fbpx

Неподношљива лакоћа пропадања (3) - РАВНО ДО ДНА

Почетак 21. века “Вискоза” је дочекала на ногама, али се борила са све већим тешкоћама. Од 2002. кренула је реализација социјалног програма , а морала је и да заустави машине. Приватизоване су само три фабрике 2007. да би две године касније стигао и стечај и почетак краја

После готово две године застоја, радници су у хале позвани у фебруару 2003. године, да би производња стартовала наредног месеца, прво у “Целулози”, а после ње, крајем априла, и фабрици целвлакна. То није потрајало и погони су поново стали у јулу када је почео нови застој. Смањење радне снаге био је предуслов за предстојећу приватизацију којој је претходио програм реструктурирања започет у новембру 2003.  Тада је говорено како су обезбеђена значајна средства за реструктурирање “Вискозе” која “превазилазе бројку од 1,2 милијарде динара” што “Вискозу””сврстава у трећи или четврти колектив у Србији по добијеним средствима за реструктурирање од Фонда за развој Владе Републике Србије”. Исте године су у медијима објављени проспекти за приватизацију ХК “Вискозе” и њених осам акционарских друштава, “Целулозу”, “Целвлакно”, “Свилу”, “Крупањку”, “Корд”, “Лофолен”, “Центрофан” и “Хемиремонт”.

Оптимизам кратког даха

Наредне године било је више оптимизма па је те 2004. тадашњи генерални директор др Марко Благојевић за медије говорио да је “Вискоза” вратила већи део бивших купаца и отворила ново тржиште у Белгији и Француској као и да  би могла да прода два до три пута више целвлакна него што га производи. Радиле су фабрике целулозе, целвлакна, свиле, текстилни део “Корда”, “Лофолен” и “Центрофан”, “Енергетика” и свих 2.500 запослених у “Вискози” . Веровало се да је најгоре прошло па је Слободан Лаловић, тадашњи министар за рад, запошљавање и социјалну политику, приликом посете  изјавио да су се стекли услови да се фабрика више не бори за голи опстанак, него да постане профитабилна компанија, и то профитабилнија него у такозвано “златно доба”. “Вискозу” треба довести у ситуацију да оствари вредност извоза преко 50 милиона евра са садашњих 2.400 радника, рекао је да је у “златно доба” извоз био око 90 милиона долара, али са више од 9.000 запослених. Министар је оценио да је “оно што је у “Вискози” урађено у претходне три године врло добро” и да је компанија “из једног понора и безизлаза дошла близу степеника после кога можемо да кажемо - више нема проблема”.

Нажалост, оптимизам није био оправдан. При ограниченој испоруци гаса, испод техничког минимума, притиснута могућим хаваријским стањем, “Вискоза”се средином фебруара 2005. одлучила за краткорочно планско заустављање производње. Разлог за испоруку недовољних количина гаса “Вискози” нису била њена велика дуговања, већ општа енергетска ситуација у земљи, објашњено је из врха фабрике. Тако је стала фабрика која је годину пре остварила производњу од 11.079 тона целвлакна, шест пута више него претходне године, и имала извоз од 21 милион долара, чија је вредност по запосленом била, речено је, највећа у историји “Вискозе”. Око 2.500 радника послато је кућама на принудне одморе. Када се ситуација поправила, у 2006. су радили “Лофолен”, “Крупањка”, текстилни део “Корда” и “Енергетика” која је тада грејала већи део града. Остало је нешто мање од 2.000 радника од којих је половина долазила на посао. Тада се знало да ће се на првој акцијској продаји у фебруару 2007. наћи “Целвлакно” са почетном ценом од 15,7 милиона динара, “Целулоза”(8), “Свила” (8,5), “Корд” (87,3), “Крупањка” (51,6), “Лозофан” (40,9), “Центрофан” (8), “Лофолен” (25,9), “Хортикултура” (8,8), “Транспорт” (5,7), “Енергетика” (8), “Хемиремонт” (18,8) и “Стандард” (17,3 милиона динара) док ће “Вискоза-трговина” и НИА (Новинско-информативна агенција) завршити у стечају.

Приватизација као завршни ударац

“Вискоза” се, после више од три године реструктурирања, коначно нашла на аукцији коју је дочекала са 1.324 запослена. У фебруару су продати “Лофолен” за 25 милиона динара, и “Хортикултура”(8,9) домаћим купцима, док је “Енергетику” купила италијанска фирма “Декотра” из Милана по почетној цени од осам милиона динара. Све три приватизације касније су се показале као неуспешне, “Хортикултура” годинама ни физички више не постоји, “Лофолен”је недавно нашао новог власника, а “Енергетика”је одавно ван употребе. Тако је дошло до суноврата фабрике кроз коју је, како се рачунало, од 1952. године, када је примљен први радник, до слома, прошло више од 30.000 запослених.

Средином 2009. стигао је и стечај. Стечајни поступак у “Вискози” покренуо је пред Трговинским судом у Ваљеву Фонд за развој Србије коме средства дугују сва деоничарска друштва. Именовање стечајних повереника кренуло је у неколико фабрика, а на крају су се њиховим именовањем у “Хемиремонту”и Холдингу сви делови некадашње ”Вискоза” нашли у стечају, пошто за њих није било купаца на аукцијама. Иначе, до априла те године, свим радницима повезан је радни стаж. Наредне године Агенција за приватизацију огласила је заједничку продају свих “Вискозиних” фабрика, стечајних дужника као правних лица која се продају као јединствен пакет прикупљањем јавних понуда. Процењена вредност свих десет стечајних дужника била је нешто већа од 1,1 милијарде  динара, а нуђени су “Целулоза”, “Целвлакно”, “Корд”, “Лозофан”, “Свила”, “Центрофан”, “Транспорт”, “Стандард”, “Хемиремонт” и Холдинг. Највећу процењену вредност од 286,8 милиона имала је ”Целулоза”, а најмању Холдинг од 18,2 милиона. Једина њена фабрика ван Лознице “Крупањка” у Крупњу није била у том пакету, а њу је неколико година касније купила Општина Крупањ.

Град Лозница предложио је 2010. Влади Србије и Агенцији за приватизацију да се имовина ХК “Вискоза” пренесе” у власништво Града. Идеја је била да се “Вискозин” комплекс претвори у привредну, спортско-рекреативну и образовну целину које би се понудиле домаћим и страним привредницима, предузетницима и факултетима, али то није прихваћено. Епилог је видљив свакоме ко прође поред “Вискозиних” рушевина. Међутим, у пропалој фабрици нису остали само празни погони него и опасне материје, а има их и данас.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

септембар 14, 2019 273

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине”…
сеп 07, 2019 388

НАШИ СМО - Фејсб(д)рукање

Када је Марк Закерберг створио Фејсбук, најпопуларнију светску друштвену мрежу, можда није био свестан да ће променити виртуелни, али и стварни живот на ''трећем камену'' од Сунца. Вероватно није слутио да је човек биће које све уме да изокрене на ону другу, негативну страну па је тако и фејсбук.…
авг 31, 2019 671

НАШИ СМО - Ситуација

Постоје неке идиотске ситуације када просто не знате како да поступите. Да ли да некој ствари дајете на значају својим реаговањем или да искулирате као што радите када је у питању некакав дечји каприц дајући му времена да само увиди да то што ради није добро. Опет, са друге стране, имате и…
авг 24, 2019 1211

НАШИ СМО - Баш је добро

Ко се нађе у пустињи са флашом воде, биће очајан, стрепеће хоће ли му бити довољна да преживи. Онај који се на истом месту нађе без капи воде сања бар чашу течности, а пресрећан би био да има пола литра воде. Све је у животу ствар околности и гледања на ствари. Некоме је милион евра мало, некоме…
авг 17, 2019 1827

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам, ево цитата: “За време Трећег рајха у…

Репортажа

сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"