fbpx

Бараке на Градилишту осам месеци после поплаве - Живот између два реда дасака

pukotine na sve strane

Осам месеци после августовске поплаве, станаре барака на Градилишту муче готово исте муке, влага се још увек није исушила, даске труле и пуцају, а праве помоћи нема ниоткуда. Смештени у суседству аветињске “Вискозе” сматрају да су заборављени и тврде да добијају само обећања

У кревецу, подупртом да не би пропао кроз трули под, спава четворомесечни дечачић, мешкољи се у сну у мрачном собичку док тешки мирис мемле испуњава ваздух. Он је једно од шесторо деце Снежане Алиловић са Градилишта из бараке број 12, а најстарија од његових пет сестара има тек 13 година. Како је живети у бараци осам месеци после августовске поплаве, која је похарала ово насеље, прича Снежана подижући тепих и линолеум да покаже влагу која се не да ни после толико времена.

- Стање није ништа боље. Преуредили смо, прекречили, средили колико смо и што смо могли, али то је тек толико да се на први поглед не види колико је пропало. Барака је ионако била трула, а сада је још горе, много је влаге и полако се слеже, док све остало стоји у месту. Крпили смо стиропором и ригипс таблама, али је то само замазивање очију. Тешко смо проживели зиму, дувало је између трулих дасака. Осим 28 хиљада динара које смо добили од организације “Хлеб живота” и неколико слабих пакета, никакву помоћ нисмо добили. Три пута сам предавала захтев градској управи, они га проследе Центру за социјални рад, а ови кажу да је неоснован, иако је сама социјална радница рекла да не би ту живела и да би бараке требало прогласити неусловним за становање. Од државе ништа није стигло и не верујем ни да ће стићи - говори Снежана показујући дашчицама подупрту унутрашњост кревета добијеног као помоћ средином октобра, а који изгледа као да је годинама стар.

Њен син је рођен пре времена, први месец је провео у болници у Београду, а због услова у којима живи добио је бронхитис и недавно се лечио још месец дана у лозничкој болници. Снежана каже да купује већину лекова које дечак мора да користи, а била је принуђена да му купи и инхалатор јер “њему не могу да кажем да немам”. Поврх свега, ноћно тутњање пацова по тавану и испод пода, улива страх да не уједу децу, а барака, према Снежаниним речима, није ни дезинфикована изнутра, већ само споља па су се у њој накотиле и разне бубе.

kupatilo

Неколико корака од стана Алиловића низ трули ходник крај врата стоји Гордана Грозданић, самохрана мајка дечака од 11 и девојчице од 12 година. Показује напукле зидове и трагове влаге, непролазне отиске поплаве.

- Гледали смо смрти у очи. Стајала сам на прозору са децом док нам је вода уништавала све што смо имали. Већину ствари смо бацили, а тек понешто оставили, иако је пропало. Једем клечећи јер имам само две столице за децу. Од новца који смо добили од “Хлеба живота” бетонирала сам под и купила линолеум. Деца су стално болесна, блато још увек излази између дасака, а оне пуцају кад комшиница затвори врата. Џаба крпим, једно закрпим, друго пукне. Сви нам кажу да се стрпимо, да чекамо, биће, а ево, нема ништа од тога. Само гледам кад ће нам таваница пасти на главу. Сам се снађи, од старог прави ново, гардероба коју смо добили била је за бабе и деде, а не за децу. Не могу то деци да обучем - говори Гордана која од рођења ту живи.

Кашаљ комшијске деце свакодневно слуша и Злата Павловић, пензионерка, која каже да јој је њих и најжалије јер ничим нису заслужила да тако живе. Она је, тврди, звала и Марка Благојевића из владине Канцеларије за обнову, али јој је рекао да Градилиште није “у кругу мајских поплава”.

- Стално зовем, али нема никога да помогне. Кад тражимо помоћ, само нас погледом одмере и потцене и понашају се као да смо тражили да нам из свог џепа дају динар. Ни лепу реч не добијемо. Организоваћу блокаду пута, једино ће тако Вучић да дође. Он, ваљда, није упућен како нам је. Смрад излази из дасака, можеш да чистиш и кречиш, али ништа не помаже. Ујутру кад се пробудиш, гуши - говори Павловићева показујући заједнички тоалет - чучавац, и “купатило” - лимено корито-умиваоник и две чесме у пропалој просторији.

Сваке кише плаши се и Нада Којић, бубрежна болесница, која живи од социјалне помоћи. Оног августовског дана када је вода за трен ока потопила насеље, лежала је у кревету немоћна да устане, тек изашла из болнице после замене сонде у бубрегу.

- Ништа нисам успела да спасем, стрпала сам мајицу и папуче у торбу и у тренерци и чизмама су ме извели. Нисам средила овде ништа, преместила сам се преко зиме у просторију на крају ходника јер тамо имам незнатно боље услове, могу да ложим, да се загрејем бар пошто не смем у хладном да будем због здравственог стања. Није нека разлика, али ипак. Све ово утиче ми на здравље, влага, стрес... - говори ова шездесетогодишњакиња.

Нису ни све поплаве исте и не разликују се само по висини воде која потопи куће. Да су поплављени три месеца раније, станари ове бараке и други мештани Градилишта добили би вероватно помоћ од државе, а овако остаје им само да се јадају и надају да ће се неко негде ипак сетити да постоје. Гледају како други добијају куће и сањају да ће и њих неко ускоро, пре него што им се деца трајно разболе, преселити негде где им се ујутру грло неће стезати од тешког мириса влаге који притиска ваздух.

Порез

- Заборављени смо као да смо избрисани са овог света. Нико овде није крочио да види у каквој смо ситуацији. Све су друге обишли, а нас сматрају нижом класом, мање вредним. Добили смо само обећања. Обећају, скину нас са врата и залупе врата. Али струју и порез плаћамо. За то постојимо. Рачунају нам ово као станове - огорчена је Алиловићева, док показује пореско решење за прошлу годину.

У њему стоји да је у трећој зони просечна цена квадратног метра нешто више од 53 и по хиљаде, да је амортизација 40 одсто па пореска основица скоро 868 хиљада динара. За стан од 27 квадрата порез на имовину износи 2.169 динара, а када се умањи за порески кредит, Снежана треба да плати скоро 1.085 динара. Ту је и незнатна накнада за заштиту животне средине која такође мора да се плати.

Н. Т.

Колумна

август 17, 2019 533

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 488

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 459

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1076

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 780

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"