Слобода медија, слобода изражавања, као и  независно судство срж су свих темељних вредности ЕУ и предуслов за сваку земљу кандидаткињу за чланство. Европска комисија ће инвестирати у нове иницијативе да подржи независно новинарство, одрживе медијске куће и да подстакне сарадњу између медија и јавног сервиса - ово су неке од порука са Конференције медија западног Балкана под покровитељством ЕК

Више од 250 представника медија и медијских организација са западног Балкана који су од 8. до 10. новембра учествовали  на конференцији у Тирани посвећеној важности медија у процесу придруживања Европској унији (ЕУ), затражили су од Брисела да учини више на заштити слободе медија.

Отварајући Конференцију, европски комесар за проширење Јоханес Хан поручио је да су медијске слободе услов о коме се не може преговарати ни са једном државом западног Балкана и да Европска комисија у континуитету прати изазове с којима се суочавају медији региона.

Балканске неслободе или коме је теже

 Он је оценио да су политичари одговорни за медијске слободе као и за безбедност и пристојне услове за рад новинара, а да су медији одговорни да “критички, одговорно и професионално извештавају” на основу добро истражених аргумената и избегавањем личних напада.

- Слобода медија, слобода изражавања, као и  независно судство срж су свих темељних вредности ЕУ и предуслов за сваку земљу кандидаткињу за чланство. Европска комисија посматра изазове и препреке са којима се новинари на западном Балкану суочавају обављајући своју професију - поручио је Хан примећујући да је таблоидизација медија све израженија што ствара плодно тло за брзо ширење радикалних и нетолерантних ставова унутар друштва.

И албански премијер Еди Рама истакао је у поздравној речи да је слободно изражавање основно људско право. Он је подсетио да народ Албаније дуго није имао слободу говора живећи под “страшном репресијом” и да њихово друштво данас трага за начинима како да врати дигнитет тој основној демократској вредности.

- Слобода говора обухвата не само проток информација и идеја, него и критику и борбу против корупције. Неопходно је да сви ми у региону мењамо менталитет и престанемо да користимо језик мржње - поручио је.

Новинари из свих земаља региона указивали су на притиске и кршење медијских слобода, а представници Групе за слободу медија, која окупља новинарска, медијска удружења и организације цивилног друштва у Србији, позвали су Европску унију да “учини више”. Током панела о улози медија у процесу европских интеграција у име групе из публике обратио се директор Центра за истраживачко новинарство Бранко Чечен, док су остали чланови стајали у црним мајицама са поруком “ЕУ учини више” и “Овако изгледа када нема слободних медија”. У знак солидарности, исте мајице обукли су и други новинари у сали. На завршном панелу, којем је присуствовао и Јоханес Хан, позната новинарка Тамара Скроза апеловала је на званичнике ЕУ да искористе свој утицај у преговарачком процесу и спрече даље урушавање медијске сцене и услова за рад медија.

- Европска унија не треба да бије наше битке, већ само да нам не одмаже у напорима да се изборимо за слободу медија у Србији - поручила је истичући да власт користи све легалне, илегалне, познате и непознате методе за економски, политички и физички притисак на медије, “како би нас исцрпели, истрошили, учинили послушним или невидљивим”.

Пакет мера за медије

Затварајући Конференцију, у чијем раду су поред новинара из региона учествовали и познати европски новинари као и представници невладиног сектора и европских организација,  Хан је оценио да се “наши закључци не разликују много од ваших” и да ће Европска комисија остати доследна у захтеву да се слобода медија не сме кршити, као и да ће ЕУ  инвестирати у нове иницијативе подршке независном новинарству, одрживим медијским кућама и у подстицање сарадње између медија и јавних сервиса. То је истакнуто и у саопштењу после Конференције у којем је најављена подршка регионалној копродукцији истраживачког новинарства, медијским садржајима за младе и дигитализацији.

Како је најављено, у наредној години ЕУ ће за регионални програм обуке и подршке побољшању квалитета и професионализма у новинарству издвојити два милиона евра, за медије јавног сервиса западног Балкана 1,5 милион, док је за подршку организацијама цивилног друштва и медија на Западном Балкану планирано четири милиона евра.

Хан је најавио да ће на основу извештаја председника Европске комисије Жан-Клода Јункера о европској перспективи за све земље региона, у фебруару бити објављена стратегија за западни Балкан након чега ће уследити извештаји о земљама кандидатима.

Такође је најављено да ће у знак подршке независном новинарству убудуће сваке, уместо сваке друге године, бити одржавана Конференција “ЕУ-Западни Балкан медијски дани. На Конференцији у Тирани ове године учествовала је и Зорица Вишњић, уредница Лозничких новости и председница Управног одбора “Локал преса”.

Тирана

Главни град Албаније данас најбоље осликава транзицију кроз коју земља пролази након  пада диктаторског режима Енвера Хоџе. Судар старог и новог може се видети на сваком кораку. Поред безличних зграда из периода соцреализма, још увек се могу видети лепе традиционалне куће, али и многобројни облакодери, пословне зграде и хотели у стилу модерне европске архитектуре.

На сваком кораку су модерни ресторани и кафићи, бутици и тржни центри. Ту су наравно и заостали бункери који данас, претворени у музеје, привлаче пажњу све бројнијих туриста.  Град се очигледно убрзано развија, све новотарије са Запада стигле су и у Тирану, али за 25 година од како се Албанија отворила према свету, из ње је у свет отишло милион или скоро четвртина становништва. Од 2,8 милиона грађана, у Тирани живи више од 800.000 и све су израженије миграције из села у град.

Албанија има 56 ТВ станица, 750 регистрованих портала као и бројне новине са просечним тиражом од 2.500 примерака.

ЛН