fbpx

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на чувеној академији Шаолин кунг-фуа. Тамо је већ два месеца од планираних шест, а са читаоцима ЛН поделиће и прве утиске из земље у којој је како каже већ доживео велике личне промене

Кина - земља на темељима  древне историје,  саграђена на строгој дисциплини и непоколебљивим бранитељима својих  интереса и вредности, најмногољуднија држава и, како је многи сматрају, једна од најстаријих цивилизација на свету. Са нестрпљењем сам очекивао да упознам ову  земљу и њене људе у коју сам кренуо да бих изучавао борилачке вештине.

На мом лету из Београда ка Пекингу, пресео сам у Франкфурту. Имао сам прилику да летим са репрезентативцима кошаркашког тима Републике Србије и да седим поред ноншалантног  Стефана Бирчевића с којим сам разговарао током читавог лета. Док сам летео за Пекинг, никако нисам био у стању да заспим, упркос дужини лета, тако да сам касније потпуно малаксао лутао хладним аеродромом чекајући  лет за Чангчун.

 Мој лет је каснио више од сат времена и почео сам да сумњам да ће ме било каква пратња дочекати када будем слетео у други град, на северу Кине. Али, све је било у реду, пратња је била тамо. Имао сам среће јер је нови преводилац био јако озбиљан момак упркос младим годинама. Из Чангчуна смо се упутили ка омањем граду Сипингу, до ког нам је било потребно око два  сата вожње колима. Реч је о пренасељеном граду у којем живи скоро три и по милиона грађана где инфраструктура није на најбољем нивоу.

Академија - свет у малом

 Наша крајња дестинација јесте једна провинција у којој је стационирана академија где се изучавају борилачке вештине и разни стилови шаолина, попут санде - кинеског кик-бокса, чувеног вин-чуна чији је велики мајстор добро познати учитељ Бруса Лија под именом Ип Ман, баиђија - вештина која је фаворизована од стране војске Републике Кине, модерног кунг фуа који више служи за перформансе уместо за реалну борбу али који је јако ефикасан за кондициони тренинг и за вежбе истезања. Углавном сви ученици који долазе овде из разних делова света прескачу кунг фу тренинг и опредељују се за нешто друго, мање екстремније али подједнако  ефикасно. Сами бирамо шта је најбоље за нас, шта волимо и због чега смо у ствари дошли овде.

Има нас из разних делова света али највише из Европе и Америке. Једини сам Србин на овом месту који је до сада био и веома сам поносан на то што имам прилику да покажем другима да смо ми Срби културан, педантан и уљудан народ упркос разним лошим пропагандама које шире о нама.  Најбоље се слажем са Американцима и Немцима. Толерантни су и пристојни, вољни да саслушају и да дискутују о разним темама без икакве врсте напетости. Такође, на академији је и један Словенац с којим имам јако добар однос јер се осети блискост у генима. Реч је о човеку у четрдесетим годинама који има преко десет  година искуства са јогом и понекад му се придружим у тренингу како бих опустио мишиће и  ум.

Што се тиче хране, морам признати да сам поприлично изненађен њиховом кухињом  јер је заиста изврсна. Супе су им одличне, кнедле, нудле али сва остала храна са роштиља  презачињена је тако да они који нису навикли на такву врсту хране  могу имати стомачних проблема. У градовима попут Чангчуна и Сипинга нема пуно странаца па људи стално прилазе и траже селфије са мном или са мојим друговима. То нарочито важи за девојке. У почетку ми је оваква ситуација била симпатична али  ми је досадило. Диско-клубови овде су неупоредиво бољи него било где на Балкану а посебно код нас у Србији где се и даље слушају аутотунаши са зарђалим текстом песама и наравно турбо фолк који је за мене вређање људске интелигенције док овде народ слуша техно тренс музику и популарне поп песме са енглеског говорног подручја.

Многи млади пуше као и старији, мислим да је Кина водећа земља на свету где има највише пушачке популације јер су им и закони за пушаче доста солидарни. Смете да пушите било где осим у болницама, банкама, тржним центрима и козметичким салонима. Замислите да смете да упалите цигарету у продавници, пекари, “Мек Доналдсу”, таксију, возу, трамвају итд…

Из мени непознатих разлога, од свих превозних средстава једино не смете да пушите у аутобусима. 

Мисле да сам Рус

Имао сам и непријатне ситуације кад сам желео да нађем одређене ресторане, књижаре

или томе слично, где би ми људи одмахнули руком и склањали се од мене с непријатним изразом на лицу, као да се грозе.  Питао сам пријатеља из Америке шта то значи и он ми је рекао да то значи „Склањај се од мене ти прљави дивљаку из стране земље“. У Кини је уочљив  традиционални конзервативизам, а можда нећу претерати и ако кажем   фетишизам древних вредности као што су спретност и дисциплина. Ово помаже да се схвати сагоревање људи на послу, прихватање ауторитарне власти и цензуре, ограничавање прступа интернету.

Са друге стране, срео сам пуно добрих и поштених људи који су ми помогли да се снађем у непознатом граду кад нисам имао никог поред себе, чак и кад сам имао проблема са кредитном картицом и нисам могао да подигнем новац, један полицајац је био јако љубазан и позајмио ми нешто пара и платио ми превоз назад у школу. Обећао сам да ћу му вратити и вратио сам му одмах сутрадан. Сликали смо се и био је одушевљен због мог поштења. Остао сам у контакту са њим. Већина Кинеза које сам сретао не знају за Србију или се једва сете да су некада чули за ту земљу.  Знају за Русију и углавном мисле да сам Рус.

Морам похвалити изглед девојака у Кини јер су потпуно природне, а такве су и у опхођењу са младићима од којих не очекују да имају пара.  Иначе народ овде не може да живи нормално само од једног посла. Земља је подељена на оне који имају новца и на оне који су тотално сиромашни. Тога има свуда у свету али једина места где сам видео срећне сиромашне људе су Кина, Србија и Босна и Херцеговина.

Овде сам већ скоро два  месеца и доживео сам велику промену па бих свима препоручио да дођу и посете ову земљу. Ово је место где се људи мењају, неки на  добро, а неки на лоше, али једно је сигурно… када се било ко од нас врати назад након дужег периода, сигурно је да неће бити иста особа.

Вук Костић

Колумна

август 17, 2019 533

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 488

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 459

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1076

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 780

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"