fbpx

О ЧЕМУ СМО ПИСАЛИ - Историја у новинама

Од првог броја 21. марта 2008. па до овога 500. новинари  Лозничких новости увек су били тамо где је догађај не само у Лозници него и у Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији, да постави питања од јавног интереса и да подсете на дата обећања.  Странице листа увек су отворене за дијалог, али и за све оне који верују да им  још само “новине могу помоћи” Првих 500 бројева стало је на више од осам хиљада страна тако да ће неко ко се буде бавио историјом лозничког краја за период од 2008. па надаље имати богату ризницу података, фотографија и својеврсну хронику града на обали Дрине. Екипа Лозничких новости писала је о младим и успешним људима, ђацима, студентима, научницима, музичарима, глумцима, сликарима, спортистима, а већини је то био први сусрет са “седмом силом”, први текст о њима, први знак да неко примећује оно чиме се баве, а касније су о њима писали и извештавали други, али они нису заборавили ко им је дао први “ветар у леђа”.

На страницама Лозничких читаоце су дочекивали многи познати књижевници, музичари, глумци, спортисти, па се, поред осталих,  могло прочитати шта кажу Матија Бећковић, Владета Јеротић, Светислав Божић, Драгана дел Монако, Никола Маловић, Мирјана Бобић Мајсторовић, Вукица Микача, као и Милорад Чавић, Ненад Боровчанин,  Немања Максимовић, Александра Црвендакић, али и Иван Милинковић из “Легенди”, Слободан Тркуља, Кики Лесендрић, Ђуле Ван Гог, Маја Марковић... И, то је лепша страна наше професије.

Када је вода у цестерни, а олово у крви...

Нажалост, саставни део наших живота су несреће и елементарне непогоде па су се и те теме нашле на страницама нашег и вашег листа. Међу првима, ако не и први, новинари Лозничких стизали су на многа места. Када је планула “Вискоза” - ”Свила” и “Целвлакно”,  пре девет година, када је горео “Корд”, истицао амонијак у “Центрофану”, исцурео мазут у “Целулози”, о пропасти “Вискозе” написана је гомила текстова и безброј пута указивано на невиђену пљачку пред очима свих. Било је, нажалост и црне хронике, убистава и саобраћајних несрећа, одлазило се у запаљене куће и станове,  али се и  кисло и газило по блату и киши у време поплава крајем 2010. када је Дрина била већа него икада. Данима смо пратили велику поплаву из 2014. године, целодневним дежурством у редакцији и обиласком терена прикупљали информације и тих дана за многе из нашег краја, али и широко ван њега, преко наше фејсбук странице  били често једини и најпоузданији извор вести. Међу првима смо снимили како Јадар уништава мост у Драгинцу, ушли у разорени Крупањ, “усликали” искривљену кућу, својеврсни симбол тих поплава, први ходали по проваљеној депонији јаловине у Столицама...

Указивали смо серијом текстова на проблем Зајаче где су деца имала повећано присуство олова у крви, а становништво се још увек водом за пиће снабдева из цистерне, писали смо  о пропасти објеката у Бањи Ковиљачи, пре свега Кур-салона и успели да бар малчице допринесемо спасавању тог здања, бањских вила и железничког дома, подсећали у безброј прилика неке установе и институције да се баве својим послом, скренули пажњу на личне проблеме суграђана којима би после писања “стизали” вода, струја, асфалт, хуманитарна помоћ. Упорно смо указивали, и указујемо, на еколошке проблеме, депонију у Зајачи, јаловину у Костајнику, “терали” из “Вискозе” ЦС2 и готово га сасвим истерали, а још увек се “боримо” са цијанидном соли у некадашњем “ФАК”-у.

Били смо на свим протестима и штрајковима, о својим проблемима говорили су нам радници, рудари, али и отпуштени, незапослени и сви који су на неки начин били обесправљени, а веровали су да ће им једино “новине помоћи”. 

О свему, али никада сензационалистички

Испратили смо све локалне, парламентарне и председничке изборе настојећи увек да сви учесници буду равноправно заступљени и у складу са њиховим значајем на политичкој сцени, а у тој изборној хроници свакако ће остати најинтересантнији нушићевски маратон у Башчелуцима. Некада смо и пре чланства сазнавали шта се збива у некој странци, ко одлази, ко долази, ко се коме приближио и шта се иза брега ваља.  Намучили смо се да дођемо до слике Видоја Петровића и Александра Вучића из Тршића где је пао први договор о удруживању две најјаче странке у Лозници, а недавно и до слике прве даме Србије, наше Лозничанке Тамаре (Ђукановић) Вучић.

Неким политичким актерима смо били једини начин да подсете на своје трајање, други су, понекад, замерали што их нема више, трећима смо били дежурни кривци. Лозничке новости су најцитиранији медиј у локалној скупштини чији рад пратимо редовно и детаљно. Не само кроз извештаје него и сталним враћањем на донете одлуке, нарочито на оне које се дуго “киселе”. Будући истраживач политичких прилика у Лозници моћи ће из наших новина да сазна и како је, на пример, прекрајана изборна воља грађана сасвим легално и како крај  мандата једног одборничког сазива нема никакве везе са његовим почетком.

Писали смо и о корупцији, о хапшењима и судским процесима, али никада сензационалистички.  “Натерали смо” после објављивања чланка четворо високих државних службеника да врате на рачун Дома за децу у Бањи Ковиљачи новац којим је разметљиви директор те установе платио њихов тродневни  боравак у једном конаку у Тршићу. То је била и прва претња тужбом коју смо добили и то из кабинета министра, али наставили смо причу уверени да је она већа и од њих и од нас.

Било је још таквих ситуација, читања у новинама оног и што није написано,  љутње због оног што јесте, бурних реакција због наслова, али за првих 500 бројева ниједном нисмо били на “тапету” Савета за штампу” због кршења етичког кодекса, нити демантовани ни због једног текста, а у жељи да подстакнемо преко потребан дијалог објављивали смо и одговоре на наше текстове, чак када није било основа за “реплику”.  Никада нас нису обесхрабрили недобронамерни, нису нас ни уплашили “силници”, можда смо грешили што нешто од тога нисмо пренели и на наше странице, али руководили смо се оном “да све иде у рок службе”.  У Србији нарочито. Међутим, то нас увлачи у сасвим посебну тему, али нећемо о томе сада.

Углавном, 500. број је прилика да  се мало осврнемо,  па одмах наставимо даље. А ритам је исти од почетка, у среду се завршава један, а наредног дана одмах планира следећи број јер у петак опет треба изаћи пред читаоце Лозничких новости, новине које су писану новинску реч вратиле у Вуков завичај. А када у заглављу број буде са једном нулом више онда ћемо поново бацити поглед преко рамена. Да видимо да ли смо у других 500 били бољи него у првих. Трудићемо се, то је сигурно. Имамо план.

Т.М.С

З.В

Колумна

август 17, 2019 1191

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 525

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 484

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1105

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 804

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"