fbpx

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА - РЕЦИ НЕКОМ (6) - Кад удари онај кога волиш

Имена су измењена за потребе текста

Ма колико јак био, не боли највише ударац, нарочито не када долази од некога кога човек воли више него себе. Душа више страда

Милена је најсрећнија у животу била не оног дана када је родила кћерку, већ онда када је кћерка родила прво дете. Јован је имао оца и мајку, али је највише времена проводио са бабом, уз њу је одрастао, од је је добијао највећу подршку. Када му се родила сестра, пет година после њега, родитељи су сву љубав посветили њој, или је он тако тумачио грдње које је трпео и батине које је добијао чим би она заплакала и прстом показала на њега. Године су пролазиле, Јован је завршио основну па средњу школу, а када је дошло време за факултет, подршку и моралну и новчану пружила је управо баба Милена, која је од своје минималне пензије издвајала колико је могла, а како је вредних руку, зарађивала је и “са стране”.

Кад се само срцем гледа

Међутим, ствари се нису одвијале како је Милена замишљала. Јован је отишао у велики град, занела су га светла и обиље свега, али и разочарала немоћ да ужива у свему што је нудио. Тражио је све више пара, родитељи нису хајали за то, говорили су му да није довољно паметан да би завршио факултет, а Милена, уз сав труд и добру вољу, није могла да обезбеди новац и за школарину и за провод. Јованови доласци кући постајали су све непријатнији. Комшилук је сваког викенда који је Јован проводио са породицом слушао бурне препирке и свађе, касније се сазнало да су често долазиле и на границу туче. Милена је причала о томе са најближим комшијама, али је увек налазила оправдања за Јованово понашање мада се с времена на време, и све чешће, дешавало да са Јованом не говори по неколико дана зато што би се он наљутио када није могла да му да новац не само за изласке у Београду, већ ни у Лозници.

Ускоро је постало јасно да од факултета нема ништа, паре су бачене, Јован се вратио кући. Није ни помишљао да покуша да пронађе посао у Београду, а на крај памети му није падало да се запосли у Лозници па чак ни да се пријави на евиденцију националне службе за запошљавање. Сестра је већ стасала, почела да излази и да се понаша слободно, он је родитељима указивао на то, али њихова “принцеза” била је недодирљива. То је био разлог за нове сукобе, свађе су постајале свакодневне и све бурније. На крају су се родитељи са “принцезом” покупили и преселили у изнајмњени стан, а Јован и баба остали су да животаре сами. У прво време, завладао је мир и чинило се да су разлози за неспокој престали, упркос томе што новца и даље није било довољно за Јованове изласке. То, или нешто друго, довело је и до тога да се повуче из друштва, потпуно престане да излази па чак и да готово не напушта своју собу. Милена је покушавала да га покрене, да га наговори да бар преко дана изађе у шетњу, али наилазила је на зид ћутања. Није га више занимао ни интернет.

Неко је чуо 

Те вечери ништа није указивало на промену, Милена је, без много занимања, гледала телевизију, а Јован је био у својој соби. Како је дошло до препирке, потом и свађе, Милена комшилуку никада није испричала. Оно што се зна јесте да се зачула краткотрајна препирка која је убрзо утихнула, а онда после свега десетак минута зградом су одјекнули старичини јауци. Ишла је ка својој соби када ју је унук, којег је подигла и којем је посветила сву своју љубав и пажњу, удари снажно песницом у леђа. Јаукнула је и изненађена се окренула ка њему, али је онда уследио силовит ударац право у лице. Крв ју је облила, страх ју је преплавио и ни сама не зна како је успела да се да у бег. Кроз главу јој је пролазила мисао да се мора домоћи врата пре њега јер ће је, била је уверена, убити уколико му не побегне. Срећна околност била је и то што је први комшија чуо њене јауке и решио да се не прави глув, изашао је из свог стана у тренутку када је она, обливена крвљу успела да отвори врата и изађе. Повикала је његово име и почела да запомаже тражећи заштиту. За њом се сасвим хладнокрвог израза лица кретао унук, без журбе, али решен да је стигне. Милену је комшијина породица склонила у стан, а комшија је подигао прст ка Јовану и рекао му да стане. Зачудо, послушао га је, рекао да само жели да види како је баба.

- Довољно си учинио, врати се у стан, она више није твоја брига - рекао му је комшија смирено, иако га је призор окрвављене жене коју је познавао од детињства дубоко потресао.

Ствари су даље текле својим током. Стигла је Хитна помоћ, одвела жену у болницу, Јован је побегао у мрак, али се у току ноћи појавио на вратима полицијске станице и предао. Тужилаштво је покренуло поступак, а Милена је, иако је доживела тешко насиље, брзо заборавила страх од смрти који је осетила током напада, заборавила је и крв којом је била обливена, једноставно, превладала је љубав према унуку којег је одгојила и одбила је да га терети. До суда се није стигло, примењено је начело опортунитета, а Јован је обавезан да се лечи. Породица се објединила, престале су свађе.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА ПРУЖНОМ ПРЕЛАЗУ КОД ''СУНЧАНЕ РЕКЕ'' – Судар воза и аутомобила

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ - Бренд лидер по трећи пут

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

октобар 12, 2019 468

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 370

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 639

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 765

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 956

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"