fbpx

Независно новинарство за независно судство  - ОКРУГЛИ СТО УКИКИНДИ - СВЕ МАЊЕ ИЛЕГАЛНИХ ПРЕЛАЗАКА И КРИЈУМЧАРЕЊА ЉУДИ ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Улога медија је важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених

 Округли сто “Недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи - кривично дело кроз све етапе и медијско извештавање” одржан у “Кући идеја” (Терра Паноница - Мокрин хоусе) у Мокрину,  четврти је по реду који је организован у оквиру пројекта “Независно новинарство за независно судство” подржан од стране Делегације Европске уније у оквиру Медијског програма, који реализује недељник “Врањске”, уз учешће “Лозничких новости”, “Полимља” из Пријепоља и “Кикиндских”.

Тема дискусије биле су различите фазе кривичног поступка сагледане из угла надлежних институција, у циљу боље информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања.

Учесници округлог стола били су судија Основног суда у Кикинди Душица Вукашиновић заменик јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Кикинди Марко Миљановић, адвокат Драган Тодоровић, као и уредници новина које реализују овај пројекат - Никола Лазић, Зорица Вишњић, Мухарем Мутабџија и Жељко Бодрожић и Милена Васић, адвокатица из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) из Београда, организације која је укључена као саветодавна и контролна подршка пројекту.

Пооштрити казнену политику

Заменик тужиоца Марко Миљановић је истакао да кикиндска полиција покрива 116 километара државне границе, од чега граница са Мађарском, којој мигранти стреме, износи око 15 километара. Он је додао да је најчешћи облик овог кривичног дела омогућавање преласка државне границе у намери да се себи или другоме прибави корист.

- У периоду од 2010. до 2016. године Основно јавно тужилаштво у Кикинди имало је пријављених 68 лица за ово кривично дело, од којих је 13 имало одбачај кривичне пријаве. Против три лица истраге су обустављене, док је 52 лица оптужено. Од тог броја одустало се од једне пријаве, а остали су правоснажно осуђени. Њих 29 осуђено је на казну затвора која се кретала у распону од три месеца до две године, а 22 на условне казне. Мањи број кривичних дела односио се на недозвољен прелазак државне границе пет или више особа, где имамо строжије кривичне санкције -изнео је Миљановић.

Извршиоци овог кривичног дела махом су становници пограничних места, најчешће према Мађарској, чију границу мигранти желе да пређу, попут Ђале и Српског Крстура. Њима је то било у једном периоду озбиљан извор прихода, нагласио је Миљановић, указавши да број пријава за ово кривично дело у последњих пар година опада, иако је мигрантска криза на врхунцу. Како је рекао, ОЈТ у Кикинди залаже се за што оштрију казнену политику због овог кривичног дела, што захтевају више инстанце и на крају је изразио жаљење због одсуства представника полиције, који је требало да објасни како се ова кривична дела покривају, те како се поступак започиње.

Судија Душица Вукашинови је објаснила да је од доношења новог Законика о кривичном поступку, од октобра 2013. до данас Основни суд у Кикинди пресудио 14 предмета, где су преовладавале условне осуде.

Адвокат Драган Тодоровић истакао је да основни интерес који адвокатура има, када је у питању ово кривично дело, уједначена примена кривичних санкција према свим извршиоцима.

- Из праксе, како своје, тако и колега, као и на основу начина поступања судова, долазимо до ситуације да се из овог кривичног дела остварује различита казнена политика, а због чега је то тако, ја не могу да одгонетнем. Не мислим ту само на суд у Кикинди, него и на остале који се баве овом проблематиком - приметио је Тодоровић и нагласио да се особе која се пребацују преко границе могу сматрати лицима која нису жртве овог кривичног дела, што по његовом мишљењу није логично, с обзиром на начин извршења.

- У ставу 3 овог члана се каже да ће се посебно казнити онај ко врши пребацивање лица преко границе и тиме угрози здравље и животе тих лица. Свако има право на надокнаду штете за претрпљени страх, међутим овим кривичним делом се то не омогућује лицима која се пребацују преко границе. Такав недостатак је озбиљан и то спречава доказивање. Ако би овде жртве имале могућност надокнаде, сигурно би много боље сарађивале са органима гоњења, пре свега са тужилаштвом, у смислу пружања адекватних, квалитетних доказа за откривање овог кривичног дела - објаснио је Тодоровић и додао да ће ускоро, након одређених измена кривичног законика, бити измењени и делови члана 350, што ће значити веће запрећене казне за ова кривична дела.

Докази - велики проблем

Прикупљање доказа за ово кривично дела представља велик проблем, будући да сведоци најчешће пре истраге напусте земљу, а заменик тужиоца Миљановић је објаснио да је стари Законик о кривичном поступку предвиђао могуност да се пред судијом изврши саслушање сведока, особа која се илегално преводе преко границе, док још увек нема осумњиченог, а ти искази могли су да се користе у кривичном поступку када се извршилац открије.

- У новом Законику о кривичном поступку таква могућност не постоји, што је озбиљан проблем у прикупљању доказа, па се сада иде на обезбеђивање осумњичених што пре, како би имали браниоца и како би те мигранте могли да саслушамо док су још увек у Србији, па се довијамо на све могуће начине да их задржимо ту што дуже. Искористимо и то време што проведу у затвору због прекршаја да их саслушамо о кривичном поступку - истакао је Миљановић.

Суткиња Вукашиновић се надовезала на искуства тужилаштва, рекавши да је сада улога суда лакша, јер док предмет стигне на суд, докази су прибављени.

- Раније се спроводио и поступак у коме су прибављани докази, односно искази тих лица. Дакле, кад код нас дође предмет, ми већ имамо прибављен доказ, а странке, тужилаштво и одбрана, уважавајући све ове тешкоће које је колега Миљановић изнео, су сагласне да се ти искази читају, јер сви знамо да тих људи више нема овде -  додала је Вукашиновић. 

Уредник “Кикиндских” Жељко Бодрожић је, из угла новинара, потврдио да и ова, попут осталих кривичних дела, често служе за подизање тиража и гледаности, и многи медији немају сензибилитета ни према жртвама. 

- Имамо прилику да у таблоидима видимо кратко, бомбастично и у суштини нејасно извештавање на ову тему. У данашње време, када тражимо већа права, када од државних органа захтевамо доступност информација од јавног значаја, истовремено све више наших колега, ако их тако можемо назвати, злоупотребљава простор слободе који добија. Дакле, и ова кривична дела налазе се на страницама новина као површно обрађена тема и једноставно наше колеге интересује кривично дело до те мере да виде ко је оптужен и да ли се ту неко може провући кроз блато. Због тога се државни органи у малим срединама све више затварају и то нам доноси тешкоће у раду - изјавио је Бодрожић и додао да је улога медија важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених.

Менаџерка пројекта Милица Милић објаснила је да је пројекат осмишљен и спроводи се како би се остварила боља сарадња медија и институција када је реч о извештавању о кривичним поступцима. Циљ је да се и једна и друга професија заштите, а да истовремено јавност добије релевантну информацију. 

Учесници су покушали и да одгонетну зашто је и поред разбуктавања мигрантске кризе број ових кривичних дела у опадању, а по ономе што се чуло може се закључити да у последње две године са Блиског истока бежи сиротиња која нема новца за подмићивање кријумчара, као и да је и жица, коју је поставила мађарска власт скоро целом дужином границе између Србије и Мађарске, одвратила неке од илегалног преласка, али у много мањој мери него што би то желеле да представе мађарске власти.

Феномен “тамних бројки”

Правничка струка истиче да се недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи налази у зони тзв. тамних бројки.

- Ово кривично дело је од оних кривичних дела који има феномен тзв. тамних бројки, односно феномен “ледене коцке”. Види се само оно што се открије, а по неким проценама две трећине кривичних дела никада не буде откривено нити процесуирано - изјавио је адвокат Драган Тодоровић.

Изостали представници кикиндске полиције

До сада су одржана три округла стола у оквиру овог пројекта, у Врању, Пријепољу и Лозници, и на свим су били присутни челни људи локалног суда, тужилаштва и полиције. Било је предвиђено да и у дискусији у Мокрину учествују представници кикиндске Полицијске управе, али нажалост, они се нису појавили, пошто нису добили дозволу из Министарства унутрашњих послова?!

 

Е. К.

 

EU zastava Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

 

Колумна

август 17, 2019 1271

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 553

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 503

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1126

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 822

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"