fbpx

УРОШ ТОДОРОВИЋ ИЗ ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ - Последњи ковач у Подрињу

DSCI8020

Ковач Урош Тодоровић (75) из Доње Трешњице дохватио се чекића и наковња давне 1953. године, када је завршио ковачки занат, више од пола века је поткивао коње и волове, поправљао скршене алатке за њиву, а данас је једини у овом делу Подриња и нема коме да пренесе своје знање

У радионици коју је саградио пре више од шест деценија мајстор Урош и данас улази с радошћу, оран за посао, али, како каже, све му ређе навраћају муштерије и све је мање оних који имају волове за поткивање. Некада је поткивао и по десет пари волова на дан, а сада данима нема ни једног.

- Бавим се пољопривредом и другим занатима и, хвала богу, све ми иде од руке, али, жао ми је то што људима све мање треба помоћ доброг ковача. Ковач мора да зна, али и да увек услужи муштерију најбоље што може, брзо и квалитетно. Пре су ми најчешће тражили поткивање, поправљање запрежних кола, правио сам и шпедитере, али радим и све друго од браварије. Све што има везе с металом моја је струка. Поткивање је посебна грана и за то треба додатна пракса и знање. То је “јачи” занат, мораш да пронађеш живац, да направиш плочицу и да је пришијеш тако да не дохвати нерв који не треба, да не повредиш животињу. То је скоро па докторски посао. Нема грешке јер ако од 80 клинова ударим један погрешан, во храмље и није добро. На срећу, нисам имао таквих проблема. Проблеме решавам на време, унапред, све припремим и онда нема промашаја - детаљан је, а на питање шта још ради у својој радионици, брзо одговара - све што треба на селу.

Окива секире, мотике, лопате, поправља поломљене виле, ашове, грабуље, кује и оштри косе. Универзалан је, каже, и све то ради с вољом, а кад су муштерије задовољне, задовољан је и он.

- Користим ћумур за загревање метала, а када затаји стари мех, онда је ту усисивач на струју. Ако се охлади метал, ја га поново загрејем и опет све буде како треба. Иначе, највише волим да поткивам волове. Некад их је било много, а сада два-три пара у целом селу. Од тог заната сам лепо живео, одшколовао децу и извео их на прави пут. Данас је мало посла, али, без обзира, чак и када се деси да радим у њиви, а неко дође у ковачницу, остављам све и завршавам прво тај посао. Земља неће побећи, а муштерија не може увек да чека. Они плате, а ја урадим, све како се договоримо. Долазе ми из околних села, а скоро је дошао човек из Велике Реке да му поправим раоник од трактора. Када сам узео мацолу од пет кила он се изненадио с каквом лакоћом баратам њоме. Чуде се људи како у овим годинама имам снаге и кондиције, а ја у ствари имам технику и добру вољу - прича Урош и признаје да кад му не иде посао како треба, остави све, па други дан поново крене испочетка и све заврши без проблема.

- Има дана који су баксузни, а можда ни ја тог дана нисам како треба. Ето, данас не радим јер ме пре пар година на данашњи дан ујела змија шарка - додаје Урош, иначе, омиљен у селу, посебно међу школарцима где често сврати да нешто поправи.

Осам година радио је у малозворничкој “Нискоградњи”, у време када је било пара и када се радило “од звезде до звезде, од јутра до мрака, по учинку”, а каже да је било дана када је плату морао на две уплатнице да шаље жени поштом.

- Ковачки занат немам коме да пренесем. Долазили су многи, покушавали да раде и науче, али брзо одустану. Неће да се муче, кажу прљав је посао а зарада мала. Сви би на брзину до пара. И моја деца су отишла за својим послом тако да ће ова радња радити док будем ја могао да долазим у њу - поручује овај вредни Подрињац.

Поткивање

За поткивање једног пара волова потребно је сат времена, а Урош објашњава да толико траје и припрема материјала и плоча. У радњи увек има направљене и коњске потковице, које му често траже људи за украс јер верују да оне доносе срећу. Прави их од правог кованог гвожђа, по свим прописима, а радује га кад му кажу да им ковач доноси срећу.

С.Пајић

Колумна

август 17, 2019 1236

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 541

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 494

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1120

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 817

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"