fbpx

Посао је више од плате (5) - ПРАВО НА ИЗБОР

- Инклузија је наша будућност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину - каже у разговору за ЛН Мирјана Пантелић, генерална секретарка  Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ

Према  подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за издавање дозволе за рад предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и за контролу њиховог рада, овај статус има 49 предузећа у Србији. Баве се разноврсним привредним делатностима: графичком, металском, грађевинском, текстилном, производњом обуће, свежих и смрзнутих колача, израдом намештаја, пластичне амбалаже, опремањем ентеријера, паковањем и препакивањем прехрамбених проивода, израдом пехара и медаља итд. и запошљавају, како се процењује, око 1.200 лица.

Приступачно и лакше

 Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  (УИПС), које има 32  члана, истиче да  разноврсност делатности ових предузећа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада. Она оцењује да је положај ОСИ почео да напредује у последњих 15 година,  као и да је  доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ унапредило ову област што се огледа и у подацима да је прошле године посао нашло 5.000, а у прва четири месеца  ове 1.993 особе са инвалидитетом. Међутим, особе са инвалидитетом и даље остају у групи дугорочно незапослених. Узроци су различити -  од недостатка одговорајућих знања и вештина ОСИ  која су тражена на тржишту рада, незаинтересованости послодаваца до неактивности самих особа са инвалидитетом.

- Честе су ситуације да особе са инвалидитетом напуштају посао зато што се осећају неприхваћено и неприлагођено јер послодавци и радна средина нису припремљени за радну и социјалну интеграцију особе са инвалидитетом, а има и случајева да се радно место особе са инвалидитетом одржава само у предвиђеном року правдања добијених подстицајних средстава за њихово запошљавање - примећује наша саговорница и истиче да су са друге стране предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом потпуно прилагођена њиховим потребама. Обавезно запошљавају стручна лица (дефектологе, психологе, педагоге, социологе) који се професионално баве социјалном интеграцијом ОСИ  у радну средину и пружају услуге професионалне асистенције, што порцес обуке, запошљавања и њиховог напредовања у запослењу, ипак, чини приступачнијим и лакшим.

- Поред тога, ова предузећа стварају услове за запошљавање особа са инвалидитетом које се могу запослити само за рад под посебним условима, што значи да њима мора бити прилагођено радно место и радни процес или и једно и друго. Ова лица би се практично никако или врло, врло, ретко запослила на отвореном тржишту рада јер послодавци нису спремни да радна места прилагођавају њиховим способностима, што је предуслов инклузије. Став нашег удружења, који произилази из искуства у раду дужем од пола века, указује на то да је инклузија наша будуæћност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину. Истовремено, сматрамо, такође, да сама особа са инвалидитетом  треба да има могућност избора: запошљавања на отвореном тржишту или  у тзв. заштићеним условима.

Шта показује пракса

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, предузећима се субвенционише део зараде особе са инвалидитетом (до 50 одсто просека зараде у Републици), а предузеæћа могу да учествују и на јавним позивима  за доделу средстава за побољшање услова рада које расписује ресорно министарство.

- У последње две године рефундирају се трошкови дела утрошеног репроматеријала, док је ранијих година одвајано више средстава те је држава обезбеђивала средства за куповину нове опреме или побољшање услова рада и приступачности пословном простору. Олакшице су предвиђене и у два пореска закона -  Законом о порезу на добит предвиђено је да ова предузећа имају умањење за проценат особа са инвалидитетом које запошљавају (од 50 одсто навише), а у складу са Законом о порезу на лична примања ова предузећа не обрачунавају и не плаћају порез на зараде ОСИ. Међутим, ова мера није дала очекиване резултате (смањење пореског оптерећења послодавца) због тога што Министарство финансија ову меру тумачи као меру подршке ОСИ, а не послодавцу, па то у пракси доводи до озбиљних проблема - за исти посао на истом радном месту ОСИ се обрачунава виша нето зарада него његовом колеги који нема инвалидитет. Нажалост, ни судска пракса по овом питању није уједначена - упозорава Мирјана Пантелић.

На питање колико се послодаваца одлучује да своју обавезу о запошљавању ОСИ испуни склапањем уговора о  пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, наша саговорница каже да је та мера ушла у Закон на предлог УИПС-а, али да није дала очекивани резултат. 

- Оно што су предузећа очекивала било је стварање могућности за већу сарадњу са комитентима и континуирану упосленост капацитета. Међутим, висина уговора од 20 просечних бруто зарада није била подстицајна за друге послодавце пошто би били у обавези да за једну особу са инвалидитетом купе робу (или услуге) од једног предузећа у вредности од око 1.200.000 динара. Са друге стране, ако би ту своју обавезу испунили уплатом у буџетски фонд, она би их “коштала” за исти период (12 месеци) око 360.000 динара. Јасно је за коју су се опцију послодавци радије опредељивали. УИПС је од почетка примене анализирао ову меру и сваке године обавештавао о њеним ефектима ресорно министарство, које је тек на крају 2016. године усвојило аргументе и омогућило послодавцима да своју обавезу запошљавања ОСИ могу да испуне тако што уговоре о пословно-техничкој сарадњи могу да закључе и реализују са више предузећа, тако да збир свих уговора износи најмање 20 просечних зарада. О ефектима ове мере, која се примењује од 1. јануара моћи ћемо да говоримо након истраживања на крају године. До сада знамо да је свега око 30 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ закључивало ове уговоре каже пословна секретарка УИПС-а наводећи да нису значајни ни ефекти  резервисаних јавних набавки пошто су испод један одсто укупног броја и њихове вредности на годишњем нивоу.

Мирјану Пантелић питали смо и шта треба урадити да се подстакне бржи развој социјалног предузетништва, а њен одговор био је врло кратак и децидан.

- Неопходно је да држава законом уреди област социјалног предузетништва као и подстицајне мере пословања социјалних предузећа, како би постала и остала одржива и како би могла да остваре и друштвене циљеве због којих се оснивају.

Е.Л.Н

Фер прозвод

Чланице УИПС-а  користе заједнички жиг “Фер производ”. Каква су искуства и  да ли је наша грађанска свест на довољно високом нивоу да знамо шта то значи, односно какву  подршку и коме пружамо ако купујемо такве производе?

- Наша предузећа не производе робу широке потрошње која се може наћи на рафовима продавница па тако и за потрошаче то није релевантна информација. Са друге стране послодавци који ступају у комерцијалне односе са нашим предузећима предност дају квалитету производа и услуга и поштовању рокова, тако да та сарадња није израз друштвене одговорности и подршке запошљавању ОСИ. Нажалост, због недостатка новца ни удружење није урадило довољно на промоцији овог знака као једног од само пет колективних жигова који су регистровани у Заводу за интелектуалу својину од његовог оснивања, а који је једини у употреби.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

јун 22, 2019 520

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно…
јун 15, 2019 624

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се…
јун 08, 2019 843

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 903

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 1116

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…

Репортажа

јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"