Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први допливао до часног крста. Као петогодишњак је први пут препливао Дрину

Другачије није ни могло бити. Да плива научио је са четири године, а породична прича каже да је и као беба, након што би га извадили из воде, млатио и рукама и ногама и плакао гласно тражећи да га врате. Као петогодишњак први пут је са оцем препливао Дрину до аде, а са седам је почео да тренира ватерполо. У Шапцу јер Лозница нема ватерполо клуб. Ђорђе Вукмировић (30) професор је историје у Средњој економској школи, али је Лозничанима познатији као седмоструки победник богојављенског пливања за часни крст.

 - Породица је пролеће, лето и добар део јесени проводила на Кампу, а у град смо се враћали када се време поквари. Вероватно сам зато толико заволео и воду и Дрину и заиста сам био екстреман у томе. Иначе, имам урођени проблем са кичмом и лекари су родитељима рекли да треба да пливам, што мени није тешко падало. Одласци на тренинге у Шапцу нису били једноставни, возили су ме отац и мајка, кад ко може, а у петом разреду сам се преселио у Београд и прешао у Партизан - присећа се Ђорђе.

Седам пута пливао, седам пута побеђивао

Као млађи играо је на позицији бека, или крила, а после су га пребацили на центра јер, како каже, “обично дебљи иду на сидро”. Као сидраш је и завршио каријеру 2007.

Када је пливање на Богојављење обновљено у Шапцу, Ђорђа су позвали да учествује, знали су да плива и зими, али није хтео. После пар година позвали су га да плива у Сави у Београду, али ни то није прихватио, сачекао је да се богојављенски крст покваси дринском водом.

- Ни када сам био мали родитељи ми нису бранили да запливам Дрином усред зиме, држали су се става - ако ти је хладно, нећеш улазити. Када је свештеник Милета Товаровић у Малом Зворнику први пут организовао пливање на Богојављење 2008. године, пријавио сам се. То је дринска вода. Следеће и 2010. сам поново учествовао и сва три пута победио, а онда сам 2011. направио паузу па сам 2012. пливао у Зворнику. Следеће године нисам имао намеру да пливам, али је на језеро у Малом Зворнику дошао дечко из Ваљева који се бавио пливањем и студирао ДИФ тако да сам хтео да се окушам са професионалцем. Следеће године сам поново паузирао, а онда се 2015. први пут пливало код нас, у Лозници, на плажи ресторана МН. Потом сам паузирао четири године и сада сам поново запливао. Тако сам седам пута, кад год сам учествовао, побеђивао - каже Вукмировић додајући да никада није имао жељу да плива на некој другој реци, Дрина је једина.

А зашто усред зиме, када се температура ваздуха приближи нули, некада и склизне у минус, а вода буде тек нешто топлија, али и даље “ледена”, неко пожели да заплива? Ђорђе каже да је разлог за то, пре свега, љубав према пливању, зимском купању, али и ништа мања према Дрини као и, наравно, вера. Ту је и жеља да се обнове и очувају српска традиција и обичаји, али и родољубље.

- Од петог разреда основне школе знао сам шта ћу студирати. Увек сам се занимао за нашу историју, традицију, обичаје, тако да све то игра значајну улогу у одлуци да пливам на Богојављење. Иначе, никада се нисам прехладио после пливања зими, а занимљиво је да није забележено да се неко разболео после купања на Богојављење. Мене је на Крстовдан, дан пре Богојављења, болела глава када сам се ујутру пробудио, нисам се осећао најбоље. Отишао сам на Камп, окупао се и изашао из Дрине као нов - каже Вукмировић.

Ђорђе на море не иде откако је стасао толико да може да каже родитељима да жели да остане на Кампу. Без Дрине, каже, не би могао да живи, а за зимско пливање тврди да је фантастично.

 - Добијем налет енергије, осећам се свежије, расположеније, а крв струји као да сам доста млађи. Једини је проблем ако се по изласку из воде остане дуже напољу, као сада када сам давао изјаве и сликао се, осети се по табанима, почну да се коче, као и вилице када треба да се прича - објашњава Ђорђе.

Историја друга љубав

Његовим ђацима занимљиво је то што њихов професор плива у јануару и побеђује, честитају му на успеху и распитују се какав је осећај, како издржи да плива у хладној води...

 - Час није само историја, причамо доста и о животним стварима. Са свим генерацијама којима сам досад предавао остао сам у добрим односима, иако сам на почетку био доста строг, било је и доста јединица. Лепо је када се сретнем са бившим ученицима. Рачунајући и приправнички, већ сам шест година у школи и мислим да и најнемирнијим одељењима пажња може да се привуче, ако им се приђе на прави начин - каже Вукмировић.

Као изразитог локал патриоту Ђорђа нарочито привлачи историја лозничког краја. Дипломски рад обрађивао је устанак, мастер немачке злочине у Јадру, а и докторски ће бацити светло на недовољно истражену тему - Владу Зечевића и његову политичку биографију. Ускоро ће из штампе изаћи Вукмировићева књига “Од слободе до стратишта - устанак и немачки злочини у Јадру 1941” у којој је знатно опширније обрадио теме коришћене за дипломски рад и мастер.

- Много сам времена провео у архивима бавећи се истраживањем. Сам поступак доласка до докумената у архивима није тежак, али је потребно много рада да се пронађе оно што је потребно. Имам 21.003 фотографије снимљене у Шабачком и Архиву Југославије, а у Војном архиву не допуштају фотографисање. Изузетно сам захвалан на предусретљивости на коју сам наишао у архивима, а Слободан Обреновић је у Шабачком архиву, пошто ми је било незгодно да се уклопим због посла, остајао по четири, пет сати после радног времена да бих могао да истражујем. Никада му се не могу одужити за то - каже Ђорђе.

Од посла и других обавеза опушта се вожњом бицикла, шетњом, пливањем на Кампу, а каже да се нада да ће се остварити најаве за градњу затвореног базена у Лозници, што би омогућило оснивање ватерполо клуба. Уверен је да би у Лозници много више деце тренирало и тај спорт и пливање него у неким већим срединама. За оне који планирају да запливају на Богојављење добра је вест то што Ђорђе каже да наредних неколико година неће пливати, али ће бити у Организационом одбору.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"