
- У садашњем времену свакодневно се користе информационе технологије и зато смо желели да почнемо са дигитализацијом културног наслеђа како би то било доступно што широј јавности. У нашем граду не постоје сачувани оригинални предмети и документа о Цвијићевом животу и раду, вероватно зато што је он наставио своје школовање у Шапцу, Београду и Бечу, а после постао професор на Великој школи и Универзитету у Београду где је 1905. године саградио и своју кућу. То је некада била Копитарева градина, данас Улица Јелене Ћетковић, и у тој кући је живео до смрти 1927. Та кућа је 1963. године проглашена спомеником културе а две године касније за Меморијални музеј и потом отворена за јавност – објаснила је Радичевићева.
Она је додала да су дигиталном музејском поставком обухваћена 24 поглавља, о породици, школовању, Цвијићевој професорској каријери, докторским студијама у Бечу, мандату ректора на београдском Универзиту, као и о његовој улози у Првом светском рату и хуманитарним акцијама које је спроводио, све до манифестације коју Лозница организује њему у част. Рецензију за овај пројекат написала је Ана Милановић Пешић, научни саветник у Институту, а о поставци и Цвијићу говорио је и директор Географског института др Милан Радовановић.
- Дигитална изложба је велики искорак за науку, али и за Србију. Наш институт већ дужи низ година одржава сарадњу са Лозницом и већ дуго се одвијају бројне активности за процес дигитализације научне грађе и добро је да је тако. Наука у Србији, првенствено географија добија искорак у чувању грађе и заоставштине изузетног српског научника Јована Цвијића. Утисак је да је његов утицај скрајнут и остављен по страни али са оваквим пројектима млађи нараштаји и научници ће имати могућност да приступе архивској грађи и изворном материјалу који је он користио – казао је Радовановић.
Сутра, на дан рођења Цвијића, у 12 сати у ОШ „Јован Цвијић“, биће обележен Дан школе а пре тога ученици ће посетити спомен-обележја великану и положити цвеће.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И...
У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – Прича о победи живота
У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА - Изложба о школи у Драгинцу
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
