fbpx

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ - Искорак велики и за Европу

Доношењем Сретењског устава народ и властела супротставили су се апсолутној владавини једног човека и утрли пут модерно уређеној земљи у којој је власт ограничена законом, а људске слободе загарантоване. Овакав Устав био је превише либералан за водеће силе тог доба па је укинут  после само месец дана    

Милош Обреновић остао је упамћен у националној историји као мудар државник, али исто тако и као апсолутиста под којим, како је говорио Вук Караџић, никоме нису били обезбеђени ни живот, ни част, ни имање. Ипак, такав владар остао је упамћен и по доношењу једног од најлибералнијих устава у Европи тог доба. Није то, наравно, био његов избор него уступак пред побуњеницима које је предводио кнез Милета Радојевић. Била је то шеста буна против Милоша од 1817. али и најорганизованија. Избила је у јануару 1835. када су побуњеници  заузели Јагодину и Крагујевац, кнежев двор је одбрањен, али само споља - унутра је био уздрман подршком коју су побуњеницима дали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат Јеврем.  Била је то једна од ретких великих побуна у нашој историји без проливене крви. Кнез је пристао на сазивање Велике Народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. По узору на уставе Белгије и Француске за смо двадесетак дана, кнежев секретар Димитрије Давидовић написао је текст „Устава Књажевства Сербије“.

Предлог тог документа представљен је Великој Народној Скупштини која је заседала у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године. Чинило ју је око три хиљаде посланика, а њен рад пратило је и неколико хиљада грађана пошто је одржавана у црквеној порти.  Другог дана заседања, 15. фебруара, Србија је добила Устав, а кнез је приредио велико славље, иако му, сасвим сигурно, није било до тога. Наиме, Устав је прописивао поделу власти на “законодатељну, законоизвршитељну и судску”. Законодавна и извршна власт припадале су кнезу и Државном савету, а судска независним судовима. Постојало је и шест министарстава (за спољне послове, финансије, војску, унутрашња дела, просвету и правду) на чијем су челу били чланови Државног савета. Законе су заједнички доносили кнез и Државни савет по јасно регулисном поступку. Кнез је могао да одбије закон, али ако би га Савет три пута поновио, он је морао да га прихвати. Народна скупштина није имала законодавну власт, али је одлучивала о порезима и о задуживању државе.

Устав је гарантовао једнакост грађана пред законом, слободу кретања и рада, слободу вероисповести. Милош је тада изгубио могућност да и даље суди и пресуђује како је хтео пошто је Устав јасно прописао да нико није могао не само да буде кажњен мимо закона него ни да није могао да буде задржан у затвору дуже од три дана, без образложења. Сретењски устав заштитио је и имовину сваког појединца. Тако је чувеним чланом 119 прописано: “Имање сваког Србина, било како му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси самовољно дирнути у туђе добро и имање или присвојити га или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља опште народне безбедности, био он ко му драго и од куд му драго”. Такође Устав је штитио и чиновнике од самовоље владара тако што су била регулисана њихова права и обавезе, а међу 14 глава неке су регулисале питања везана за цркву, али изглед државних симбола.

И док се народ радовао оваквом Уставу који га је штитио од самовољног владара, и колико се њихови потомци и данас њиме могу дичити, велике силе тог доба нису одобравале толику слободоумност. За Цариград српски Устав је био опасан као “заразителна конституција”, а слично се могло чути у  Русији и Аустрији. Замерали су превелика овлашћења Савета, тако да је кнезу остало власти колико и сеоском кмету, али указивали су и на недовољна овлашћења Скупштине и неписменост посланика. Може бити да се мудри Милош томе и надао и да је рачунајући на такав исход и прихватио без великог противљења доношење модерног устава. Само месец дана по доношењу, Устав је укинут 17. марта 1835. године. Већ у априлу почеле су припреме за доношење новог Устава, али без Димитрија Давидовића који је протеран из службе.  Нацрт тог устава је узет је за основу устава који ће у виду султанског хатишерифа бити издат 10. децембра 1838.

 

Сви устави Србије

Од 1835. када је донет Сретењски устав, који је утро пут модерној држави, Србија је 12 пута мењала свој највиши правни акт. Четвртим хатишерифом, који је Порта издала 1838. као Турски устав, за Провинцију Србију, укинут је апсолутизам кнеза Милоша и успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији.

На Великој народној скупштини у Крагујевцу 1869. усвојен Устав Кнежевине Србије, Намеснички устав, којим је први пут у Србији уведен представнички систем власти. Уставом из 1889. године донет је Устав Краљевине Србије којим је установљена паламентарна монархија и гарантована лична и политичка права грађана.

Октроисаним уставом1901, први пут је уведен дводомни систем, Сенат и Скупштина, а донет је после државног удара краља Александра.

Устав из 1901. укинут је 1903. када су распуштени Сенат и Државни савет. Два дана касније краљевом прокламацијом поново је враћен на снагу.

Уставотворна скупштина 1921. усвојила је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенца, познатији као Видовдански устав. Краљ Александар Карађорђевић октроисао је нови устав 1931. којим је уведен режим ограничене уставности. Уведен Сенат, као други дом народног представништва.

Први Устав Народне Републике Србије, донет је 1947, када је наглашен републикански облик уређења  а уставом из  1963,  Србија је постала  социјалистичка демократска заједница народа Србије, заснована на власти радног народа и самоуправљању и са  две аутономне покрајине, Војводином и Косовом и Метохијом.

У фебруару 1974. донет је нови устав којим су аутономним покрајинама Војводини и Косову дата  широка  овлашћења.

Уставом из 1990. уведен је вишепартијски систем, покрајине су изгубиле атрибуте државности, а Метохија је поново стала уз Косово.

Уставним променама из 2006. положај Косова и Метохије наглашен је преамбулом, а уведено је и више независних институција. 

З. В.

Колумна

октобар 12, 2019 319

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 287

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 575

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 699

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 873

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"