Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај прави, који се прави од квалитетног белог вина и сода-воде, никако минералне. Пре три године пожелео је да и сам почне производњу воде без које се не може замислити пиће његове младости.
Тако је почела прича под називом “Содаџија стари”, а Зоран Стевановић данас с поносом истиче да се одавде до Београда једино он бави содарским занатом, послом који је последњих деценија скоро заборављен.
- Содарство је једно од најстаријих заната и мада је Енглез измислио сода-воду, Мађари су број један у Европи по њеној производњи. Ово је традиционална стара машина из 1937. године коју сам репарирао и оспособио. Додат је само електромотор јер се некада то ручно окретало. За сат се може напунити и 200 флаша воде, а машина се не греје и може да ради 24 сата, ако треба - почиње причу о свом “новом” занату једини содаџија у Лозници.
Детаљно објашњава процес производње и каже да користи градску воду која се филтрира, пречишћава и омекшава у резервоару, одакле се пумпа у машину где се под притиском меша и у њу убацује прехрамбени угљен-диоксид (CO2).
- На крају се пуни у флаше, обичне или са сифоном. И те сифон-флаше су посебне, неколико делова се производи у Мађарској, ручица, дно и цевчица, па им је зато и цена нешто већа, али се оне могу користити више пута или једноставно заменити када се донесу на пуњење. Ово је трећа година како се бавим сода-водом, а навело ме је то што сам увек волео да попијем добар шприцер. Он је прави само ако се вино меша са сода-водом док са минералном водом то више није шприцер, то је гемишт. Код сина, који живи у Београду, на столу сам видео флашу са сода-водом и то ме подсетило на моје студентске дане па сам почео да се распитујем ко то производи и како се то ради - објашњава наш саговорник. Пронашао је старог содара из Сомбора чији је деда учио занат у Пешти и он је радио на машини из 1903. године. Стефановић каже да се на тржишту може пронаћи индустријски произведена сода-вода, али да то није ни близу овога што он и његове колеге “содаџије” раде. Додаје да данас у Београду постоје две велике содарске радње, док их у нашем ближем окружењу нема. Још истиче да сода-вода никако није замена за минералну воду и да је она, поред шприцера, добра у борби против гастритиса јер нема соли у себи. Омекшана је и нискомирална, а одлична је и за разблаживање густих сирупа и домаћег сока. Пошто у породици Стевановић сви држе до традиције, то је још један од разлога што се Зоран содарству посветио свим срцем, иако се цео живот бавио другим пословима.
- Људи су заборавили на сода-воду јер је више од 30 година није било на тржишту. Сад се полако враћа интересовање и може се пронаћи по ресторанима, како у лозничком крају, тако и широм Србије. Учествујем често на изложбама сирева и вина, манифестацијама које се баве домаћим производима, у Ботаничкој башти у Београду сам у јуну привукао велику пажњу, као и на Палићу на “Винској трци”, у Александровачкој Жупи, на Авали... Посетиоцима често објашњавам да је сода-вода одлична за варење, ублажава горушицу, а могу је пити и особе које имају повишен притисак само зато што је нискоминерелана. Може се пити расхлађена у фрижидеру без страха да ће вас заболети грло. Пошто се боце могу користити више пута, то је добро и за очување екологије, а дрвене гајбице смо такође осмислили сами јер флаше због облика и величине не могу да стану ни у једне друге којих има на тржишту - детаљан је лознички содаџија стари.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И...
У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – О грофу Сави, Србину који је променио историју
САОБРАЋАЈНА ПОЛИЦИЈА - У току појачана контрола
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
