fbpx

Бараке на Градилишту осам месеци после поплаве - Живот између два реда дасака

pukotine na sve strane

Осам месеци после августовске поплаве, станаре барака на Градилишту муче готово исте муке, влага се још увек није исушила, даске труле и пуцају, а праве помоћи нема ниоткуда. Смештени у суседству аветињске “Вискозе” сматрају да су заборављени и тврде да добијају само обећања

У кревецу, подупртом да не би пропао кроз трули под, спава четворомесечни дечачић, мешкољи се у сну у мрачном собичку док тешки мирис мемле испуњава ваздух. Он је једно од шесторо деце Снежане Алиловић са Градилишта из бараке број 12, а најстарија од његових пет сестара има тек 13 година. Како је живети у бараци осам месеци после августовске поплаве, која је похарала ово насеље, прича Снежана подижући тепих и линолеум да покаже влагу која се не да ни после толико времена.

- Стање није ништа боље. Преуредили смо, прекречили, средили колико смо и што смо могли, али то је тек толико да се на први поглед не види колико је пропало. Барака је ионако била трула, а сада је још горе, много је влаге и полако се слеже, док све остало стоји у месту. Крпили смо стиропором и ригипс таблама, али је то само замазивање очију. Тешко смо проживели зиму, дувало је између трулих дасака. Осим 28 хиљада динара које смо добили од организације “Хлеб живота” и неколико слабих пакета, никакву помоћ нисмо добили. Три пута сам предавала захтев градској управи, они га проследе Центру за социјални рад, а ови кажу да је неоснован, иако је сама социјална радница рекла да не би ту живела и да би бараке требало прогласити неусловним за становање. Од државе ништа није стигло и не верујем ни да ће стићи - говори Снежана показујући дашчицама подупрту унутрашњост кревета добијеног као помоћ средином октобра, а који изгледа као да је годинама стар.

Њен син је рођен пре времена, први месец је провео у болници у Београду, а због услова у којима живи добио је бронхитис и недавно се лечио још месец дана у лозничкој болници. Снежана каже да купује већину лекова које дечак мора да користи, а била је принуђена да му купи и инхалатор јер “њему не могу да кажем да немам”. Поврх свега, ноћно тутњање пацова по тавану и испод пода, улива страх да не уједу децу, а барака, према Снежаниним речима, није ни дезинфикована изнутра, већ само споља па су се у њој накотиле и разне бубе.

kupatilo

Неколико корака од стана Алиловића низ трули ходник крај врата стоји Гордана Грозданић, самохрана мајка дечака од 11 и девојчице од 12 година. Показује напукле зидове и трагове влаге, непролазне отиске поплаве.

- Гледали смо смрти у очи. Стајала сам на прозору са децом док нам је вода уништавала све што смо имали. Већину ствари смо бацили, а тек понешто оставили, иако је пропало. Једем клечећи јер имам само две столице за децу. Од новца који смо добили од “Хлеба живота” бетонирала сам под и купила линолеум. Деца су стално болесна, блато још увек излази између дасака, а оне пуцају кад комшиница затвори врата. Џаба крпим, једно закрпим, друго пукне. Сви нам кажу да се стрпимо, да чекамо, биће, а ево, нема ништа од тога. Само гледам кад ће нам таваница пасти на главу. Сам се снађи, од старог прави ново, гардероба коју смо добили била је за бабе и деде, а не за децу. Не могу то деци да обучем - говори Гордана која од рођења ту живи.

Кашаљ комшијске деце свакодневно слуша и Злата Павловић, пензионерка, која каже да јој је њих и најжалије јер ничим нису заслужила да тако живе. Она је, тврди, звала и Марка Благојевића из владине Канцеларије за обнову, али јој је рекао да Градилиште није “у кругу мајских поплава”.

- Стално зовем, али нема никога да помогне. Кад тражимо помоћ, само нас погледом одмере и потцене и понашају се као да смо тражили да нам из свог џепа дају динар. Ни лепу реч не добијемо. Организоваћу блокаду пута, једино ће тако Вучић да дође. Он, ваљда, није упућен како нам је. Смрад излази из дасака, можеш да чистиш и кречиш, али ништа не помаже. Ујутру кад се пробудиш, гуши - говори Павловићева показујући заједнички тоалет - чучавац, и “купатило” - лимено корито-умиваоник и две чесме у пропалој просторији.

Сваке кише плаши се и Нада Којић, бубрежна болесница, која живи од социјалне помоћи. Оног августовског дана када је вода за трен ока потопила насеље, лежала је у кревету немоћна да устане, тек изашла из болнице после замене сонде у бубрегу.

- Ништа нисам успела да спасем, стрпала сам мајицу и папуче у торбу и у тренерци и чизмама су ме извели. Нисам средила овде ништа, преместила сам се преко зиме у просторију на крају ходника јер тамо имам незнатно боље услове, могу да ложим, да се загрејем бар пошто не смем у хладном да будем због здравственог стања. Није нека разлика, али ипак. Све ово утиче ми на здравље, влага, стрес... - говори ова шездесетогодишњакиња.

Нису ни све поплаве исте и не разликују се само по висини воде која потопи куће. Да су поплављени три месеца раније, станари ове бараке и други мештани Градилишта добили би вероватно помоћ од државе, а овако остаје им само да се јадају и надају да ће се неко негде ипак сетити да постоје. Гледају како други добијају куће и сањају да ће и њих неко ускоро, пре него што им се деца трајно разболе, преселити негде где им се ујутру грло неће стезати од тешког мириса влаге који притиска ваздух.

Порез

- Заборављени смо као да смо избрисани са овог света. Нико овде није крочио да види у каквој смо ситуацији. Све су друге обишли, а нас сматрају нижом класом, мање вредним. Добили смо само обећања. Обећају, скину нас са врата и залупе врата. Али струју и порез плаћамо. За то постојимо. Рачунају нам ово као станове - огорчена је Алиловићева, док показује пореско решење за прошлу годину.

У њему стоји да је у трећој зони просечна цена квадратног метра нешто више од 53 и по хиљаде, да је амортизација 40 одсто па пореска основица скоро 868 хиљада динара. За стан од 27 квадрата порез на имовину износи 2.169 динара, а када се умањи за порески кредит, Снежана треба да плати скоро 1.085 динара. Ту је и незнатна накнада за заштиту животне средине која такође мора да се плати.

Н. Т.

Колумна

јануар 25, 2020 108

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом…
јан 18, 2020 397

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…
јан 11, 2020 444

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1144

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 778

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"