fbpx

СТУДЕНТКИЊА ИВАНА ВЕЛИМИРОВИЋ СВАКОДНЕВНО НА ТОЧКОВИМА - АУТОБУСОМ КА ДИПЛОМИ

Ivana

Деветнаестогодишња Ивана Велимировић уписала се на студије фармације без пријемног испита захваљујући наградама освојеним на државним такмичењима из хемије, свакодневно аутобусом путује до Шапца на факултет, а месечно је карта кошта свега 300 динара мање од породичних примања

Лозничанка Ивана Велимировић (19) јесенас је почела студије индустријске фармације на Високој технолошкој школи струковних студија у Шапцу, али за разлику од својих колега, она на путу до дипломе мора да савлада не само градиво, већ и друге препреке. Ивана сваког радног дана устаје у пет, од куће на Градилишту полази четрдесетак минута касније да би стигла на аутобус у шест, у Шапцу била сат касније, још нешто више од километра препешачила до факултета и сачекала предавања од осам сати.

- Стигнем прва и морам да чекам, а у зависности од дана, предавања трају до један, два или до вечери па се неретко кући вратим тек око осам, девет увече. По мраку одлазим, по мраку се враћам и није ми баш свеједно, а и све је хладније. По повратку, у зависности од тога када сам стигла, учим до десет увече, а често останем и до два сата, иако ме у пет буди телефон. Замрзела сам сваку песму коју сам подесила за буђење. Није лако, али желим да студирам, хоћу да завршим школу  - каже Ивана.

У бараци на Градилишту Ивана живи са мајком Биљаном (50) и братом Александром (27), а једини редовни приход им је мајчина породична пензија од 10.300 динара, док је брат незапослен и труди се да заради кад год и колико год може. Ова скромна девојка оца Иванка није стигла да упозна, погинуо је пре 20 година током војне вежбе док је она још била у стомаку, а брат тек пошао у школу. Биљана их је уз много борбе и залагања подигла и васпитала сама. Већ у основној школи Ивана је показала склоност ка природним наукама, освајала је разне награде на такмичењима из математике, физике и хемије из које је у првој години средње школе била трећа у Србији у појединачном пласману, а у четвртој се окитила сребром. Успеси на такмичењима отворили су јој пут ка студирању тако да се могла уписати било где без полагања пријемног испита, али због материјалног стања и бриге за мајку која је срчани болесник, одабрала је Шабац. Ивана каже да њене другарице становање у Шапцу кошта око 200 евра месечно, тако да није постојала никаква могућност да им се придружи, а породица се са тешком муком бори да обезбеди и десетак хиљада динара за њен пут јер је то скоро цела мајчина пензија. Када се томе дода да током целодневног боравка на факултету мора нешто и да поједе, а мензе нема, да је морала куповати скрипте и књиге, а ту су и семинарски радови, трошкови вртоглаво расту.

- Купујем повратну карту са студентским попустом јер је тако јефтиније, али увек за нешто треба новац. Добро је што бар школарину не морам да плаћам, али да бих остала на буџету, морам све испите да положим. Знам колико се мајка и брат труде и жртвују због мог школовања и не смем себи да допустим опуштање и неозбиљност јер, школарину не могу да плаћам. У јануарском року требало би да положим четири предмета, а како сам из хемије положила све колоквијуме и тестове, највероватније ћу моћи да упишем оцену без изласка на испит - прича девојка коју су упознали сви шофери и путници на линији за Шабац.

Ивана је као одликаш у средњој школи примала градску стипендију, али ове године не добија ништа и очекује награду на основу освојеног другог места у четвртој години. Каже да за студентску стипендију може конкурисати тек када се упише на другу годину јер се гледа просек из претходне. Мајка Биљана поносна је на своју храбру децу и каже да се обраћала Градском већу за помоћ.

 - Писала сам им, али су они то проследили Центру за социјални рад који је одговорио да могу помоћи за путне трошкове само на подручју Лознице, а како Ивана путује у Шабац, онда не могу ништа. Пошто примам пензију, нисмо социјални случај. Тешко ми је да гледам кћерку како свакодневно путује, сад је и зима, одлази по мраку и мразу, а тако се и враћа па изађем пред врата и лакне ми тек кад је видим да иде - каже брижна мајка.

Ако све буде како треба и Велимировићи успеју да издрже три године основних, ако се потом створе услови, Ивана би волела да заврши и двогодишње мастер студије, али то би захтевало одлазак у Београд или Нови Сад. У овом тренутку то јој се чини недостижним јер је свесна да, иако јој није тешко да учи, новац игра одлучујућу улогу, а новца нема.

Н. Трифуновић

Колумна

август 17, 2019 533

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 488

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 459

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1076

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 780

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"