fbpx

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - СЕЋАЊЕ БОГДАНА БУРМАЗОВИЋА НА ГЕНОЦИД У ЈАДРУ - ЗВЕРСКИ ПИР ПРЕД ОЧИМА

Bogdan BurmazovicТада шестогодишњи Богдан Бурмазовић гледао је како му немачки војници убијају породицу октобра 1941. Спасла га је маћеха, склонивши га у чардак. И 72 године касније, не напушта га сећање на злочин   Октобра 1941. Србија је завијена у црно после низа масовних злочина које су над становништвом починиле окупационе трупе немачког Вермахта. Међу првим крајевима који су погођени бруталношћу окупатора био је и Јадар. За неколико дана, од 12. до 19. октобра, у јадарском крају побијено је 2.950 цивила без обзира на пол и узраст. Велико Село нашло се на удару безобзирне казнене експедиције, а тада шестогодишњи Богдан Бурмазовић (78) једини је из породице преживео крвави пир немачких војника. Док су његове сестре Софија (18) и Љубинка (16) чувале стоку, он и отац Љубомир седели су испред чардака. Када су зачули јаук девојака, пошли су им у сусрет и видели их како гоне говеда и јаучу док за њима, пошто су запалили шталу, иду Немци. Знајући мало немачког са Солунског фронта, отац је похитао ка војницима понадавши се да ће успети да их умилостиви. - Маћија, сестре и ја стајали смо у дворишту и гледали шта се збива у башчи. Тројица су ишли са пушкама на готовс, стали су и причали са оцем неколико минута, а онда је један извадио пиштољ из футроле и убио га. Кад је отац пао, маћија ме је скопала к'о торбу и бацила 'за се. Каже: “Мића, шта чекаш? Бежи! Бежи под чардак и не затварај врата!” - прича Богдан дрхтавим гласом, кроз сузе. Немци малог Богдана нису видели, дошли су до маћехе и сестара и потерали их ка чардаку у којем се скривао. Како каже, кроз врата од ретко кованих дасака гледао је шта се ради и помишљао да их широм отвори да уђу, али је одустао. Када су стигле до чардака, војници су запуцали. Млађа сестра није одмах преминула, кркљала је, а тело јој је одскакало од земље у боловима. Летве на вратима, сведочи Богдан, годинама су остале крваве, ни силне кише крв нису спрале. Док се девојка грчила у мукама, један од злочинаца пришао јој је и на српском проговорио: “Шта је, мала, је л' те боли трбух?”, а онда ју је дотукао хицима из пиштоља. Покушали су да запале кућу потпаливши сламарицу, али је слама изгорела и нагорела неколико дасака, а потом се ватра сама угасила. Развалили су магазу која је била закључана и продужили јер се ближио мрак. Педесетак метара даље жеђ за крвљу задовољили су масакриравши породицу Богдановог стрица Драгољуба. Стрину су убили на кућном прагу, а дечаке Милутина и Милована у кући док су Богдановог вршњака Сретена запалили у кревету. Најстарији син Милинко већ је био одведен у Драгинац. Ни он се није вратио. Иронијом судбине, стрица Драгољуба спасло је то што је раније допао немачког заробљеништва. У стричевом дворишту запалили су амбар пун пшенице. И комшијско једанаесточлано домаћинство Павловића опустошено је. Тога дана побили су све живо, а Бурмазовић каже да су Немци после отишли у Ђурчиће и тамо убијали. Били су обавештени да је на њих пуцао неко из Грујичића у Брњцу, а побркали су презимена. Наредних шест дана и ноћи мали Богдан био је сам међу пострадалом породицом. Јео је хлеб који је остао на прозору. Он је са једне стране откидао комаде, нејак да дохвати и склони велики хлеб, а са друге је, кроз разбијено окно, кљуцала кокошка. Коначно, појавили су је људи са другог краја села и пронашли преживелог дечака. Видели су ужас у дворишту Бурмазовића, а Богдан им је показао где је отац пао. Шестогодишњак је видео да су му гладне животиње покидале одећу и комаде меса. Породица је сахрањена најпре код чардака, а касније су пренети на одговарајуће место. Дечака су одвели код деде на други крај села, али му нова породица није дозволила да се школује, како је желео, јер су се плашили да ће их село осудити. По повратку стрица из заробљеништва 1946, Богдан је прешао код њега. Када је стасао, вратио се своме дому, опљачканом, опустошеном, са траговима ватре коју су чобани ложили у кући. Са својих десет прстију створио је све, оженио се Драгињом и добио кћерке Рајну, Јоку и Веру. Никада није добио ништа као ратно сироче, а дан када је гледао страдање најближих остао му је заувек урезан у сећању. - Мени је једнако тешко, ближио се октобар, или не. Мене не интересује спорт, не интересује ме музика. Када морам да одем на неко весеље, ја само седим и ћутим. Једнако мислим на њих. Други наручују музику, играју коло - ја никад. Једнако их видим пред очима. Срце ми се стеже па не могу да говорим. Никада се нисам срео с неким Немцем. Не волим ни име да им чујем - прича Богдан са дугим паузама, кроз уздахе и јецаје са руком на узлупаном срцу. Данас су га године притисле, хода уз помоћ штапа, а страхоте које је видео као дечак не напуштају га. Н. Трифуновић

Колумна

август 17, 2019 533

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 488

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 459

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1076

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 780

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"