fbpx

БЕЗБЕДНИ НА ИНТЕРНЕТУ (9) - Није забавно оно што је насилно

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

Интернет је, каже двоје тринаестогодишњака, нешто најбоље што је досад измишљено, али истовремено, без потребне опрезности, може постати и нешто најгоре. Поред друштвених мрежа, јутјуба, игрица... њихови вршњаци, али и старији и млађи, понекад га користе у ружне сврхе

Стефан и Јана имају по 13 година, седми су разред основне школе и на свет и све што се око њих дешава гледају свако из свог угла. Обоје имају ''паметни'' телефон, она већ две године, он тек неколико месеци, и баратају њиме лако и без проблема, баш као што се сналазе и на рачунару. На интернету су свакодневно, чешће са телефона него са рачунара, а највише времена проводе на друштвеним мрежама и на јутјубу, Стефана привлаче и игрице. Кажу да је интернет нешто најбоље што је досад измишљено, да омогућава готово непрекидно дружење и упознавање нових другова. Управо је то последње тачка на којој добар провод може постати невоља. Да ли су они тога свесни?

– Да, разговарала сам са родитељима о томе, указали су ми на то да постоје људи који се лажно представљају и који ми могу желети зло, али ја на такве још увек нисам наишла. Све своје пријатеље са друштвених мрежа знам добро, често ћаскамо и мислим да нема никакве опасности – каже Јана додајући да разговарају на разне теме, од школских, шта је ко урадио у школи, шта се десило, какве их обавезе чекају, до прича о симпатијама.

Нажалост, каже Јана, има ту и доста ружних ствари - ''не бисте поверовали шта све девојчице пишу'', честа су оговарања и оно што се популарно зове ''говор мржње''. Деца се често удружују у групе које су окренуте против неког дечака или девојчице, измишљају свашта, шире гласине, трачаре, праве странице на друштвеним мрежама под називом ''Сви ми који мрзимо тог и тог'', исмевају најчешће некога ко је по било ком основу другачији и то не мора бити националност нити телесна карактеристика, већ чак и успех у школи или спорту. Јана сматра да је то последица љубоморе и сопствене несигурности и неуспеха оних који то раде. То је најчешћи облик вршњачког насиља, али има и физичких обрачуна.

– Дечаци се често туку, то су радили и када смо били млађи и не знам када ће престати. Тако лако почну да се гуркају, а онда им је лако и да се ударе. Понекад то траје и дуже па остали знају да навијају и да двојицу који се туку подстичу да пребију један другог и мислим да им је то забавно. Тачно је да понекад и девојчице знају да се ударе, почупају, потуку, а дечацима је то, чини ми се, још забавније. Мени је то глупо и никада не навијам, не волим када се људи туку, али не могу ту ништа да урадим. Са свима се трудим да будем ОК, али имам две другарице са којима сам много добра и оне нису од тих што хоће да се побију. Можда понекад и ми оговарамо некога, претпостављам да је и то ружно, али бар то не објављујемо нигде -  прича Јана.

Стефан није одличан ђак, али уверен је да то и није најважнија ствар у животу и да много боље пролазе они који се ''не убију'' од учења у школи, већ се потруде да прилике које им се пруже искористе на прави начин. Нема намеру да иде на факултет, хоће да заврши неки занат који ће му омогућити да пристојно заради док његови другови и даље ''гуле клупу''.

– ОК је да неки људи иду на факултет, имам другове који су веома паметни и било би глупо да не студирају, али неки од њих неће то ни моћи јер им родитељи немају пара. Зар то није наопако? И сад ја треба нешто ту да се трудим у досадној школи, а моји немају лове ни да одемо на море. Добро, јесу ми купили телефон, али помогли су баба и деда, а и био сам врло добар на крају шестог, нисам имао ниједног кеца цело полугодиште. Имамо и нет, труде се да зараде да живимо нормално, али када много тога недостаје и када морају баш много да раде код приватника и да трпе ''газде'' и њихово иживљавање ја то не сматрам нормалним. Зато и хоћу да имам занат и да зарадим толико да не морам да трпим ничије смарање – прича Стефан.

Док говори о родитељима и њиховом послу дечак стеже вилице, али му широк осмех разведри лице када почне прича о интернету. Време на нету проводи ћаскајући са друговима, причајући о фудбалу и неким стварима ''које нису за јавност'', а често играју и игрице заједно. Са непознатима на интернету прича без страха, каже,  прво зато што је мушко, друго зато што му ''ништа не могу кад је код куће'', а да их упознаје уживо не пада му ни на крај памети.

– Играо сам једном ЛОЛ са неким ликом и све је било ок док ми у једном тренутку није понудио да ми купи патике. Мислим, шта има он мени да купује патике?! Рекао сам да ми то не треба и да морам да идем. Нисам рекао родитељима, забранили би ми нет, али после тога неколико дана нисам играо ЛОЛ. То ми је једина непријатност, ако се то тако зове, на интернету. Дописујем се са непознатим девојкама, можда неку и смувам – смеје се мангупски и тврди да је сасвим сигуран да је баш свака од њих ''права правцата'' девојка и да ''није луд'' да шаље голишаве слике, чак ни ако му она обећа да ће узвратити на исти начин – ''Нека прва пошаље, хвала лепо, а ја њој опет нећу послати''.

Стефан каже да има организованих туча, мада школе то углавном успевају да спрече на време, а дешава се и да се двојица ''изнабадају'', али то, сматра, и није неко насиље, већ више део одрастања.

– С друге стране, има доста оговарања, праве се кланови против некога, причају се разне глупости и, по мом мишљењу, то је много горе и подлије него се лепо посвађати и потући па се после помирити, или не, али бар то завршити мушки. Овако је много ружно када свашта причају за некога и покушавају и друге да окрену против њега. Када мени неко тако нешто каже за неког другара, не морамо чак ни бити блиски, ја му кажем да од.... јер ме не занимају те приче, нећу у томе да учествујем. Знаш како је, треба бити нормалан у главу па ти се ни на интернету неће ништа догодити, а ни у животу се нећеш упетљати у сплетке. Ако о мени неко почне тако да прича? Ма, шта ме брига, не морам се тући, ко ће се млатити са толико будала, једноставно ћу им окренути леђа и избрисати их из мог живота. Мој живот је, брате, много вредна ствар, неће ми га будале кварити, зар не? – каже Стефан.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јун 15, 2019 188

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 375

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 447

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 955

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 840

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"