fbpx

Неподношљива лакоћа пропадања (3) - РАВНО ДО ДНА

Почетак 21. века “Вискоза” је дочекала на ногама, али се борила са све већим тешкоћама. Од 2002. кренула је реализација социјалног програма , а морала је и да заустави машине. Приватизоване су само три фабрике 2007. да би две године касније стигао и стечај и почетак краја

После готово две године застоја, радници су у хале позвани у фебруару 2003. године, да би производња стартовала наредног месеца, прво у “Целулози”, а после ње, крајем априла, и фабрици целвлакна. То није потрајало и погони су поново стали у јулу када је почео нови застој. Смањење радне снаге био је предуслов за предстојећу приватизацију којој је претходио програм реструктурирања започет у новембру 2003.  Тада је говорено како су обезбеђена значајна средства за реструктурирање “Вискозе” која “превазилазе бројку од 1,2 милијарде динара” што “Вискозу””сврстава у трећи или четврти колектив у Србији по добијеним средствима за реструктурирање од Фонда за развој Владе Републике Србије”. Исте године су у медијима објављени проспекти за приватизацију ХК “Вискозе” и њених осам акционарских друштава, “Целулозу”, “Целвлакно”, “Свилу”, “Крупањку”, “Корд”, “Лофолен”, “Центрофан” и “Хемиремонт”.

Оптимизам кратког даха

Наредне године било је више оптимизма па је те 2004. тадашњи генерални директор др Марко Благојевић за медије говорио да је “Вискоза” вратила већи део бивших купаца и отворила ново тржиште у Белгији и Француској као и да  би могла да прода два до три пута више целвлакна него што га производи. Радиле су фабрике целулозе, целвлакна, свиле, текстилни део “Корда”, “Лофолен” и “Центрофан”, “Енергетика” и свих 2.500 запослених у “Вискози” . Веровало се да је најгоре прошло па је Слободан Лаловић, тадашњи министар за рад, запошљавање и социјалну политику, приликом посете  изјавио да су се стекли услови да се фабрика више не бори за голи опстанак, него да постане профитабилна компанија, и то профитабилнија него у такозвано “златно доба”. “Вискозу” треба довести у ситуацију да оствари вредност извоза преко 50 милиона евра са садашњих 2.400 радника, рекао је да је у “златно доба” извоз био око 90 милиона долара, али са више од 9.000 запослених. Министар је оценио да је “оно што је у “Вискози” урађено у претходне три године врло добро” и да је компанија “из једног понора и безизлаза дошла близу степеника после кога можемо да кажемо - више нема проблема”.

Нажалост, оптимизам није био оправдан. При ограниченој испоруци гаса, испод техничког минимума, притиснута могућим хаваријским стањем, “Вискоза”се средином фебруара 2005. одлучила за краткорочно планско заустављање производње. Разлог за испоруку недовољних количина гаса “Вискози” нису била њена велика дуговања, већ општа енергетска ситуација у земљи, објашњено је из врха фабрике. Тако је стала фабрика која је годину пре остварила производњу од 11.079 тона целвлакна, шест пута више него претходне године, и имала извоз од 21 милион долара, чија је вредност по запосленом била, речено је, највећа у историји “Вискозе”. Око 2.500 радника послато је кућама на принудне одморе. Када се ситуација поправила, у 2006. су радили “Лофолен”, “Крупањка”, текстилни део “Корда” и “Енергетика” која је тада грејала већи део града. Остало је нешто мање од 2.000 радника од којих је половина долазила на посао. Тада се знало да ће се на првој акцијској продаји у фебруару 2007. наћи “Целвлакно” са почетном ценом од 15,7 милиона динара, “Целулоза”(8), “Свила” (8,5), “Корд” (87,3), “Крупањка” (51,6), “Лозофан” (40,9), “Центрофан” (8), “Лофолен” (25,9), “Хортикултура” (8,8), “Транспорт” (5,7), “Енергетика” (8), “Хемиремонт” (18,8) и “Стандард” (17,3 милиона динара) док ће “Вискоза-трговина” и НИА (Новинско-информативна агенција) завршити у стечају.

Приватизација као завршни ударац

“Вискоза” се, после више од три године реструктурирања, коначно нашла на аукцији коју је дочекала са 1.324 запослена. У фебруару су продати “Лофолен” за 25 милиона динара, и “Хортикултура”(8,9) домаћим купцима, док је “Енергетику” купила италијанска фирма “Декотра” из Милана по почетној цени од осам милиона динара. Све три приватизације касније су се показале као неуспешне, “Хортикултура” годинама ни физички више не постоји, “Лофолен”је недавно нашао новог власника, а “Енергетика”је одавно ван употребе. Тако је дошло до суноврата фабрике кроз коју је, како се рачунало, од 1952. године, када је примљен први радник, до слома, прошло више од 30.000 запослених.

Средином 2009. стигао је и стечај. Стечајни поступак у “Вискози” покренуо је пред Трговинским судом у Ваљеву Фонд за развој Србије коме средства дугују сва деоничарска друштва. Именовање стечајних повереника кренуло је у неколико фабрика, а на крају су се њиховим именовањем у “Хемиремонту”и Холдингу сви делови некадашње ”Вискоза” нашли у стечају, пошто за њих није било купаца на аукцијама. Иначе, до априла те године, свим радницима повезан је радни стаж. Наредне године Агенција за приватизацију огласила је заједничку продају свих “Вискозиних” фабрика, стечајних дужника као правних лица која се продају као јединствен пакет прикупљањем јавних понуда. Процењена вредност свих десет стечајних дужника била је нешто већа од 1,1 милијарде  динара, а нуђени су “Целулоза”, “Целвлакно”, “Корд”, “Лозофан”, “Свила”, “Центрофан”, “Транспорт”, “Стандард”, “Хемиремонт” и Холдинг. Највећу процењену вредност од 286,8 милиона имала је ”Целулоза”, а најмању Холдинг од 18,2 милиона. Једина њена фабрика ван Лознице “Крупањка” у Крупњу није била у том пакету, а њу је неколико година касније купила Општина Крупањ.

Град Лозница предложио је 2010. Влади Србије и Агенцији за приватизацију да се имовина ХК “Вискоза” пренесе” у власништво Града. Идеја је била да се “Вискозин” комплекс претвори у привредну, спортско-рекреативну и образовну целину које би се понудиле домаћим и страним привредницима, предузетницима и факултетима, али то није прихваћено. Епилог је видљив свакоме ко прође поред “Вискозиних” рушевина. Међутим, у пропалој фабрици нису остали само празни погони него и опасне материје, а има их и данас.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Колумна

јул 15, 2019 330

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу, а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на…
јул 06, 2019 838

НАШИ СМО - Друг

Уђем пре неки дан у радњу с намером да купим сасвим други производ од оног који ми је привукао пажњу. Наиме, рафови су на три корака један од дугог и немогуће је да не приметите оне преко пута вас. Не мислим само на производе, мислим на купце пре свега. Дакле, преко пута су изложени купаћи костими,…
јун 29, 2019 1457

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су…
јун 22, 2019 1226

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината. Запослени би…
јун 15, 2019 1083

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се…

Репортажа

јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"