fbpx

ОБУЈ МОЈЕ ЦИПЕЛЕ - Не треба никада одустати

DSCN1488

Иако је доживео тешку несрећу (у експлозији остао без десне шаке и левог ока) Жељко Митровић из Корените настоји да живи нормалним животом. У опоравку му највише помажу породица и пријатељи. Нада се да ће успети да се запосли како би могао да издржава породицу

Прошлогодишњи 26. децембар био је кобан за Жељка Митровића (40) из Корените. Док је распремао гаражу запазио је једну стару кутију у каналу и узео је да провери шта је у њој. Полако ју је отворио и у том моменту догодила се страховита експлозија (у кутији су били детонатори за каписле које је ту још пре тридесет година оставио Жељков деда, некадашњи рудар). Иако је био тешко повређен, Жељко није изгубио свест, успео је сам да изађе из гараже у двориште где су га прихватили уплашени чланови породице. Тек тада је схватио шта му се догодило. Остао је без десне шаке, лева рука му је била тешко повређена, изгубио је лево око, оштећен му је слух, а по целом телу имао је ране. Био је толико присебан  да је сам затражио платно којим би му подвезали руку како не би искрварио. Супруга га је одвезла у лозничку болницу, а одатле је упућен на даље лечење у Београд. У болници је остао девет дана и то су му како каже били изузетно тешки дани.

- Није ми било до живота. У тренутку ми се све променило. Цео свет ми се срушио. Постао сам тежак инвалид који, мислио сам, више никоме није потребан - каже Жељко.

Када се вратио кући био је веома депресиван, пио је лекове за смирење јер није могао да заспи. Тешко је прихватао ситуацију у којој се нашао. Подршка породице и пријатеља у том тренутку му је била најважнија.

- Бодрили су ме да се издигнем изнад невоље у којој сам се нашао. Говорили су ми да сам још увек млад, да имам два сина (ученици четвртог и седмог разреда основне школе) о којима треба да бринем, да живот иде даље и да морам да наставим да се борим за себе и породицу тако да сада другачије гледам на живот, много позитивније него у данима после несреће - прича Митровић.

Жељко је завршио за машинбравара, али мало се бавио тим послом. Радио је у ГИП “Зидар”, а касније приватним послом, да би се последњих година искључиво бавио пољопривредом и од тога је издржавао породицу. Тешко му је што више не може да ради и да помогне супрузи и оцу који обрађују земљу. Отац му је преписао део имовине и због тога није могао да оствари право на туђу негу и помоћ.

- Помоћ ми је неопходна, али не могу да је добијем јер имам земљу (1,5 хектара) која се води на мени и због тога размишљам да оцу вратим земљу коју ми је поклонио јер немам довољно прихода да издржавам породицу, а не могу више да обрађујем земљу. Пријавио сам се на биро у нади да ћу добити било какав посао у складу са мојим могућностима. Тренутно сам преко јавних радова ангажован у стрељани УФК “Лагатор”. Посао је на три месеца и добродошао ми је. Помажем колико могу и то ми заиста много значи. Не само због новца већ пре свега због психичког опоравка - каже Митровић.

До доласка у стрељану (пре месец дана) сваког дана пио је лекове за смирење, а од тада ретко кад.

- Када сам дошао у стрељану, председник Стрељачког клуба Соколови Здравко Савановић питао ме је шта могу да радим. Одговорио сам да не могу готово ништа. Само је одмахнуо главом и рекао ми да могу много тога да урадим и да тако и  треба да размуишљам. Показао ми је своје руке и рекао - види мене немам обе шаке и десно око па се нисам предао - та реченица је све променила. Схватио сам да  никада не треба одустати. Уз Здравка се подижем из понора у који сам био запао. Престао сам да пијем лекове и сада се у сваком погледу много боље осећам. Почео сам и да тренирам стрељаштво па чак и да учествујем на такмичењима - говори Жељко.

Здравко Савановић је и сам доживео тешку несрећу 1992 године као припадник ЈНА док је чистио минско поље. Изузетно је активан, основао је стрељачки клуб, сјајан је стрелац и актуелни светски рекордер у конкуренцији особа са инвалидитетом. Нада се да ће наредне године учествовати на Олимпијади у Рију.

- Свестан сам ситуације у каквој се Жељко нашао и покушао сам да му помогнем саветима јер сам кроз све то прошао. Никако се такви људи не смеју сажаљевати. Најважније је са њима отворено разговарати. Морају схатити да живот иде даље и да треба да мењају неке навике, да се прилагођавају, а у свему томе је воља веома важна. Морају бити активни, морају да буду истрајни, да схвате да воде мало другачији, али нормалан живот и да су равноправни чланови овог друштва - каже Савановић.

Жељко Митровић је за кратко време постао један од најбољих стрелаца лозничког клуба. На последњем такмичењу у Зрењанину погодио је 339 кругова и био у групи најбољих.

- Доживео сам трагедију и још увек се опорављам. Дружење са људима ми много значи, а кроз такмичења имам прилику да путујем широм Србије. Схватио сам да се никада не треба предати, да човек треба да има циљ и да мора да нађе снаге да настави да живи без обзира на трагедију коју је доживео. Морамо се издићи изнад тога, а један од начина је и спорт - каже Митровић.

Намерава да се учлани и у лозничко удружење особа са инвалидитетом јер верује да ће му и држење са тим људима још више помоћи, а нада се и да ће локална самоуправа наћи начина да особама са инвалидитетом обезбеди посао у складу са њиховим могућностима.

В. Ст.

Колумна

октобар 12, 2019 468

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 370

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 639

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 765

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 956

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"