fbpx

РАДОМИР ГАВРИЛОВИЋ, ЖЕЛЕЗНИЧАР У ПЕНЗИЈИ - ОД ЊЕГА ЈЕ И ТИТО ТРАЖИО ДОЗВОЛУ

tito mi je pruzio ruku

Четрдесет година радног стажа Лозничанин Радомир Гавриловић провео је на железничким станицама пропуштајући возове из целе Европе, а 11 пута на његов сигнал чекао је и “Плави воз”. Радио је на најпрометнијим станицама и пропуштао и више од 130 возова за 12 сати смене

Лозничанину Радомиру Гавриловићу (70) нико у породици није био железничар, а то не би постао ни он да почетком треће године гимназије у школу није дошао помоћник директора железничке секције из Сремске Митровице и ђацима понудио примамљив наставак школовања у Саобраћајној школи у Новом Саду. Отишао је из Лознице 1961. и по завршетку школовања, две године потом, провео 40 година у дружби са возовима. Пола радног века провео је на железници, а другу половину на “Вискозином” индустријском колосеку.

Два пута му маршал руку пружио

Радомир је скоро 30 пута мењао станице, отпремао је као отправник возова све врсте композиција, најдужа је имала чак 80 вагона, а поносан је на то што је Тита, тадашњег председника СФРЈ, 11 пута пропустио да прође “плавим возом”. Два пута се и руковао са маршалом, први пут у Сремској Митровици 1971, а други на лозничкој станици пет година касније.

- Сишао је Тито из воза у Митровици и пружио руку да се поздрави са нама железничарима, а ја сам се нашао први до вагона. Други пут је у Лозници прошао поред нас црвеним тепихом, народ га је поздрављао, а Јованка га подсетила, “матори, а железничари” па се вратио неколико корака и руковао се са нама “О, моји железничари”. Био је насмејан - сећа се Радомир.

Када би “плави воз” полазио из Топчидера, прича Гавриловић, као претходница би ишла војна композиција која би на успутним станицама искрцавала по чету војника с оружјем на готовс. Онда би на сваких десет минута наишао Титов воз у три дела “Динара”, “Козара” и “Велебит”, а Радомир је морао после сваког да прегледа скретницу, црвеном оловком потпише да је исправна и стигне да сачека следећи део јер ни Титов воз није смео проћи кроз станицу ако машиновођа не види црвену капу отправника возова и подигнут лопарић. Станице су биле пуне полиције и државне безбедности, а путнике су закључавали у чекаонице док не прође председников воз. Једном су му уочи Титовог проласка неки Црногорци ушли у станицу и извадили пиштоље, а Радомир је само подигао слушалицу посебног телефона и већ то је, без иједне речи, био знак полицији да одмах пошаље патролу.

Ципеле трајале месец дана

Гавриловић памти и дане у Путинцима, станици између Руме и Старе Пазове, на којој је за 12 сати смене пропуштао по 139 возова, односно по један на сваких пет минута. Као отправник морао је преко телеграфисте за сваки воз да јави да ли га прима и да пита наредну станицу хоће ли га она примити, а при том да са црвеном капом на глави дочека сваку композицију.

- Ту ни цигарету нисам стизао целу да попушим, повучем дим, али док одем да јавим да је прошао један, већ стиже следећи. Тамо је село на три километра, нема се где ни хлеб купити па успорим долазећу композицију, дам паре машиновођи да ми телеграфиста у Руми купи кифле, а онда успорим следећи којим стиже купљено. То је било немогуће издржати - прича Гавриловић.

У Руми ни у станицу није улазио, једном је за смену 151 воз пропустио, а  обавештења од телеграфисте добијао је радио-везом.

- Таман отпремим воз на 15. колосеку, а он јавља да стиже други 12 колосека даље па трчим преко вагона да стигнем јер ако ме не види машиновођа мора да закочи, то је шкрипа нечувена. У Руми ми ципеле нису могле потрајати месец дана, а  ако ми капа одлети под воз, брзо ми шеф станице шаље другу - сећа се Радомир и додаје да се некада морало остати прековремено па наставити опет своју смену, а тад од умора “осетиш да у грудима нема ничега”.

Примала се добра плата, па ноћни и прековремени рад, а уз то и “вишак” сваких седам дана, али се зато и радило много. Једном је тражио од директора у Новом Саду да га пребаци на пругу Рума-Зворник, а да се одрекне пола плате, али је добио одговор да је то “пензионерска пруга” којом прође једва десетак возова дневно. Ипак, касније је био и на тој деоници, а на станици у Ковиљачи радио је баш када су 1975. Швеђани поставили уређај којим је скретница окретана притиском на дугме у станици. Била је то прва станица у СФРЈ на којој је постављен такав систем. Ни прелазак у “Вискозу” није значио одмор. Био је једини железничар међу 11.000 запослених и ваљало је бринути о 72 километра колосека, а годишње је 2.000 вагона увозио и извозио.

Тако је Радомир некада пропуштао возове крцате путницима из Дортмунда, Лондона, Атине... а данас тек понекад чује писак теретњака који се провуче лозничком станицом, али црвену капу отправника неко други носи.

Возови

Тутњали су пругама крај Радомира брзи, експресни, међународни возови са по 1.200 путника, али предност су, како каже, увек имале композиције које су превозиле лако кварљиву робу и живу стоку. Никада не стој између два воза који се мимоилазе и нипошто крај воза који превози регруте на путу у војску, научио је када је дошао на прву службу у Старој Пазови јер флаша која долети кроз прозор може бити кобна.

Н. Трифуновић

Колумна

јануар 18, 2020 363

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 409

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1122

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 753

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 958

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"