fbpx

Неподношљива лакоћа пропадања (2) - ОД ГИГАНТА ДО РУИНЕ

Да је неко седамдесетих година прошлога века радницима “Вискозе” рекао да ће њихова фабрика од  неколико хиљада радника, који су у мензама имали на менију више куваних јела, роштиљ и колаче, у фабричком кругу саобраћајницу и неколико километара пруге и вишемилионски вредан извоз, за четрдесетак година бити огромна руина на више од 70 хектара, сигурно би му рекли да је то немогуће. Нажалост, живимо у Србији где је све могуће, а поготово накарадне ствари, па је тако и “Вискоза” од гиганта постала руина, гомила пустих  зграда, очерупаних до голих зидова и то наочиглед државе, града, полиције, свих оних који је требало да је сачувају. Угашена  је  фабрика која је хранила деценијама лознички крај и направљено ругло обрасло у растиње

Историја и развој Лознице, али и читавог лозничког краја, може се поделити на време пре и после изградње фабрике “Вискоза”, својевремено гиганта југословенске хемијске индустрије. Лозница је до педесетих година прошлог века била варош, а онда се, са почетком изградње фабричких хала, кренуло и подизање стамбених објеката и стварање других услова неопходних средини која добија предузеће од више хиљада радника. Било је то време које није слутило да ће “Вискоза” пола века касније постати симбол лоше приватизације, пропале фабрике, у сваком смислу, у којој нема ниједног радника.

Решењем тадашњег Извршног већа Републике Србије, од 15. јуна 1953. и оснивањем инвестиционе групе за изградњу фабрике вискозних влакана и фолија почео је развој првенца југословенске индустрије хемијских влакана. Савезно извршно веће априла наредне године доноси решење којим је инвестициона група прерасла у предузеће у изградњи под именом “Југовискоза”. Новац за подизање постројења обезбедила је Савезна управа за инвестициону изградњу на основу одредби Савезног друштвеног плана за 1954.  За место градње такве фабрике Лозница је изабрана због повољног географског положаја, близине реке Дрине, што је омогућавало снабдевање водом и одвођење отпадних вода, могућности запошљавања нове радне снаге као и коришћење путева и железнице. Симболично, на празник рада првог маја 1954.  почела изградња, а наредне године кренула је монтажа опреме. Три године касније, 1957. у пробни погон пуштена су поједина одељења, у марту наредне одобрена је пробна производња за погоне енергетике, а у априлу 1958. и за главну производну халу. Из пробне у редовну производњу “Вискоза” је пуштена првог новембра 1959. године. У фабрику су дошли стручњаци и радници из свих крајева тадашње Југославије који су се први пут срели са новом технологијом. Фабрика је у првој фази изградње имала капацитет од 10.800 тона годишње влакна памучног типа, 5.400 тона влакна вуненог типа, 3.000 тона свиле, 720 тона корда и 540 тона целулозне фолије годишње.

“Вискоза” је од почетка рада, 1959. до 1967. позитивно пословала, али су у наредних неколико година погоршани услови за стицање дохотка на шта је утицао више спољних и унутрашњих фактора који су проузроковали губитке. После година рада са губитком, припремљен је програм санације који је требало да покрије оне настале до 1971. Период санације трајао је до краја 1976. да би такве мере биле укинуте од наредне године и “Вискоза” је отпочела са привреЂивањем под условима који су важили за друга предузећа у држави. Окончањем друге фазе и пуштањем у рад нових капацитета, она је из предузећа средње величине прерасла у једног од већих произвоЂача вештачких целулозних влакана и фолија у светским размерама. Са укупном производњом влакана и фолија од 53 хиљаде тона годишње постала је по количини и вредности најзначајније југословенско предузеће у овој индустрији. Она се 1975. по укупном приходу налазила на 60. месту листе свих предузећа у Југославији. Осамдесете су за “Вискозу” биле године када се много производило, а мало градило. Постала је стабилна фабрика, али су онда, са свим потресима, стигле деведесете и економска блокада што је за фирму извозника на светско тржиште био почетак краја.

Дошла је 1992. када се  држава нашла под ударом санкција УН, што је погодило целокупну српску привреду па и “Вискозу”. Забрана извоза и увоза, свођење тржишта на Србију, приморали су тадашње руководство да по трећи пут у девет месеци планира заустављање фабрика. Без увозних сировина није било могуће радити на дужи рок, као ни без иностраног тржишта на који је годинама”Вискоза” пласирала више од 40 одсто годишње производње, али ни домаћег где готово више нико никоме није плаћао ништа. Све то довело је до тога да су радници фабрика због прекида у производњи били слати на колективне годишње одморе, рекреацију и плаћена одсуства.

У години увођења санкција у “Вискози”се кренуло у реорганизацију у Холдинг компанију, а стварањем деоничарских друштава као профитних центара требало је да буде обезбеђено ефикасније коришћење кадрова и капитала.  Холдинг је постала 10. јануара 1995. а статус деоничарских друштава добили су “Енергетика”, “Целулоза”, “Лофолен”, “Хемиремонт”, “Целвлакно”, “Корд”, “Крупањка”, “Лозофан”, “Центрофан”, “Транспорт”, “ Стандард” и “Хортикултура”, основана је Новинско-издавачка агенција”Вискоза”, “Развој” и “Промет”, одраније у саставу дирекције, задржани су у Холдингу.

У гиганту који је почетком деведесетих имао око 11 хиљада радника, од 2002. је кренула реализација социјалног програма када је из фабрике отишло око 3.760 радника. После укупно седам кругова на крају је у фабрици остало 15 запослених који су сачекали стечај и почетак агоније која још траје.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

новембар 16, 2019 330

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би…
нов 09, 2019 467

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1187

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 715

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 658

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"