fbpx

МАРТА ЖИВАНОВИЋ ИЗ АМАЈИЋА - Казахстанка поред Дрине

Када је дошла у Србију, није знала српски, али га је брзо научила и навикла се на нову средину као да је овде рођена. Каже да су овде људи веома фини, пријатни, а свиђају јој се и клима и природа. Кад се чује са својима, ухвати себе како размишља на српском и треба јој мало времена да се “пребаци” на матерњи језик

Љубав човека одведе понекад у крајеве за које готово да није знао да постоје и није сањао да ће му под неким далеким небом бити нови дом. Тако је живот изрежирао да Марта Живановић, девојачко Јесенгалијева,  у свом Казхастану упозна Жељка из Амајића код Малог Зворника и од пре нешто више од деценије постане становник малог брдског села у Подрињу. Данас је мајка Предрага  који иде у четврти разред и двоипогодишње Викторије, а ради, на одређено време, као наставница енглеског језика у Амајићу и Великој Реци.

За некадашњу Југославију је знала, али није, иако јој је супруг причао о овдашњем животу, могла претпоставити како се живи у овом делу Србије. У старту је себи рекла да ће бити отворена и покушати што боље да  се привикне на нову средину и у чему је и успела. Када је дошла, није знала српски, са мужем се споразумевала на руском, али га је научила и одлично говори наш језик.

Овде се баш много једе

- Пробала сам да сазнам што више о новој средини преко интернета, а док нисам стигла међу људе који причају српски, нисам могла да савладам језик. Овде сам наишла на много разних обичаја, било ми је необично што се неког дана не ради јер је “црвено слово”, мада ми је Жељко о свему томе причао. Све ми је било истовремено и чудно и занимљиво, а захваљујући супруговим сестрама, научила сам све што сада знам. Спремам сва јела која су део српске кухиње, припремам славу и постала сам права српска домаћица - прича уз осмех Марта коју од завичаја дели неколико хиљада километара.

Пре доласка у Србију није пила кафу, што сада чини, каже да се овде баш много једе, а нарочито за славе и слична славља када све иде “по реду” од супе до печења и торти.  Овде је другачији менталитет него у њеној домовини, а људи су веома фини, пријатни и сви желе да помогну, прича она. Разлика је и у времену, у њеном крају, на западу Казахстана, где се Урал улива у Каспијско језеро, готово увек дува ветар, зиме су оштре, а лета врела, док је овде  клима знатно блажа, а посебно јој се допада  рељеф.

- Свуда су зелена брда, шуме, потоци и реке, баш ми се свиђа природа у Србији. Одакле долазим све је равно, а овде ми је било необично када сам први пут дошла и колима  кренули узбрдо у Горњи Амајић, део села где живимо - објашњава разлике ова наставница енглеског језика.

Кад подсећаш на Кинезе

Предаје деци од петог до осмог разреда и много воли свој посао. У граду Атирау, где јој живе бака, мајка и млађи брат,  2004. је завршила студије енглеског језика, а убрзо по доласку у нову земљу почела је да ради, али још увек на одређено.

- Предајем у школама “Милош Гајић” у Амајићу и “Никола Тесла” у Великој Реци. Због деце и обданишта привремено станујем у Малом Зворнику па свакодневно путујем на посао, викендом сам у селу где увек има нешто да се ради, а имамо и малињак. Волим да радим са децом, а у школама сам одлично прихваћена. У почетку сам морала да објашњавам ђацима, а често одраслима, да нисам Кинескиња, на које их ваљда подсећам, и да у Азији живе и други  народи. Ђацима објашњавам и на карти показујем  где је Казахстан причам им о томе како је тамо и њима је то интересантно.  Донела сам национални инструмент домбру, па некада нешто и одсвирам деци и буде нам лепо - каже она додајући да једну земљакињу има у Лозници.

Од доласка у Србију ниједном није ишла у Казахстан. Мада јој се баш свиђа и добро се уклопила у нову средину, каже да јој недостаје разговор на њеном, казашком језику. Њена мајка је долазила да види унуке, а са својима у Казахстану “чује се и види” преко интернета. 

Марта каже да јој је када је дошла у Србију све било ново, људи, језик, култура, обичаји, образовни систем, али се толико прилагодила као да је овде цео живот.  Често, када се чује са својима, ухвати себе да јој треба времена да се “пребаци” на казашки јер одавно размишља на српском.

Т.М.С

Колумна

август 17, 2019 584

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 493

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 462

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1080

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 782

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"