fbpx

НА ОБАЛИ ДРИНЕ - БОРИЛИ СЕ СРПСКИ ВИТЕЗОВИ

SRPSKI VITEZOVI

На елиминационом турниру Српске бохурт лиге изабран наш национални тим за  такмичење “Битка нација”.  Учесници борбе носе праве оклопе и користе метално оружје чије су  ивице затупљене тако да нема сечења

Праштало је прошле недеље од удараца мачева и секира по штитовима и оклопима српских витезова који су се састали на првом званичном елиминационом турниру Српске бохурт лиге одржаном у СРК ”Сунчана река”, у Горњој Ковиљачи. Витлали су витезови мачевима на одушевљење бројне публике која је уживо  видела сцене какве је до сада гледала једино на филму или о њима читала у књигама.

Раширених очију најмлађи су гледали како је то када витез удари на витеза, лепши пол се трзао када би се тешки мач или секира спутили на противничку кацигу или штит, а мушкарци бурно навијали чим би окршај добио на жестини. Мушки су се борили ови модерни витезови, пуцало је на све стране, звечао је оклоп, тутњало под њима и на крају су изабрана петорица најбољих који ће представљати Србију на овогодишњем такмичењу “Битка нација” која ће, у јуну, бити одржана у хрватском Трогиру. Поред Дрине су се борили момци из Београда, Крушевца, Ваљева, Шапца и Лознице, из које је Игор Ћосић, један од оних који је изборио место у нашем тиму. Према његовим речима, бохурт је спорт, витешка борба са фул контактом где окршаји нису исценирани, а такмичари су максимално заштићени тако да су повређивања врло ретка.

Све популарнији спорт

- Учесници борбе носе праве оклопе и користе метално оружје, мачеве, секире, хелебарде, чије су  ивице затупљене на два милиметра тако да нема сечења.  Постоје дуели и групне борбе. У дуелима борба траје три рунде по један минут,  бодују се ударци и ко их више зада, побеђује, а игра се на две добијене. Иначе, бод је забрањен, дозвољен је само ударац са оружјем и то на одређеним деловима тела противника. У борби група победник је тим чији члан последњи остане на земљи. Правила су јасна и само их се треба придржавати. Иначе, бохурт је све популарнији и у Трогиру се очекује учешће више од 30 националних тимова из Европе и остатка света - каже он.

Витешки турнири ишчезли су са витештвом, али од последње деценије прошлог века порасло је интересовање за средњи век и витешке борбе, посебно у Источној Европи, Русији и Украјини. Код нас је овај спорт још у зачетку, прошлог септембра је основана Српска бохурт лига, док у Русији  има око 2.000 бораца на њиховом елиминационом турниру. Спорт је атрактиван, има великог интересовања за њега и све више се шири, посебно међу младима. За бављење бохуртом потребна је добра физичка кондиција, а такмичарима је највећи проблем набавка оклопа који је врло скуп. Основни оклоп вреди око 1.500 евра. Мора бити израђен у складу са историјским стандардима и да испуњава мере безбедности. У Србији има неколико млађих оклопара, а један од њих је и Стеван Стевановић, из Крушевца, који је уједно и витез.

Најтежа је кацига

- Један сам од неколико српских мајстора који се баве израдом средњовековних и осталих оклопа. Иначе сам дипломирани архитекта али ово је моја велика страст. За израду оклопа користе се исти материјали као и пре 500 и 1.000 година, кожа, рог, челик, лимови, украсни месинг, често и позлате. Израда је прилично компликована, а чак и данас оклопи се најефикасније раде искивањем, цео поступак је као некада, чекић, наковањ и много сати рада. До најквалитетнијих материјала је прилично тешко доћи, али се успева - каже он.

На турниру се појавио и Стефан Вујичић, из околине Новог Сада, који каже да је пун плочани оклоп заједно са свим кожама и дебелом јакном, која пружа највећу заштиту, тежак око 30 килограма што је лимит за турнире.  Најтежи део оклопа је шлем који се прави се од најдебљег лима, два до два и по милиметра, док је грудна плоча један милиметар. Он каже да је пун оклоп који је донео, урађен по узору на  немачки стил из 15. века, а ретко ко је могао да га има у средњем веку јер би коштао као 15 килограма злата.

Тако су се витезови  борили поред Дрине и на трен донели дух давно прохујалих времена када су борци морали да се гледају у очи и у директном окршају покажу ко је бољи, вештији или снажнији.

Најбољи српски витезови

У национални тим за учешће на ”Борби нација” у Трогиру ушли су Александар Урошевић (Београд), Петар Тарлановић (Рибари), Стеван Стевановић (Крушевац), Игор Ћосић (Лозница)   и Сава Гроздановић (Београд). Резерве у случају повреде прве петорице су Јован Вићентијевић, Вук Драгићевић и Мирослав Веригић сви из београдског удружења “Бели орлови”.

Т.М.С

Колумна

јануар 18, 2020 179

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 310

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1015

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 653

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 856

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десет младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"