fbpx

ЛОЗНИЧАНИНА МИЛАДИНА МАРИЋА ОДЛИКОВАО РУСКИ ПРЕДСЕДНИК ПУТИН - Медаља за 70 година слободе

Maric

Председник Руске Федерације Владимир Путин одликовао је, поводом седам деценија од слома фашизма, Лозничанина Миладина Марића Јубиларном медаљом. Одликовање је некадашњем партизану уручио руски амбасадор у Београду

 

Док се раме уз раме са црвеноармејцима борио против немачког окупатора и усташа крајем 1944. и почетком 1945. године, Лозничанин Миладин Марић, тада двадесетогодишњак, није ни слутио да ће се Русија тога сећати деценијама касније. Пре двадесет година, поводом пола века од победе над фашизмом, добио је од те савезничке силе прву јубиларну медаљу, десет година потом и другу, а онда још једну за 65. годишњицу слома највећег зла 20. века. Два дана уочи великог јубилеја, 70. годишњице пада нацистичке Немачке, Марићу је у Амбасади Руске Федерације у Београду амбасадор Чепурин уручио Јубиларну медаљу коју му је доделио руски председник Путин.

- Још јесенас су се из амбасаде интересовали да ли сам жив па месец дана после првог позива поново, а последњих седам дана су свакодневно звали и проверавали да ли могу доћи. Нудили су да пошаљу по мене кола из амбасаде или да ме сачека ауто на аутобуској станици и толика пажња ми је већ била довољна и да није било одликовања. Са нама се у Босни борио један одред Црвене армије и много нам је помогао. Посебно су се усташе плашиле када чују да долазе Руси, толико да су бежали главом без обзира остављајући и оружје и храну - прича Марић док му се на грудима сјаји одликовање.

Он је средином рата постао члан СКОЈ-а, а пошто му је старији брат већ био у партизанима по ослобођењу Јадра постављен је за командира сеоске милиције за родни Горњи Добрић и још неколико села. Убрзо му је, међутим, постало непријатно да гледа како мобилисани младићи одлазе на ратиште па је предложио брату од стрица да се јаве да се и они оду борити против окупатора.

- Траје мобилизација, пролазим поред кућа и видим одлазе младићи па кажем брату од стрица: “Знаш шта, Видоје, идемо па таман први погинули!” И он се сложи. Остали из милиције крену са нама и одемо код окружног командира, а он се разљути и подвикне да хватамо четнике и дезертере јер се тамо на ратишту гине, али ми смо били упорни. Пошаљу нас камионом до Малог Зворника, а онда пређемо Дрину ноћу импровизованим мостом пошто је прави био срушен, а вода само прелива преко ногу - сећа се стари ратник.

У Босни су прикључени Шестој пролетерској и кренули су у борбе за ослобођење. Видоје је погинуо код Бијељине, а Миладин је рањен код Брчког минобацачким пројектилом. Борбе нису биле лаке, а Марић је највећи страх имао од заробљавања јер је видео шта су усташе спремне да учине. Једном их је локални водич одвео на “безбедно” коначиште у селу, замор их је сустигао и поспали су, а онда су нападнути. Успели су да се извуку под борбом, а када су се сутрадан вратили, затекли су тела шест војника из обезбеђења смрсканих глава.

После рата Марића је Президијум Народне скупштине одликовао орденима за храброст и заслуге за народ и каже да су тада ратни инвалиди били цењени, а онда се однос мењао нагоре са годинама да би после распада Југославије пао на ниске гране. Ипак, и на то гледа смирено, без љутње.

- Како смо ми игнорисали старе борце из Првог светског рата, тако смо и сами на крају прошли. Мене је то после рата болело јер ми је отац био ратник, тешко рањен на Мачковом камену и други пут код Урошевца, и било ми је криво што су запостављени. После Другог светског рата наша борба је цењена, али су првоборци и остали били просто дрогирани Титом и партијом. Био сам и ја као скојевац, али сам сматрао да старе ратнике не треба игнорисати - каже Марић.

Из рата му нису остале друге успомене осим оних које чува у сећању. Фотографију нема ниједну, а није сачувао ни опасач и пиштољ које је скинуо са погинулог немачког подофицира и носио до почетка педесетих. Остали су у селу када је прешао у град, каже сећајући се како му је старешина наредио да, уместо својих пробушених цокула, узме чизме погинулог непријатеља.

Седам деценија касније, Русија се сећа сабораца својих јунака дајући пример како се треба односити према онима који су се борили против мрака који је претио да зацрни читави свет. На таквим примерима треба се учити и како се бори за земљу и како се борци поштују.

Н. Трифуновић

Колумна

октобар 12, 2019 485

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 413

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 687

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 817

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 1002

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"