ЛОЗНИЧКЕ НОВОСТИ И БИОСКОП ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ПОКЛАЊАЈУ УЛАЗНИЦЕ - Заспанка за војнике у Лозници

На програму биоскопа лозничког Центра за културу ''Вук Караџић'' у недељу и понедељак на програму ће бити најновији филмски хит домаће продукције - ''Заспанка за војнике''. Ово филмско остварење редитеља Предрага Гаге Антонијевића прича је о војницима једне тобџијске батерије у Великом рату кроз коју доживљавамо и судбину свих оних који су у славним данима борбе за слободу Србије допринели бесмртности јунаштва српске војске. Стеван Јаковљевић био је тек свршени студент биологије када је пошао у рат раме уз раме са сељацима, прекаљеним борцима балканских ратова, чије су мисли у тренуцима предаха уз њихове породице и плодне њиве. То је прича о слози, јунаштву и пријатељству у тешким временима. Стеваново сећање на пале другове, уједно је и сећање на све оне војнике који су се у Првом светском рату супротставили већој сили и пали бранећи своју земљу и слободу свог непокорног народа.

На њиховим гробовима цвета мали плави цвет – заспанка.

У филму играју Марко Васиљевић као Стеван Јаковљевић, Вук Јовановић, Љубомир Бандовић, Небојша Глоговац, Ненад Окановић и други. Наташа Дракулић, аутор је сценарија по мотивима из ''Српске трилогије''.

Филм је на програму у недељу и понедељак од 17.30 и 20 сати.

Два читаоца Лозничких новости који у петак (16. новембар) у 12 сати први донесу примерак Лозничких новости у редакцију ЛН, Улица Владе Зечевића број 4 (''Јадрова'' пословна зграда), трећи спрат, добиће по две улазнице за ''Заспанку за војнике'' за један од два дана у којима се филм приказује. Улазнице поклања Центар за културу ''Вук Караџић''.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СВЕТСКИ ФОРУМ МЛАДИХ 2018. - Постају ли осећања дигитална?

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (4) - Како кажу, до књижице из уверења, а не због запослења

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ВЕЧЕРАС У БИБЛИОТЕЦИ ''17. СЕПТЕМБАР'' - Бесмртни батаљон у Малом Зворнику

У малозворничкој Библиотеци ''17. септембар'' вечерас је представљен роман ''Бесмртни батаљон'', последњи део трилогије ''Ми смо бранили Кошаре'', писца Ненада Милкића. У препуној сали библиотеке Милкић је говорио о својим књижевним почецима као и о романима који чине трокњижје о догађајима на граници СР Југославије и Албаније од јесени 1998. године па до завршетка агресије НАТО на нашу земљу у пролеће 1999. ''Последња стража'' и ''Зов карауле'' осветљавају предратне и ратне догађаје, а ''Бесмртни батаљон'' кроз живот једног, како Милкић каже, ''универзалног граничара'' говори о судбинама бораца који су зауставили покушај пробоја у Метохију терориста такозване ОВК и албанске регуларне војске, уз подршку НАТО специјалаца, тог крвавог априла на крају 20. века.

– Неће нас убити ни гладне године ни кризе ни санкције. Не, нас ће убити ''култура несећања'' – поручио је Милкић наводећи да смо заборављали јунаке свих ослободилачких ратова до сада па тако и оне који су, иако малобројни и слабије наоружани, успели током НАТО агресије да спрече терористе да продру у Метохију и доведу до пада Србије.

Разговор са малозворничким писцем водила је Невена Ђукановић, а одломке из завршног дела трокњижја читала је Ана Марија Ковачевић.

До краја новембра ''Бесмртни батаљон'' биће представљен и у Бањалуци, Чајничу, Рогатици, Сремској Митровици и 29. новембра у Библиотеци Вуковог завичаја у Лозници.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА 63. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ – Представљена трилогија ''Ми смо бранили Кошаре''

У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ''БИТКА НА ГУЧЕВУ 1914'' – Срби с обе стране ровова

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОЗОРИШНА  ПРЕДСТАВА - Вернисаж

Позоришна публика у Лозници моћи ће сутра, у 20 часова, на сцени Вуковог дома културе да види представу “Вернисаж” коју је по тексту Вацлава Хавела, режирао Марко Јовичић.  Јовичић, уз Марка Живића и Татјану Кецман, игра и у једну од улога.

“Вернисаж” је тривијална комедија о брачном затвореном кругу у коме нема истинског живота, све је само манир и маска. Вера и Михаил једину ињекцију животне снаге добију кад им у госте дође пријатељ Берџих, њему представљају све успехе свог вештачког раја. Но, ињекција као код наркомана кратко траје, јер гост пожели да оде. Михаил и Вера га “заробе”, јер ако оде “публика” мораће се загледати у свој пропали увоштали брачни живот.

Улазнице су у продаји и могу се набавити у Центру за културу од осам до петнаест часова и на благајни Вуковог дома културе од 18 до 20 часова.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

СВЕТСКИ ФОРУМ МЛАДИХ 2018. - Постају ли осећања дигитална?

ОДРЖАН ГОДИШЊИ СЕМИНАР БУДО КАИДИ - Капетан самураја у Лозници

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ЧЛАНОВИ КУД “КАРАЏИЋ“ - Обележили Вукову крсну славу

Полагањем венаца крај споменика Вуку Караџићу у центру Лознице чланови КУД „Караџић“ обележили су данас Митровдан, крсну славу реформатора српског језика. На овај начин одали су почаст великану чије име друштво носи скоро седамнаест деценија, а своје стихове посвећене славном Јадранину изговорио је књижевник Љубомир Ћорилић.

- Имамо вечну обавезу да се сећамо Вука јер његово име носимо. У Србији многе институције културе и просвете носе његово име и тако се генерације одужују великану којег има српски народ. Одужујући се Вуку, чланови друштва су 1981. године ишли у завичај Вуковог деде Јоксима Бандуле у Петницу код Шавника, одакле су Караџићи доселили у Тршић. Тамо смо приредили концерт фолклора, а ја сам на салвети написао песму „Сребрнасти облаци“, коју сам уручио Крсти Караџићу, потомку Вуковом који је тада био председник Скупштине општине Шавник. Та песма и данас стоји урамљена у просторијама Скупштине – рекао је Ћорилић.

Истим поводом, вечерас ће у Галерији „Мина Караџић“ бити уручене награде најуспешнијим учесницима литерарног конкурса „Вукови ластари“, који већ 44 године организује књижевни клуб КУД „Караџић“.

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

У УЛИЦИ СВЕТОГ САВЕ – Орезивање стабала

СИНОЋ У БИБЛИОТЕЦИ ''ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА БАЛКАНА'' – Бечки образац влада у Србији

 data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (9 Коментари)

СВЕТСКИ ФОРУМ МЛАДИХ  2018. - Постају ли осећања дигитална?

Љубовијски вајар Бојан Грујић учествовао је као представник Србије на симпозијуму скулптуре “Меморијал хуманости”, одржаном у египатском Шарм ел Шеику у оквиру Светског форума младих од 15. октобра до 6. новембра, и био један од уметника који је оставио своју скулптуру срца. Замисао Шоше Камал, идејног творца симпозијума, јесте да се направи 195 срца која ће представљати земље света, а ове године 72 вајара из Шпаније, Јерменије, Русије, САД... оставило је своје скулптуре. Срца би требало да чине Меморијални центар хуманости у спомен на све трагичне догађаје који су потресали свет у прошлом и овом веку.

- Циљ је да се оживи човечност изгубљена у свим тим трагичним догађајима, а у самом срцу меморијалног центра, налазе се скулптуре постављене на 72 мермерна стуба, на платоу покривеном белим мермером, са запањујућим призором синајских планина у позадини. Свако је срце правио у свом стилу, а моје је од полиестерске смоле са компонентама из уређаја за масовну дигиталну комуникацију. Анатомски је обликовано, али са посебним концептом, а делимично је прозирно и бледи па се тако појављују трагови модерних уређаја у његовој унутрашњости. Да ли због убрзаног развоја технологије наши животи и осећања постају дигитални? Да ли је вирално важније од реалног? Овај рад отвара питања са којима ће се генерације које долазе све више сусретати, док ће депресија и анксиозност бити сучељени са дехуманизованим виралним друштвом - каже Грујић.

Организатори су учесницима омогућили и посету Каиру и пирамидама у Гизи, а Бојан каже да му се Египат допао као “потпуно другачији свет од нашег” састављен од елемената разних култура које су се сусретале на том подручју. Људи су, каже, изузетно љубазни и пријатни, иако велики део земље живи у сиромаштву, што им није препрека да улажу у културу као носећи стуб једне нације. Бојану се једино нису допала честа кашњења због, како каже, хаотичног саобраћаја. Учешће на овом симпозијуму много му значи, а посебно је почаствован позивом египатског амбасадора у Београду да посети амбасаду и пренесе своја искуства са догађаја којем је у Египту дат велики значај.

После топлог Египта, Грујић наставља “вајарска путовања” па планира да наступи на фестивалу “Ледена дежела” у Словенији, потом на такмичењу у резбарењу монументалних скулптура у леду у Русији и у снегу у два италијанска зимска центра у Алпима.

- Поносан сам на то што представљам нашу земљу јер желим свима да испричам све најлепше о њој, али и о Подрињу и Љубовији, која ми је увек у срцу, куд год да идем - каже љубовијски вајар.

Н. Т.

Фото: Приватна архива саговорника

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ОДРЖАН ГОДИШЊИ СЕМИНАР БУДО КАИДИ - Капетан самураја у Лозници

ОДРЖАН 24. ЦЕРСКИ ПОЛУМАРАТОН - Десет километара за опстанак традиције

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

РЕВИЈА ДЕЧЈИХ ФИЛМОВА - Почиње „Кидс фест“

 

Под слоганом „Моја филмска звезда“, данас у Лозници, једном од 30 градова у којима се одржава, почиње дечји филмски фестивал „Кидс фест“, који представља ревију најбољих остварења седме уметности за децу из целог света и једини је догађај те врсте у нашој земљи. До понедељка, 12. новембра, најмлађи лознички филмофили имаће прилику да погледају четири филма - у дневним организованим пројекцијама за школе и вртиће биће приказани: француски „Бел и Себастијан – најбољи пријатељи“, француско-пољска копродукција „Мумини и зимске чаролије“ и норвешки „Мали весељак - брод спасилац“.

У отвореним пројекцијама у суботу, недељу и понедељак са почетком у 18.00 часова биће приказивана француска комедија „Аладин 2“ .

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРВА КАДЕТСКА ЛИГА – Капетановић три за три

ПРВА ОМЛАДИНСКА ЛИГА, ЛОЗНИЦА – ЈАВОР 5:3 – Бркић и Петровић донели преокрет, Арифовић погодио три пута

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ОВОГ ВИКЕНДА - Завршни кадрови филма “Србијо, душо моја”

 Током викенда у Тршићу и Троноши биће снимљени последњи кадрови за играно-документарни филм “Србијо, душо моја”,  редитеља и сценаристе Зорана Грујића, чија премијера се очекује половином децембра. Грујићеву идеју подржало је Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године, а у самом снимању учествовали су чланови позоришта КУД “Караџић”, као и колеге глумци из Богатића и Кикинде.

- Девети и десети дан снимања имали смо у Тршићу, Горњем Добрићу и Липници, а сада нам је остало да урадимо још неколико кадрова у Музеју старих заната на саборишту и каменолому у Троноши. Делови са нараторима су завршени, а већ од наредне седмице планирамо техничку обраду боје и монтажу. Премијеру смо мало померали и за сада је извесно да ће то бити средином наредног месеца - каже редитељ Зоран Грујић.

Овим остварењем биће овековечени неки догађаји забележени на основу усмених предања пренетих потомцима учесника Великог рата са подручја Јадра. Током снимања учествовало је око 70 глумаца и статиста, музику је компоновао академик Светислав Божић, док је сценографију осмислио сликар Драган Бартула.

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Звездано

ВЕЧЕРАС У БИБЛИОТЕЦИ ''17. СЕПТЕМБАР'' - Бесмртни батаљон у Малом Зворнику

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

СИНОЋ У БИБЛИОТЕЦИ ''ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА БАЛКАНА'' – Бечки образац влада у Србији

 

– У Србији многи факултетски професори имају проблем са тим да се о српској историји прича позитивно и зато моја истраживања наилазе на велики отпор. Овдје влада матрица усвојена из Беча, а у Хрватској је најпре било велико одушевљење, али им смета то што моја истраживања указују на заједничко порекло Срба и Хрвата, а њихов доминантан став је да су то два најразличитија народа на свијету – каже Ријечанин Горан Шарић, доктор историјских наука и магистар теологије и филозофије, који је синоћ у лозничкој Библиотеци Вуковог завичаја одржао предавање под називом ''Забрањена историја Балкана''.

Одавно неком догађају у библиотеци није присуствовало више људи. Често се каже ''у препуној сали'', али овога пута било је управо тако – није било довољно столица за све посетиоце, иако су донете и оне из канцеларија и са дечјег одељења. Шарић је надахнуто говорио о својим истраживањима којима, како каже, покушава сложити мозаик наше древне прошлости, а у којима укршта податке из двадесетак научних грана и дисциплина.

– У много чему се разликује ова од званичне историје, показујемо да постоје династије и прије Немањића, да људи који су живјели прије седмог вијека имају велике сличности са нама и да смо потомци свих оних који су овдје живјели последњих седам, осам хиљада година и оних који су се овдје досељавали. Тако је било на Балкану, једна језгра опстајала је кроз вијекове, а то видимо на темељу свих ових доказа које износим. Покушавамо сложити мозаик наше древне прошлости, оно што нисмо учили у школама, што је непознато, можда и скривено због разних колонијалних господара који су овдје владали – каже Шарић

Гостовање Горана Шарића у Библиотеци Вуковог завичаја приредило је Културно-историјско удружење ''Милош С. Милојевић'' из Лознице.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Овце

У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ''БИТКА НА ГУЧЕВУ 1914'' – Срби с обе стране ровова

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НА КОНКУРСУ „ВУКОВИ ЛАСТАРИ“ - Награђене најбоље песме

На овогодишњем литерарном конкурсу „Вукови ластари“, који више од четири деценије расписује књижевни клуб КУД „Караџић“, нашло се 136 необјављених песама 44 аутора и десет циклуса исто толико аутора. Жири је одабрао три најбоље песме и циклус за који се додељује награда „Стојан Степановић“.

Прву награду за необјављену песму жири је доделио Александру М. Арсенијевићу, аутору песме „Љубав у Лисабону“. У образложењу је наведено да је реч о ствараоцу који дуго и успешно траје на српској песничкој сцени - још од осамдесетих година прошлог века.

- Мање сабрани би, можда, прешли преко ове наративно-лирске песме као преко данас уобичајених покушаја да се некако споје у песми традиционално певање о љубави и версистичко прилагођавање песничке форме рецептивним потребама данашњег читаоца поезије. Међутим, жирију није промакао тај евидентни напор, али и поетички резултат одомаћен овом и другим двема посланим песмама - речено је.

Друга награда за песму припала је Милојку Калосеровићу из Чачка, за песму „Освајачу књиге“, а трећа Весни Радовановић из Херцег Новог, која живи у Београду, за песму „Јесен Европе“. Награду „Стојан Степановић“, за необјављен циклус песама, којом песници двадесетак година одају почаст свом колеги из Јадра Стојану Степановићу, припала је Горану Вучковићу из Неготина. Ове године конкурисало је и неколико афирмисаних песника, чланова удружења књижевника Србије, Црне Горе, Републике Српске и Хрватске, што је утврђено накнадним увидом у коверте са шифрама, али према оцени жирија, конкурс овај пут „не одржава у потпуности раније достигнути ниво и не одражава посве актуелно стање српске песничке сцене, пошто, у одсуству значајнијег наградног фонда, мање учествују аутори који битније утичу на токове српске поезије“. Уручење награда уприличено је синоћ у Галерији „Мина Караџић“. 

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ШКОЛСКИ СПОРТ - Бронза за ''Светог Саву''

ВЕЧЕРАС У БИБЛИОТЕЦИ ''17. СЕПТЕМБАР'' - Бесмртни батаљон у Малом Зворнику

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ''БИТКА НА ГУЧЕВУ 1914'' – Срби с обе стране ровова

 

Велика и значајна битка вођена 55 дана на планини Гучево почетком Првог светског рата збила се у склопу Битке на Дрини па је тако, уденута у историји између победа на Церу и Колубари, остала у сенци. Исход у којем српска војска није уништила непријатеља, већ се организовано повукла, доживљава се као пораз, али пуковник у пензији Милош Дејановић, после пет година рада на књизи ''Битка на Гучеву 1914 – епопеја на прагу Србије'', каже да то није баш тако. Ова књига представљена је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја.

– Мало се о овој бици говорило и писало, а велика је по много чему. То је прва рововска битка у Европи, у ној је учествовао велики број војника са обе стране, а ту су многа оружја по први пут употребљена. Многи мисле да је то био пораз, али када војска уредно одступи и поседне следећи положај, онда није поражена. Претрпели смо велике губитке, али је непријатељ претрпео још веће. Ту је Поћорекова Шеста армија исцрпљивана 55 дана, трошена је њена ударна моћ и он је после размишљао да ли да насатави гоњење српске војске до Ваљева – каже Дејановић.

Поред силних жртава на обе стране, трагедију ове битке још већом чини то што су се у рововима на обе стране налазили Срби. У аустроугарским униформама мобилисани Срби из Црно-жуте монархије, Хрвати и муслимани и само једна мађарска дивизија. Зато су и могли да разговарају из ровова удаљених свега седам до десет, 15 метара, а кажу да су Срби ''с оне стране фронта'' на позиве да пређу на српску страну одговарали да се Србин никада не предаје. Били су, међутим, свесни и тога да су им старешине Аустроугари и да ће добити метак у леђа, ако покушају да промене страну.

Историчар Зоран Тошић, уредник књиге, каже да је она прави уџбеник који ће се читати и проучавати, а који обилује ручно цртаним картама по војничком принципу, говори о српској војсци и показује како се командовало у њој 1914. У овој књизи највише се спомињу команданти српске војске, каже Тошић, али се аутор бавио и војницима и њиховом свакодневном животу у страшним условима и мукама.

Многи о Гучеву и бици, познатој и као ''Битка изнад облака'', говоре као о месту где су се на супротним странама први пут срели Јосип Броз Тито и Дража Михајловић, али њих у овој књизи нема, а Дејановић каже да има врло јасне разлоге зашто је то тако.

– Тачно је да је Тито био припадник те војске, али сам у књигу унео само проверљиве податке, оне за које постоје докази. Нисам нашао ниједан којим бих могао да потврдим његово учешће. Што се Михајловића тиче, у то време он је био водник и, мада је учествовао у бици, није играо никакву значајну улогу па није било ни разлога да о њему пишем – каже Дејановић.

На представљању ове књиге говорио је и пензионисани пуковник Драган Крсмановић, некадашњи начелник Војног архива, и директорка Библиотеке Вуковог завичаја Мирјана Пејак која је нагласила да се не смеју заборавити јуначки преци који су ''својим костима цртали границе''.

Књига је објављена уз подршку Удружења ратних добровољаца и Града Лознице.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ДАНАС У ЛОЗНИЦИ – Откривен споменик Момчилу Гаврићу

ОД ДАНАС У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Улица носи име јунака са Кошара

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)
 

Колумна

новембар 10, 2018 120

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 216

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 253

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 440

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 501

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"