fbpx

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ – Одлагање смећа ван Лознице

 Меморандум о утврђивању интереса за заједничко управљање комуналним отпадом између четири локалне самоуправе Мачванског округа, Града Лознице и општина Мали Зворник, Крупањ и Љубовија и Регионалног центра "Еко Тамнава" потписан је чиме би требало да буде решен проблем одлагања смећа са подручја ових локалних самоуправа, објавила је у петак (16. август) ТВ КЦНЗ.

Према речима Владана Красавца, начелника Мачванског округа, регионална депонија покриваће два града и шест општина, као и Колубарски округ и Град Ваљево, Барајево, Лазаревац и Обреновац, односно територију од 550.000 становника и 110 милиона тона смећа годишње. Он је истакао да се овим пројектом решава ‘’велики проблем у вези са поглављем 27, односно Поглављем заштите животне средине које је изузетно захтевно и скупо’’. У име Лознице потпис је ставио градоначелник Видоје Петровић који је оценио да ‘’ово показује чврсту опредељеност да се реализује национална стратегија у области заштите животне  средине, овога пута у сфери управљања комуналним отпадом’’.

 Депонија Каленић код Уба, како је планирано, треба да буде завршена до 2021. године. Пре седам година основано је предузеће "Еко Тамнава" када је почео пројекат који је у фази добијања грађевинских дозвола за будући регионални центар. Зоран Петровић, директор РЦ "Еко Тамнава", рекао је после потписивања меморандума да је значај отварања Регионалног центра велики како за Лозницу, општине Крупањ, Мали Зворник и Љубовију  тако и шире. Тиме би се знатно смањио трошак изградње нових регионалних депонија, а добио би се нови, савремени центар за рециклажу, селекцију и одлагање комуналног отпада, а ове општине Мачванског округа решиле би нагомилане комуналне проблеме, сматра он.

Иначе, Лозница комунални отпад одлаже на градску депонију чија је прва фаза санације трајала током 2011. и 2012. године и била суфинансирана од Министарства за заштиту животне средине и локалне самоуправе. Од пре шест година град сваке године у буџету планира новац за ту намену. На лозничкој депонији смеће одлажу Лозница, Мали Зворник и Љубовија. Санација лозничке депоније је део припрема за њено комплетно затварање када буде отворена регионална депонија, или нађено решење где би отпад био одлаган. Уколико све буде као што је планирано, за две године комунални отпад из Лознице и три суседне општине путовао би до Уба.

 Т.М.С

 ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАША ПОСЛА – ''Далеки'' контејнери

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

УПРАВА ЗА ШУМЕ - Бесплатне саднице за пошумљавање

Грађани који имају најмање  пет ари земљишта, могу од државне Управе за шуме добити бесплатне саднице за пошумљавање. Поред шумског  може да се користи и пољопривредно земљиште, с тим што је за то неопходно прибавити сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Управе за пољопривредно земљиште.

За доделу бесплатних садница грађани се могу обратити регистрованим шумским расадницима међу којима је и ШГ “Борања” из Лознице. Уз захтев потребно је  доставити и доказ о власништву над земљиштем за које се траже саднице.

На порталу Управе за шуме наводи се да је најбоље захтев поднети у рано пролеће или рану јесен, пре почетка радова на пошумљавању, како би се на време обезбедио потребан садни материјал.

Грађани ће, уколико овлашћени расадник има тражене саднице, склопити уговор и добити неопходна упуства и савете о правилној  садњи.

Трошкове садног материјала сноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за шуме, након спроведеног конкурса  на којем могу учествовати правна лица и предузетници који имају регистроване расаднике.

 

Л.Н.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОД 12. АВГУСТА - Почиње обнова зворничког моста

КЈП “НАШ ДОМ” - Опомене заборавнима

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОБЕЛЕЖИЛА СВОЈ ДАН - Година пуна догађаја

Баштенском забавом у дворишту Туристичке организације града Лознице (ТОГЛ), обележена је, у присуству бројних гостију, 19. годишњица њеног оснивања. Поред представника градске управе, забави су присуствовали и представници, удружења са којима ТОГЛ сарађује, учесника програма, туристичке привреде и медија. Снежана Перић, директорица ТОГЛ, каже да јој је изуузетно драго што број сарадника стално расте и што они долазе из свих сектора, од јавног преко приватног до цивилног.

– Ово је лепа прилика да им се захвалимо на сарадњи у протеклих годину дана, а било је доста изузетно значајних активности. Радимо уз велику подршку градског руководства са циљем да туризам у Лозници развијамо у добром смеру. То је веома важно јер је неконтролисани развој туризма опасан, што се у неким срединама десило. Да бисмо то спречили, заједно са нашим стручним сарадницима из јавног и цивилног сектора, приступили смо изради стратегије развоја туризма. По закону, стратегију мора да одобри Министарство трговине, туризма и телекомуникација и она је сада код њих. Очекујемо да стигне одобрење, како бисмо могли и наше суграђане упознати са оним што што пише у њој – каже Перићева.

Стратегија је осмишљена за период до 2025. године, пошто је и Национална стратегија развоја туризма урађена дотад, а у току је и процедура за оснивање регионалне туристичке организације која ће поред Лознице обухватити и Крупањ, Љубовију и Мали Зворник.

Перићева каже да ТОГЛ већ разматра план за наредну годину, а наглашава да је за реализацију свих програма потребна одлична сарадња са осталим јавним предузећима и установама.

- Све што смо планирали да урадимо, остварили смо у сарадњи са градском управом, и нашим јавним предузећима и установама. Ми можемо да будемо покретач и промотер, али нам је за реализацију потребна помоћ и на њу увек можемо да рачунамо. Нарочито добру сарадњу имамо са Центром за културу ''Вук Караџић'' и Канцеларијом за младе – каже директорица ТОГЛ.

Ускоро ће, каже Перићева, на улазу у парк у Бањи Ковиљачи бити постављен инфо-киоск који ће заменити постојећи инфо-пулт и он ће радити током целе године. Следећи инфо-киоск биће у догледно време отворен и у Тршићу. У Ковиљачи је и велико интересовање гостију за коришћење квадрицикала, каже директорица, па ће их, можда, пред следећу сезону бити набављено још. У плану је и побољшање туристичке сигнализације на подручју града.

Како најављује Перићева, ТОГЛ ће наставити да развија манифестације, а оне које су настале ове године наредне ће покушати да унапреде, као што је учињено са ''ЛилаЛО'' фестивалом у другој години његовог постојања.

Госте Туристичке организације је, у име градске управе, поздравио градски менаџер Дејан Сталовић подсетивши на све што је Град урадио у протеклом периоду на развоју инфраструктуре као основног предуслова за развој туризма.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЗАТРАЖЕНО ОДЛАГАЊЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ - Нисмо спремни, а да ли смо ради?

У ДВОРИШТУ ГИМНАЗИЈЕ - Концертима обележен Дан младих

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ОКЦ “ВУК КАРАЏИЋ”  У ТРШИЋУ - Коначно добили и кухињу

Недавно је у Образовно-културном центру “Вук Караџић” у Тршићу почела да ради савремено опремљена кухиња за потребе ресторана чији капацитет је 120 места. Опрему је обезбедила локална самоуправа уложивши 8,5 милиона динара

Иако је Образовни културни центар (ОКЦ) у Тршићу отоврен пре скоро две године, тек ових дана завршено је и опремање кухиње. По речима  директорке Александре Пурић, кухиња је опремљена најсавременијим уређајима и да има капацитет од 500 оброка дневно, што одговара смештајним капацитетима објекта. За сада се у њој припрема само пансионска исхрана за госте који бораве у Центру.

- Још нисмо увели јеловник који би био понуђен осталим посетиоцима, али план је да већ од јесени и то уведемо. Имамо млад тим кувара и настојимо да јеловник буде аутентичан за овај објекат, а  намеравамо да доводимо и професоре и ученике угоститељских школа који би радили заједно са нашим куварима  - каже директорка Пурић.

Она истиче да уграђена опрема има више стандарде од појединих хотела високе категоризације и да је основни циљ да се овде одржава квалитет хране пре свега због деце, која су најчешћи гости. Тренутно се у ОКЦ одвијају три радионице под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја са укупно 65 учесника којима је обезбеђена храна из нове кухиње. Иначе, како је објаснила, овом министарству је уговором о закупу дат објекат на коришћење и обављање образовно-културне делатности, али је локална самоуправа власник целог комплекса. Град је за опремање кухиње издвојио 8,5 милиона динара, што је према речима Зорана Томића, начелника одељења за финансије и локалну пореску администрацију, подразумевало најпре израду технолошког пројекта и набавку уређаја по највишим стандардима.

- Ту кухињу чини више делова, за припрему поврћа, меса, рибе, теста и колача, термо блок и хладна кухиња. Само хладни блок има капацитет 500 литара за чување намирница, а сваки део је снабдевен стерилизаторима и осталом пратећом опремом.  Уз кухињу је уређен и опремљен вешерај, део за одржавање хигијене у самом објекту - каже Томић.

Кухиња ће, како је објаснио, омогућити квалитетну и брзу услугу тако да се од момента поруџбине за мање од сат времена може сервирати и до 200 оброка. То ће бити корисно, каже он, пре свега јер у Тршић долази велики број “пролазних туриста”, који, док обиђу комплекс, могу очекивати брзо припремљен свеж обраок.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПОЈАЧАНА САОБРАЋАЈНА КОНТРОЛА- Одложите мобилне телефоне

ЛОЗНИЦА У СРЦУ ГРАДА - Сасвим другачији од других

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЗАМЕНА СТРУЈОМЕРА – Јефтина струја стиже на време

На дистрибутивном подручју које покрива лозничка „Електродистрибуција“ (ЕД) свакодневно се обавља замена старих индукционих бројила новим дигиталним који ће у будућности омогућити даљинско очитавање потрошње струје.

Према речима Дарка Карапанџића, директора огранка ЕД Лозница, на овом подручју, које поред Лознице обухвата и Љубовију, Крупањ и Мали Зворник, има укупно око 65 и по хиљада бројила.

–  Сваког месеца, по пристизању нових, дигиталних, електронских бројила, дневно се замени од 350 до 400 старих. Овај посао ћемо наставити и наредних месеци све док сва бројила не буду замењена  - каже Карапанџић.

На наше питање како потрошачи да знају када је јефтина струја и постоји ли могућност да троше скупу уверени да је јефтина струја, пошто на новим струјомерима нема лампице која у том периоду светли, одговара да нема места сумњи.

- Дигитална бројила са интегрисаним уклопним сатом у себи имају програмирано у ком временском периоду је јефтина, а у ком скупа струја. На њима не може да дође до квара као код старих бројила па да мерење буде заглављено на јефтиној, или на скупој струји.  Настанак квара значи да је бројило изгорело, а тада у кући, или стану нестане струје – објашњава Карапанџић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЗАТРАЖЕНО ОДЛАГАЊЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ - Нисмо спремни, а да ли смо ради?

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Бициклистима враћено паркиралиште

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НОРВЕШКА ЗА ВАС – Прилика за незапослене и мале предузетнике

Незапослени и власници малих и микро предузећа сутра ће на информативном састанку у Ваљеву моћи да сазнају како да конкуришу за бесповратна средства Краљевине Норвешке кроз пројекат ''Норвешка за вас – Србија''. Рок за подношење предлога пројеката за доделу бесповратних средстава продужен је до 15. августа, а Норвешка је издвојила 700 хиљада евра за подршку привредним активностима које ће допринети отварању нових радних места. Будући предузетници и постојећа мала и микро предузећа из 91 локалне самоуправе, обухваћене пројектом, могу затражити подршку до сто хиљада евра.

Позив је подељен у две партије подједнаке вредности, од по 350 хиљада евра. Прва партија намењена је незапосленима који желе да покрену посао при чему ће они којима буде одобрено финансирање имати обавезу да учествују финансијски са десет одсто од укупне вредности пројекта. Друга партија односи се на фирме основане између 1. јануара 2014. и 31. децембра 2018. године, а којима је потребна подршка за отварање нових радних места. Они ће имати обавезу да дају готовински део од 20 одсто од укупних трошкова пројекта.

У нашем крају позив се односи на незапослене и мала и микро предузећа са подручја Лознице, Малог Зворника, Љубовије и Крупња.

Информативна сесија на којој ће моћи да се добију детаљне информације биће одржана сутра у просторијама регионалне привредне коморе у Ваљеву са почетком у десет сати ујутру.

О критеријумима овог јавног позива и потребним документима за подношење пријава може се информисати на сајту пројекта ''Норвешка за вас''.

Пројекат са 4,27 милиона евра финансира Краљевина Норвешка, а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге.

(ЛН)

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРЕМА ПОДАЦИМА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ - Лозница надмашила Шабац

НОВИ СТАДИОН У ЛОЗНИЦИ - Тендер првог септембра

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОЗ У КИНУ ВЕЛИКА ШАНСА И ЗА ЛОЗНИЧКЕ СТОЧАРЕ? - Више откупне цене - краћи пут до Пекинга

На основу споразума са Кино,м од новембра ће кренути извоз свињског меса из Србије у ову земљу. Држава тај посао види као велику шансу за развој пољопривреде. Лознички узгајивачи кажу да ће се без стабилних и реалних откупних цена  тешко одлучити да  повећају  капацитете товилишта, а могу се чути и мишљења да ће цех овог посла плаћати грађани кроз више цене у месарама

У Пекингу је недавно потписан споразум о извозу свињског меса, млечних производа, кукуруза и јабука из Србије у Кину. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је за РТС да ће највећу корист од тога имати пољопривредни произвођачи и да би извоз требало да крене од новембра. Истакао је да је договорен извоз свињског меса без лимита, без квота, односно колико год Србија може да произведе, а да је за почетак договорен извоз од 50.000 тона. Како је рекао, реч је о огромном тржишту које и најбоље плаћа. Кина је, иначе, највећи потрошач свињског меса на свету, а прошле године је у тој земљи потрошено 560 милиона тона свињетине.

Рекло би се да је ово велика шанса за развој српске пољопривреде, а посебно узгоја свиња. Међутим, да ли Србија има капацитете за већу производњу, а пре свега, да ли су и колико српски пољопривредници спремни за овај посао?

Тежак опоравак после две деценије небриге

Министар Недимовић каже да имамо капацитете за производњу осам до десет милона товљеника годишње, међутим, подаци Привредне коморе Србије и Републичког завода за статистику говоре да узгој свиња у последње две деценије бележи стрмоглав пад и да је прошле године једва достигао 2,7 милиона товљеника што је за 4,1 одсто мање него у 2017. години. Треба рећи да је сточарство последњих година прво на листи приоритета када су субвенције у питању и да је држава за подстицање узгоја свиња за ову намену у прошлој години из буџета издвојила две милијарде динара, али да то, очигледно није нагнало домаће пољопривреднике, да повећају капацитете.

Јован Миладиновић, начелник одељења за привреду и локални економски развој  градске управе у Лозници, каже да и локална самоуправа  за ту намену издваја значајна средства.

- За набавку приплодних свиња (крмаче, нерасти, прасићи) субвенција износи 50 одсто на основицу без ПДВ-а, а максимални износ који узгајивачи могу добити је 150.000 динара. Исти износ је и за набавку механизације неопходну за производњу сточне хране, док се за осигурање животиња одобрава субвенција од 50 одсто, а максимално 100.000 динара. Вештачко осемењавање субвенционише се са 80 одсто, односно 2.000 динара по дози семена. За пољопривреднике млађе од 40 година и за жене носиоце газдинства повраћај новца је 60 одсто од основице без ПДВ-а. Овим мерама настојимо да подстакнемо пољопривреднике да купе квалитетна грла у чистој раси, како би укрштањем добили грла  која имају већи проценат меса, квалитетније месо, као и да на тај начин скрате време неопходно за тов. Више турнуса са већим бројем прасади и краћим временом това омогућиће  јефтинију производњу - сматра Миладиновић.

Он се нада да ће најављени извоз у Кину подстаћи пољопривреднике да се више окрену узгоју свиња, а да ће они који се већ баве овим послом повећати број грла у тову.

Тржиштем владају кланичари

Стручњаци истичу да има  више  разлога за слабији узгој свиња код нас, а добрим делом, уз хаотично домаће тржиште на коме цене варирају и, углавном, не одговарају пољопривредницима, је и увоз свињског меса и прерађевина што је утицало на нижу откупну цену. Највећу корист из такве ситуације извукле су велике кланице, јер су са откупом, истовремено увозиле и смрзнуте полутке и тиме оствариле двоструку добит. Узгајивачи свиња су због стања на тржишту незадовољни и многи од њих, чак, и одустају од това. Велики кланичари, као највећи откупљивачи, искључиво гледају свој интерес, а према узгајивачима се понашају по принципу “узми или остави” када су откупне цене у питању.

Недимовић истиче да  поремећаја на тржишту због извоза у Кину неће бити и да нема боље субвенције за пољопривреднике од отварања новог тржишта. Каже и да Министарство има начин заштити домаће тржиште од поремећаја.

Међутим, Миољуб и Славољуб Савић, власници једне од највећих кланица у лозничком крају сматрају да ће до поремећаја на тржишту, ипак, доћи. Не верују да ће бити несташица, али верују да ће доћи до повећања откупне цене, а тиме и до виших цена у месарама.

Тренутно за свиње у класи плаћају од 155 до 175 динара за килограм у зависности од квалитета, док свиње ван класе купују по цени од 120 до 130 динара. Прасад (од 20 до 25 килограма) откупљују  по цени од 210 до 230 динара за килограм. Свиње, углавном откупљују  на малим фармама у Мачванском округу, а у лозничком крају највише у Козјаку, Доњем Добрић, Јелаву, Горњем Добрићу, Лозничком Пољу. Реч је о узгајивачима који утове од 50 до 150 свиња по једном турнусу.

Миољуб Савић је сигуран да ће, ако до извоза у Кину дође, откупна цена бити виша јер, како каже, у Србији нема довољно свиња.

- Углавном се узгојом у овом крају баве пољопривредници који то раде традиционално и тове до 150 свиња по турнусу јер са више товљеника не би могли финансијски да издрже велике осцилације у ценама. Сигуран сам да би људи радили још више и да би били спремни да уложе у повећање капацитета када би откупна цена била стабилна. То одговара и нама кланичарима. Надам се да ће извоз свињског меса у Кину заживети и да ће то допринети стабилнијим откупним ценама код нас што био требало да доведе до узгоја већег броја свиња него што је то сада случај - истиче он.

Реална откупна цена 180 динара за килограм

Милорад Димитријевић из Козјака важи за једног од највећих узгајивача свиња у овом крају. Годишње утови око 300 свиња.

- Имам 25 крмача и за тов користим прасиће који су из нашег узгоја, док вишак продам другим пољопривредницима који се баве товом свиња. У једном турнусу утовим 150 свиња, односно 300 годишње и то је наш тренутни капацитет.  До сада се нисам одлучивао да повећам број товљеника јер је откупна цена нестабилна, а сточна храна веома скупа. Донедавно су свиње откупљиване по 140 динара за килограм што није довољно ни трошкове да покријемо, а камоли да нешто зарадимо. Реална цена у овом тренутку је око 180 динара за килограм - каже Димитријевић.

Истиче да обрађује десет хектара земље, али да то није довољно да би произвео потребну количини хране за тов, тако да добар део купује, што повећава трошкове.

- Имамо савремено опремљено товилиште, али је и поред тога неопходно бар осам сати рада сваког дана (по четири ујутро и увече) како бисмо посао обавили ваљано. До сада нисам размишљао о повећању капацитета товилишта, али ако би извоз у Кину кренуо и ако би откуп био добро организован, уз, пре свега, стабилне и реалне цене, вероватно бих повећао број товљеника. То би значило и значајно улагање у товилиште. Без стабилних цена нема ни оживљавања свињарства - поручује Милорад Димитријевић.

Било како било извесно је да ће извос свињског меса у Кину кренути од новембра, а да ли ће тај посао оживети узгој свиња и допринети стабилнијим откупним, као и ценама у месарама, као и да ли ће лознички узгајивачи у томе видети прилику за себе остаје да се види.

Посао на дуге стазе

Слободан Ђорђевић из Липничког Шора определио се за узгој приплодних крмача и прасади за даљи тов.

- Имам 40 крмача које опрасе од 700 до 1.000  прасића које за даљи тов продајем пољопривредницима из нашег краја, али и из Мачве и Срема. Овим послом бавим се десет година и до сада нисам размишљао о повећању капацитета. Да би се то десило морамо да имамо стабилно тржиште и стабилне цене. Неопходно је и да се изврши категоризација меса, да се за свако парче у месарама зна порекло, да се то јасно напише јер је то за потрошаче веома важно. Извоз је потребан и надам се да ће извоз у Кину успети и да је то посао на дуге стазе. Не сме се дозволити да се као српско извози месо набављено у другим земљама, као што је то раније био случај са воћем приликом извоза у Русију и неке друге државе. Имамо ресурсе и традицију да товимо свиње, а увозимо месо, што је за мене катастрофа - каже Ђорђевић.

Он сматра да су цене у месарама и сада високе у односу на откупне и истиче да је то неоправдано. Нада се да ће извоз у Кину допринети стабилизовању нашег тржишта меса и поручује да можемо много свиња да утовимо и да је ово велика шанса за Србију.

Мала товилишта

У Лозничком крају примат има тов јунади, а посебно узгој крава. Велики број пољопривредника гаји краве и продаје млеко, а свиње тове, углавном, за сопствене потребе. Мало је оних који тове стотину и више свиња у једном турнусу. Већина утови од 20 до 50 свиња и тренутно нема услове за повећање броја товљеника.

Владимир Станимировић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

ОДЛУКОМ ВЛАДЕ СРБИЈЕ - Заштићено подручје Тршића и Троноше

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРЕМА ПОДАЦИМА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ - Лозница надмашила Шабац

Лозница је ове године постала предводник привреде Мачванског округа, бар када се погледа укупан број основаних привредних друштава и предузетничких радњи. У првом полугодишту, укупно их је основано више, а угашено мање него у Шапцу који је досад предњачио у томе

У првој половини године, према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у Лозници је укупно основано више привредних друштава и предузетничких радњи него у Шапцу, који је протеклих година увек предњачио као предводник привреде Мачванског округа. Предност Лознице је минимална 315:314, али када се урачунају у истом периоду угашена предузећа и предузетничке радње, у Шапцу укупно 190 (29 предузећа и 161 радња), у Лозници 167 (16 предузећа, 151 радња), ипак се долази до резултата који потвр|ује да је ове године наш град избио на водећу позицију.

У Шапцу су привредна друштва популарнија него овде, за шест месеци основана су 52, у Лозници 20 мање, али је зато предузетнички дух, изгледа, у Јадру живљи, за шест месеци овде су покренуте 283 радње, а у Шапцу 262.

Крупањ је општина која држи треће место у укупном збиру, али и по броју основаних предузетничких радњи - 85 за шест месеци, следе Богатић са 69, Љубовија 58, Мали Зворник 49, и Коцељева и Владимирци са по 33. Предузећа се у округу не оснивају много ван Лознице и Шапца, у Коцељеви их је покренуто седам, Богатићу и Љубовији по шест, Владимирцима пет, а у Малом Зворнику  и Крупњу три, односно два.

Очекивано, друго тромесечје донело је, као и ранијих година, уз пролеће и буђење пословног духа. У Лозници и четири општине које јој гравитирају није било негативног салда у односу основаних и угашених предузећа и предузетничких радњи. Два више предузећа него у првом тромесечју уписана су у регистар АПР са адресом у Лозници, од априла до краја јуна наш град је добио 17 нових привредних друштава, Љубовија три, Крупањ и Мали Зворник по два. Малу сенку на резултате баца број избрисаних привредних друштава јер је друго тромесечје било кобно за њих 12 у Лозници (четири у првом кварталу), три у Малом Зворнику, једно у Крупњу. У обе општине током прва три месеца није било угашених предузећа. Једино у Љубовији није било затворених привредних друштава.

Са друге стране предузетници су боље пословали на пролеће. У Јадру су покренуте 163 радње, 67 их је затворено, у Рађевини их је основано 58, катанац на браву стављен је у 18, у Азбуковици је на 37 покренутих дошло 16 угашених, а у Малом Зворнику однос је 27:12 за основане.

Досада се показало да је управо друго тромесечје оно према којем се може судити каква ће година бити па би се сада, са опрезним оптимизмом, могло рећи да би 2019. могла бити посебно добра за наш крај.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ „НА РАСКРСНИЦИ“ – Од класике до панка (ВИДЕО)

НА ПИЈАЦИ - Килограм парадајза ко седам килограма бостана

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОРЕЗ НА ВИСОКА ПРИМАЊА - Без података за Лозницу

Пореска управа Србије примила је 25.612 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за прошлу годину, што је у односу на претходну више за 2.374. Од сто највећих пријављених прихода, 65 процената припада обвезницима са територије Београда међу којима је 26 страних држављана. Као и прошле године, најчешћи подносиоци пријава су менаџери, директори и инжењери, док су 86 процената пријављених – мушкарци. Лане је њихова доминација била још израженија – чак 90 одсто.

Пријављени приходи за првих стотину подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се у распону од око 52 до око 350 милиона динара.

Обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали су грађани који су у 2018. години остварили доходак већи од 2.470.644 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом у тој години, према подацима Републичког завода за статистику.

Највише пријава поднела су физичка лица са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Београд - укупно 17.621, затим из Новог Сада 4.873 пријава, а следи Крагујевац са 1.713 пријава.

Пореска управа је у саопштењу навела да, осим ових, неће објављивати друге статистичке податке у вези са годишњим порезом на доходак грађана за прошлу годину, па је остала доследна тој одлуци и након захтева ЛН да нам доставе податке у вези са Лозницом.

Иначе, према последњим доступним подацима које смо објавили, у 2017. години из Лознице је поднето 47 пријава грађана чија је зарада годину дана раније износила више од тада прописаног лимита од 190.422 динара.

З. В.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРЕМА ПОДАЦИМА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ - Лозница надмашила Шабац

УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ – Стиже врући афрички ваздух

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

КЈП “НАШ ДОМ” - Осма фаза санације депоније

Ове године је за санацију градске депоније је из градске касе издвојено 14 милиона динара, каже Јанко Алексић, директор “Нашег дома”. Лозница би свој отпад наредних година требало да одвози на регионалну депонију у близини Уба, а до тада мора користити своју уз њено упоредо сређивање

КЈП “Наш дом” ове године изводи осму фазу санације градске депоније, а већ неколико последњих година град издваја значајан новац како би депонија била покривена према утврђеном пројекту, да не би загађивала животну средину и правила проблеме грађанима који живе у њеној близини. Ове године за санацију је из градске касе издвојено 14 милиона динара, каже Јанко Алексић, директор “Нашег дома”, и истиче да је урађено нешто више од 40 одсто предвиђеног посла.

Према његовим речима, пошто предстоје још два месеца лепог времена, a ради се  и суботом, успеће да санирају у предвиђеном року, препокривање  депоније и уједно отварање нове касете у коју ће бити одлагано смеће. До краја месеца биће реализовано око седам милиона динара, а до сада је  допремљено  око четири и по хиљаде метара кубних глине као и 1.600 кубних метара шљунка на депонију где поред Лознице комунални отпад депонују и из Љубовије и Малог Зворника. Набављају се цеви за одвод воде, а постављају и такозвани биотрнови за ослобађање запаљивих гасова који излазе из депоније тако да не долази до самозапаљења. Од планирана два и по посао је у овој фази урађен на око два хектара.

- Осим санације настојимо да решимо проблем комуналног отпада у нашем граду. Треба да буде одржана седница Скупштине оснивача Регионалног предузећа “ЕКО Тамнава” са Уба у којем  ће Лозница, Крупањ, Љубовија и Мали Зворник постати пуноправни чланови. После приступања, ми ћемо практично бити део регионалне депоније која ће бити у непосредној близини Уба. На приближној удаљености од Лознице и суседних општина требало да буде трансферна станица у Комирићу. Ту ће бити одношено смеће и после селекције одатле одвожено до Уба. Док то не заживи, потребно је време да регионална депонија буде урађена, користићемо нашу комуналну још наредне две, три године.  Држава одређује локацију регионалних депонија, не локалне самоуправе и што се нас тиче  Кривића ада која је својевремено требало да буде локација регионалне депоније, сада је прошлост - објашњава решавање будућег комуналног отпада Алексић.

Прва фаза санације градске депоније трајала је 2011. и 2012. године и била је  суфинансирана од Министарства за заштиту животне средине и локалне самоуправе, а од 2013. локална самоуправа сваке године у буџету планира новац  за ту намену. Санација лозничке депоније је део припрема за њено комплетно затварање када буде отворена  регионална депонија. Подсетимо, после бурних расправа у локалном парламенту одборници су на седници крајем 2012. године одлучили да регионална санитарна депонија за град Лозницу и општине Љубовију, Мали Зворник и Крупањ буде на локацији Кривића ада у Липничком Шору Међутим од тога неће бити ништа и Лозница ће свој отпад, према последњим информацијама, одвозити пут Уба. Док до тога не дође, ваља користити постојећу уз њено упоредо санирање.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ЛОЗНИЧКИ СРПСКОЛИГАШ ДОБИО ЈОШ ЈЕДНО ПОЈАЧАЊЕ - Богићевић из Лозане у Лозницу

ГЕНЕРАЛ ЂОШАН У ЛОЗНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ - Књига истина о НАТО агресији

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

август 17, 2019 489

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 480

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 449

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1067

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 777

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"