fbpx

МЛАДИ НА СЕЛУ ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ (5) - Све мање деце

Одлазе млади и из Врбића, питомог села у Рађевини удаљеног девет километара од Крупња, али много већи проблем су момци који остају и не жене се. Не оснивају породице тако да се све мање деце рађа у овом месту

 Као и друга селима и у нашем има проблема које треба решити, али овај је највећи. Све је мање оних који оснивају породице. Много је неожењених, а само у засеоку у којем живим има двадесетак кућа и бар десет нежења. Није ни чудо што је све мање деце у нашем селу. Да бисмо оженили наше момке био би нам потребан бар један аутобус пун девојака, а можда и два. У селу је мало девојака и све гледају да побегну у град  каже Горан Поповић, председник Савета месне заједнице.

Он подсећа да село има око пет стотина становника и да се тај број из године у годину смањује. Пре петнаест година у овом месту  живело је  578 становника.

 Одлазе млади у градове у потрази за бољим животом, а чини ми се да тамо већина није остварила оно због чега су отишли. Многи, изгледа, више воле да живе лоше у граду него добро на селу, а овде се може сасвим добро живети, али мора много и да се ради  истиче Поповић.

Милан Крсмановић (24) по занимању је механичар расхладне и грејне технике, али никада се није бавио тим послом. Ожењен је, има једногодишњег сина, и бави се искључиво пољопривредом, од које, како каже, његова породица лепо живи.

 Радио сам у Русији нешто више од шест месеци и није ми се свидело. Одлучио сам да се вратим у село и овде оснујем породицу. Лепо ми је овде. Везан сам за село и људе који живе овде и не бих то мењао за посао у граду. Друштво је добро и када имамо времена окупљамо се, причамо, планирамо, у суштини лепо се дружимо.  Моја породица се бави пољопривредом, имамо потребну механизацију и обрађујемо седам хектара. Гајимо краве, свиње, коње, а највише прихода остварујемо од продаје малина, шљива и купина. Када би цена била сигурна било би још више засада овог воћа у нашем селу. Ове године цена шљива била је  добра тако да смо лепо зарадили. Некада се у овом крају у огромним количинама производио кромпир, а сада га је све мање јер нико неће да га продаје накупцима у бесцење, тако да већина мештана сада кромпир производи само за своје потребе  каже Крсмановић.

Истиче да су лоши путеви велики проблем. Углавном су макадамски и тешко се долази до кућа или њива. Асфалтирано је само нешто више од једног километра. Снабдевање струјом је добро, а одлично функционишу мобилна телефонија и интернет. У селу немају градску воду и снабдевају се из сеоског водовода   до својих кућа довели су изворску воду. У Врбићу ради четворогодишња основна школа  издвојено одељење ОШ “Жикица Јовановић Шпанац” из Беле Цркве и има петнаестак ђака. У селу постоји и црква Светог цара Константина и царице Јелене. У Врбићу нема културних или спортских манифестација  једино млади из села сваке године за васкрс организују турнир у малом фудбалу на коме учествује дванаест екипа из овог и околних села. У провод, како кажу млади из Врбића, одлазе у Крупањ, а понекад и у Лозницу. Међутим, лоши сеоски путеви често су разлог због чега  углавном остају у селу и посећују једни друге.

 Када су путеви добри много је лакше стићи до града, али и обрадити њиве. Овако је тешко. Надам се да ће локална самоуправа изнаћи могућности да реши овај проблем не само у наше, већ и у осталим селима  истиче Крсмановић.

И он сматра да је све већи број неожењених момака највећи проблем у селу и да је то приоритет, али и да га је тешко решити, ако момци сами нешто не предузму.

 Из моје генерације сви су остали на селу, а само сам је основао породицу. Шта тек рећи за оне нешто старије. Додуше и многи од оних који су отишли у градове не оснивају породице, јер ни тамо немају од чега да живе, тако да о женидби готово и не размишљају. У селу ако се ожене до тридесете године добро је, а они старији чини ми се да више и не размишљају о томе. Није ни чудо што је све мање деце. А могло би се, и поред свих тешкоћа, у селу лепо живети. Ко хоће да ради тај и може да створи себи солидне услове за живот, они који не желе да раде не могу опстати ни у селу ни у граду. Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде на селу, а не да поштопото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају  сматра Крсмановић. 

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ.

Колумна

новембар 30, 2019 173

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 851

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 647

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 822

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1484

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"