fbpx

Посао је више од плате (5) - ПРАВО НА ИЗБОР

- Инклузија је наша будућност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину - каже у разговору за ЛН Мирјана Пантелић, генерална секретарка  Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ

Према  подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за издавање дозволе за рад предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и за контролу њиховог рада, овај статус има 49 предузећа у Србији. Баве се разноврсним привредним делатностима: графичком, металском, грађевинском, текстилном, производњом обуће, свежих и смрзнутих колача, израдом намештаја, пластичне амбалаже, опремањем ентеријера, паковањем и препакивањем прехрамбених проивода, израдом пехара и медаља итд. и запошљавају, како се процењује, око 1.200 лица.

Приступачно и лакше

 Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  (УИПС), које има 32  члана, истиче да  разноврсност делатности ових предузећа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада. Она оцењује да је положај ОСИ почео да напредује у последњих 15 година,  као и да је  доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ унапредило ову област што се огледа и у подацима да је прошле године посао нашло 5.000, а у прва четири месеца  ове 1.993 особе са инвалидитетом. Међутим, особе са инвалидитетом и даље остају у групи дугорочно незапослених. Узроци су различити -  од недостатка одговорајућих знања и вештина ОСИ  која су тражена на тржишту рада, незаинтересованости послодаваца до неактивности самих особа са инвалидитетом.

- Честе су ситуације да особе са инвалидитетом напуштају посао зато што се осећају неприхваћено и неприлагођено јер послодавци и радна средина нису припремљени за радну и социјалну интеграцију особе са инвалидитетом, а има и случајева да се радно место особе са инвалидитетом одржава само у предвиђеном року правдања добијених подстицајних средстава за њихово запошљавање - примећује наша саговорница и истиче да су са друге стране предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом потпуно прилагођена њиховим потребама. Обавезно запошљавају стручна лица (дефектологе, психологе, педагоге, социологе) који се професионално баве социјалном интеграцијом ОСИ  у радну средину и пружају услуге професионалне асистенције, што порцес обуке, запошљавања и њиховог напредовања у запослењу, ипак, чини приступачнијим и лакшим.

- Поред тога, ова предузећа стварају услове за запошљавање особа са инвалидитетом које се могу запослити само за рад под посебним условима, што значи да њима мора бити прилагођено радно место и радни процес или и једно и друго. Ова лица би се практично никако или врло, врло, ретко запослила на отвореном тржишту рада јер послодавци нису спремни да радна места прилагођавају њиховим способностима, што је предуслов инклузије. Став нашег удружења, који произилази из искуства у раду дужем од пола века, указује на то да је инклузија наша будуæћност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину. Истовремено, сматрамо, такође, да сама особа са инвалидитетом  треба да има могућност избора: запошљавања на отвореном тржишту или  у тзв. заштићеним условима.

Шта показује пракса

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, предузећима се субвенционише део зараде особе са инвалидитетом (до 50 одсто просека зараде у Републици), а предузеæћа могу да учествују и на јавним позивима  за доделу средстава за побољшање услова рада које расписује ресорно министарство.

- У последње две године рефундирају се трошкови дела утрошеног репроматеријала, док је ранијих година одвајано више средстава те је држава обезбеђивала средства за куповину нове опреме или побољшање услова рада и приступачности пословном простору. Олакшице су предвиђене и у два пореска закона -  Законом о порезу на добит предвиђено је да ова предузећа имају умањење за проценат особа са инвалидитетом које запошљавају (од 50 одсто навише), а у складу са Законом о порезу на лична примања ова предузећа не обрачунавају и не плаћају порез на зараде ОСИ. Међутим, ова мера није дала очекиване резултате (смањење пореског оптерећења послодавца) због тога што Министарство финансија ову меру тумачи као меру подршке ОСИ, а не послодавцу, па то у пракси доводи до озбиљних проблема - за исти посао на истом радном месту ОСИ се обрачунава виша нето зарада него његовом колеги који нема инвалидитет. Нажалост, ни судска пракса по овом питању није уједначена - упозорава Мирјана Пантелић.

На питање колико се послодаваца одлучује да своју обавезу о запошљавању ОСИ испуни склапањем уговора о  пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, наша саговорница каже да је та мера ушла у Закон на предлог УИПС-а, али да није дала очекивани резултат. 

- Оно што су предузећа очекивала било је стварање могућности за већу сарадњу са комитентима и континуирану упосленост капацитета. Међутим, висина уговора од 20 просечних бруто зарада није била подстицајна за друге послодавце пошто би били у обавези да за једну особу са инвалидитетом купе робу (или услуге) од једног предузећа у вредности од око 1.200.000 динара. Са друге стране, ако би ту своју обавезу испунили уплатом у буџетски фонд, она би их “коштала” за исти период (12 месеци) око 360.000 динара. Јасно је за коју су се опцију послодавци радије опредељивали. УИПС је од почетка примене анализирао ову меру и сваке године обавештавао о њеним ефектима ресорно министарство, које је тек на крају 2016. године усвојило аргументе и омогућило послодавцима да своју обавезу запошљавања ОСИ могу да испуне тако што уговоре о пословно-техничкој сарадњи могу да закључе и реализују са више предузећа, тако да збир свих уговора износи најмање 20 просечних зарада. О ефектима ове мере, која се примењује од 1. јануара моћи ћемо да говоримо након истраживања на крају године. До сада знамо да је свега око 30 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ закључивало ове уговоре каже пословна секретарка УИПС-а наводећи да нису значајни ни ефекти  резервисаних јавних набавки пошто су испод један одсто укупног броја и њихове вредности на годишњем нивоу.

Мирјану Пантелић питали смо и шта треба урадити да се подстакне бржи развој социјалног предузетништва, а њен одговор био је врло кратак и децидан.

- Неопходно је да држава законом уреди област социјалног предузетништва као и подстицајне мере пословања социјалних предузећа, како би постала и остала одржива и како би могла да остваре и друштвене циљеве због којих се оснивају.

Е.Л.Н

Фер прозвод

Чланице УИПС-а  користе заједнички жиг “Фер производ”. Каква су искуства и  да ли је наша грађанска свест на довољно високом нивоу да знамо шта то значи, односно какву  подршку и коме пружамо ако купујемо такве производе?

- Наша предузећа не производе робу широке потрошње која се може наћи на рафовима продавница па тако и за потрошаче то није релевантна информација. Са друге стране послодавци који ступају у комерцијалне односе са нашим предузећима предност дају квалитету производа и услуга и поштовању рокова, тако да та сарадња није израз друштвене одговорности и подршке запошљавању ОСИ. Нажалост, због недостатка новца ни удружење није урадило довољно на промоцији овог знака као једног од само пет колективних жигова који су регистровани у Заводу за интелектуалу својину од његовог оснивања, а који је једини у употреби.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

август 24, 2019 223

НАШИ СМО - Баш је добро

Ко се нађе у пустињи са флашом воде, биће очајан, стрепеће хоће ли му бити довољна да преживи. Онај који се на истом месту нађе без капи воде сања бар чашу течности, а пресрећан би био да има пола литра воде. Све је у животу ствар околности и гледања на…
авг 17, 2019 1305

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам, ево цитата: “За време Трећег рајха у…
авг 10, 2019 584

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 532

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1159

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"