fbpx

ВРЕДНЕ  ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (1) - Оне могу све

“Лозничке новости” покрећу серијал текстова о родној равноправности, односно неравноправности која је још увек врло присутна у нашем друштву, а нарочито је изражена на селу. Кроз десет текстова  истражићемо какав је положај жена у крупањској општини, са каквим се проблемима суочавају, какве успехе постижу и каква им је подршка потребна

Србија би до краја године требало да добије Закон о родној равноправности који ће уредити бројна питања од спречавања дискриминације жена приликом запошљавања, права на једнаку зараду, напредаовање и усавршавање до забране медијског подстицања предрасуда и стереотипа према женама, а све у циљу стварања једнаких шанси за жене и мушкарце у нашем друштву.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања Србија је по индексу родне равноправности сврстана на 22 место у Европи. Разлика између Србије и просека осталих земаља је највећа у домену моћи, времена и новца којим жене располажу, а најмања у домену здравља, знања и рада. Горући проблем у области родне равноправности јесте положај жена на селу, јер друштвене норме, традиционални ставови и стереотипи ограничавају њихов напредак, иако оне представљају неискоришћени ресурс Србије.  Жене у обављању физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, али су само у 17 одсто случајева власнице пољопривредних газдинстава, 84 одсто жена су помажући чланови ппљопривредног газдинства.

Више од 60 одсто жена у Србији није покривено пензијским осигурањем, док здравствено осигурање нема 12 одсто. Код жена које су помажући чланови домаћинства стање је још неповољније - чак 93 одсто не уплаћује пензијско осигурање, углавном због недостатка новца. Овакав положај их излаже већем ризику од сиромаштва, а Заштитник грађана оцењује да такав положај жена јасно указује на њихову економску и сваку другу зависност, као и на јаку укорењеност традиционалних стереотипа о родним улогама из  чега произилазе и други проблеми са којима се жене на селу сусрећу - недоступност здравствених, образовних, социјалних услуга, недовољна заштићеност материнства, па и породично или родно засновано насиље.

Стопа запослености код жена износи 38,1, а код мушкараца 52,8 одсто. Када су зараде у питању жене зарађуку 16 одсто мање од мушкараца са истом стручном спремом.

Истраживања Заштитника грађана показују да је у локалним скупштинама 32,7 одсто жена, а у Народној Скупштини Републике Србије 34 одсто. На свим другим позицијама, за које се квоте не примењују, заступљеност жена је знатно мања. Само у 12 општина и градова на челу је жена док је у 129 мушкарац. У градским, односно општинским већима мушкарци су у просеку три пута заступљенији. Према истраживању Повереника за заштиту родне равноправности жене руководе јавним предузећима чији је оснивач локална самоупрва у 15, 5 одсто случајева. Оне су, међутим,  заступљеније на руководећим позицијама у јавним установама (51,2 одсто).

Према статистичким подацима из јануара, Крупањ има 15.825 становника - 7.726 жена и 8.099 мушкараца. У локалној скупштини од 35 одборника , седам је жена,  Општинском већу  је једна, а Крупањ спада у малобројне општине у којима је жена на месту заменика председника општине. На челу већине јавних установа налазе се жене, као и у већини осталих локалних самоуправа, међутим, за разлику од других где су жене ретко на руководећим позицијама у јавним предузећима, у Крупњу је на положају в. д. директора ЈП “Пут” жена при чему је битно истаћи да је реч о предузећу која у свом ресору има најважнија питања развоја комуналне инфраструктуре.

Од 13 сталних и повремених радних тела СО, само четири на челу има жену. Међутим, од 24 месне заједнице нема ниједне жене на месту председника савета нити заменика председника.

Крупањ има 2.751 регистровано пољопривредно газдинство, а симболичан број води се на женама иако пољопривреда добрим делом почива на њиховом раду. Крупањке су познате по производима домаће радиности, а неке од њих су постале познате и ван Рађевине по типично мушким пословима, као на пример по вођењу фарме крава, као воденичарке или дрвосече, воћарке. Жене се све више истичу и као предузетнице, а има их и у филмском стваралаштву и спорту.

Реализацијом пројекта “Вредне жене Рађевине” желимо да допринесемо подизњу свести о значају родне равноправности и оснаживању економског положаја жена кроз предузетништво, као и њиховом већем учешћу у јавним пословима.  Кроз позитивне примере жена које су успеле у својим пословима, јавним и предузетничким, желимо да охрабримо и мотивишемо и друге жене да се храбро упусте у остваривање својих пословних планова, као и локалну самоуправу да их подржи у томе.

EЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОТКУПА СТЕНЛЕЈКЕ? - Цена шљиве још увек непозната

БЕРБА КУПИНЕ У ПУНОМ ЈЕКУ - Род добар - цена ниска

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 15, 2020 400

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 572

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 730

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 704

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1114

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"