fbpx

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (8) - На фејсбуку и пре тринаесте

Како на подручју Лознице досада нису рађена истраживања о навикама младих на интернету, Лозничке новости су у склопу пројекта “Безбедни на интернету”, који спроводимо уз подршку Министарства културе и информисања, спровеле анкету у све четири средње школе на подручју нашег града и у две основне, од којих је једна са сеоског подручја. Није се, међутим, показало да подручје на којем деца живе значајно утиче на њихове навике. Анкетом је обухваћено 189 ученика, стотину девојчица и 89 дечака

Према резултатима анкете, нешто више од 91 одсто домаћинстава са децом узраста од 13 до 18 година поседује десктоп рачунар, 62,3 одсто поседује лаптоп, а таблет мање од половине, мало више од 45 одсто. Таблет поседују у већем броју домаћинства са женском децом. Интернет је увело 92 и по одсто породица, а “паметни” телефон поседује нешто више од 95 одсто деце. Само је један средњошколац навео да не поседује смартфон. Око 58 одсто основаца и близу 64 одсто средњошколаца користи пакете који му омогућавају сталан приступ интернету.

Занимљиво је да девојчице лакше долазе до модерних телефона, њих 67 одсто добије га пре него што напуни 13 година, док то полази за руком мање од половини дечака, њих 49 и по одсто може се похвалити у друштву својим новим уређајем.

Мобилним најчешће на нет

Управо је мобилни телефон уређај којим убедљиво најчешће иду на интернет, а далеко иза је десктоп рачунар па тек онда лаптоп, док таблет готово не користе у те сврхе.

На интернету и основци и средњошколци имају сличне навике. Већина је на мрежи више од три сата дневно, слушају музику, гледају спотове, филмове, серије и проводе време на друштвеним мрежама. Дечаке доста привлачи и играње игрица, док су, без разлике међу половима, образовни садржаји у вези са школским програмом и читање књига ретка активност. Јутјуб је најпопуларнији и нема ко га не користи, а следе га фејсбук и инстаграм. Вајбер је популарнији од воцапа, а налог на твитеру ретко ко има.

Три четвртине основаца и 91 одсто средњошколаца има профил на фејсбуку, најчешће су га сами отворили, а ако нису, онда су за њих то учинили старији брат или сестра, или друг. Понекад се ту умешају маме и тате, а улети и понека тетка. Иако је сама мрежа поставила узрасно ограничење од 13 година, чак 68,3 одсто испитаника налог је отворило пре него што је дувало у 13 свећа на рођенданској торти. 

Већина каже да на фејсбуку има између 500 и хиљаду пријатеља и најчешће тврде да их скоро све познају. Проценат оних које не познају готово ни у једном случају не прелази половину, што је прилично невероватно када се ради о великом броју пријатеља. Разумљиво је код оних који су навели да их имају стотинак, али не и код испитаника који их имају више од хиљаду. Испитивање није могло ићи толико дубоко да се јасно разлучи шта они заправо сматрају познатим пријатељем, али се на основу искустава које имају организације које се баве малолетницима, може рећи да познатима сматрају и другове својих другова, као и оне са којима су понекад разменили неколико речи.

Добро је што велика већина родитеља разговара са децом о могућим ризицима коришћења интернета и могућностима његове злоупотребе (83 одсто родитеља основаца и скоро 90 одсто родитеља средњошколаца). Док родитељи средњошколаца не праве разлику између пола детета за такав разговор, код основаца је нешто другачије, скоро 94 одсто родитеља женске деце изразило је такву бригу и скоро 73 одсто родитеља дечака.

Са друге стране, интересовање за садржаје које деца прате на интернету није велико. Свега око 68 одсто родитеља је са својом децом која похађају основну школу разговарало о садржајима које она посећују на интернету, а тек 32 одсто њих заиста и контролише који су садржаји у питању. Више се интересују родитељи девојчица, њих 81 одсто прича о томе, а 37 и по одсто и контролише садржаје. И код средњошколаца се о томе више брину родитељи женске деце, али је проценат оних који су са својим кћеркама и синовима причали о томе шта раде на интернету доста нижи, тек 54 и по. Две трећине родитеља средњошколки разговара са кћеркама о томе, а непуних 40 одсто контролише шта раде на интернету. Дечаци су “смарања” поштеђени, тек 19 и по одсто њих родитељи контролишу у вези са садржајима које прате на нету, а непуних 43 одсто је са родитељима имало разговор на ту тему. Очигледно је да родитељи не мисле да се и мушка деца могу наћи у невољи на мрежи.

Дечаци су куражнији па слично о опасностима на интернету размишљају и основци и средњошколци, по 57 одсто њих сматра да мрежа може бити опасна по њега, док су девојчице нешто опрезније, три четвртине основки и две трећине средњошколки има такво мишљење. На питање које опасности вребају на нету, већина наводи педофилију, могућност крађе и злоупотребе личних података, опасност од отмице, трговину људима...

Иако су свесни да то може бити опасно, четвртина основаца и скоро две трећине девојчица седмог и осмог разреда контактирало је на интернету са непознатима. У средњој школи се ствари мењају, дечаци постају неопрезнији, две трећине њих је имало контакт са непознатима и трећина девојака. Родитељима су разговор са непознатима пријавили око две трећине девојчица и трећина дечака, а као разлог за непријављивање најчешће наводе жељу да сачувају приватност и став да је то шта раде њихова ствар.

“Мој проблем, моја ствар”

Непријатност на интернету доживело је нешто више од 13 одсто анкетираних, а оне се крећу од вређања, најчешће због физичког изгледа, преко увреда на националној основи до хаковања профила на фејсбуку и инстаграму. У неколико случајева, претежно од девојчица, тражено је да се сликају без одеће и пошаљу фотографије, а једној девојци је младић, или “младић” са друге стране хтео да пошаље фотографију на којој је разодевен. Дупло чешће непријатност доживљавају средњошколци него основци. Родитељима је пријавило шта се догодило трећина младића и пола девојака из средње школе, док је то учинила и трећина девојчица из основне, а дечаци су прећутали. Разлог за непријављивање је најчешће срам, јер се обично ради о непримереном садржају, али га прати и став “то је моја ствар, сам ћу је решити”.

Резултати анкете показују да се о безбедности на интернету и вршњачком насиљу говори у школама, али према утиску анкетираних повремено, или ретко. Незнатан број њих сматра да се о тим темама говори често. То би могло да укаже школским тимовима за превенцију насиља на потребу да додатно појачају активности.

Што се вршњачког насиља тиче, већина сматра да оно није присутно у школи коју похађају, али се из одговора види да, на пример, у основној школи девојчице као насиље доживљавају туче између дечака, а они, са друге стране, углавном, не. Физички обрачуни спомињу се као насиље управо код основаца, док је у средњим школама далеко присутније вербално насиље, увреде, понижавање, омаловажавање...

Насиље је трпело 15 одсто дечака и 12 и по одсто девојчица у основној школи и близу 11 одсто средњошколаца и мало више од 16 одсто средњошколки.

У насиљу над вршњацима учествовало је исто онолико девојчица у основној школи колико је и трпело насиље и готово четвртина основаца. Близу петине средњошколаца је бар једном било учесник насиља над вршњацима и нешто више од десет одсто девојака. Оно што додатно ствара мучан осећај је то што је скоро 50 одсто оних који су трпели насиље било и виновник насиља над другима.

Занемарљив је број оних који не знају коме би требало да се обрате уколико буду изложени насиљу од стране вршњака, а велики проценат њих би пријавио и када би сазнао да неко дете трпи насиље на интернету и у стварности. Скоро 76 одсто средњошколаца и 78,5 одсто основаца пријавило би да сазна да некога малтретирају на мрежи и 80 одсто основаца и 71 одсто средњошколаца ако би знало да неко дете трпи насиље у стварности. Девојчице су, иначе, склоније пријављивању насилника.

На питање да ли се осећају сигурније на интернету или на улици, 64 и по одсто основаца и 50 одсто средњошколаца оба пола сматра да је безбедније на мрежи. Једино средњошколке сматрају да су, ипак, мало безбедније на улици, али се и ту проценат врти око 50.

 

Састанак са непознатим

Можда се чини као мали проценат, али 22,75 одсто од свих анкетираних који би отишли на састанак са непознатом особом коју су упознали на интернету је сто одсто више него што би требало то да учини. Основци су нешто опрезнији, мало више од петине би то урадило, а 12 и по одсто девојчица, док су средњошколци самоуверени и њих 46 и по одсто би начинило такав корак, док би непуних девет одсто средњошколки направило такву глупост.

Када се одлучују на такав корак младићи на уму најчешће имају девојке које су “упознали” на мрежи. Проблем настаје када их хормони заслепе па забораве да та згодна девојка може бити то и под наводницима.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 14, 2019 193

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 302

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 354

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1023

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 790

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"