УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА - Пролеће дочекали стиховима

Књижевни клуб КУД „Караџић“ организовао је вечерас (21. март) у Галерији „Мина Караџић“ песничко вече и свечано уручење награда учесницима литерарног конкурса „Песнички поздрав пролећу“. Награђени су најуспешнији ученици основних и средњих школа, а поред њих, своје стихове казивали су и аутори из Јадра. Према одлуци жирија, прву награду  у конкуренцији основаца од првог до четвртог разреда освојио је Милош Васиљевић, ученик првог разреда ОШ „Жикица Јовановић Шпанац“ из Беле Цркве, за песму „Мами за 8. март“. Друга награда додељења је Зорани Митрић, ученици четвртог разреда ОШ „Вук Карџић“ из Лознице, за песму „Пролеће“, а као трећепласирана награђена је Тијана Пајић, ученица другог разреда лозничке ОШ „Кадињача“, за песму „Маслачак“. У истој конкуренцији дедељене су и похвала за песме „Мој прозор“ Сани Маликзаи, ученици четвртог разреда ОШ „Вера Благојевић“ из Бање Ковиљаче, Јовани Скорић, ученици четвртог разреда ОШ „Вук  Караџић“ из Лознице, за „Песму о пролећу“, Ђорђу Масаловићу, ученику четвртог разреда ОШ „Жикица Јовановић Шпанац“ из Беле Цркве, за песму „Пролеће“.

У конкуренцији основаца од петог до осмог разреда, прву награду жири је доделио Марији Вилотић, ученици шестог разреда ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“ из Крупања, за песму „На прагу старе куће“, друга је припала Емилији Крсмановић, ученици седмог разреда ОШ „14. октобар“ из Драгинца, за песму „Туга  мог друга“, а трећу награду добила је Андреја Којић, ученица осмог разреда ОШ „Стеван Филиповић“ из Радаља, за песму „Као“.

У конкуренцији средњошколаца прва награда додељена је Огњену Нинковићу, ђаку четвртог разреда Школе примењених уметности у Шапцу, за песму „Пре него што паднем у дубине“, другопласирани је његов суграђанин Никола Трифуновић, ученик Техничке школе, трећа награда припала је Јелени Спасић, ученици Десете гимназије „Михаило Пупин“ из Београда, за песму „Можда“. Додељена је и похвала за песму „Гласови прошлости“, чији аутиор је Димитрије Граховац, ученик Школе примењених уметности у Шапцу.

Како је речено, на конкурсу је учествовало око четири стотине основаца и средњошколаца из Србије и Републике Српске.

С. П.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРОГРАМИ “СВЕТА ЖЕНА” - Храбре жене и књига о Бањи Ковиљачи

 

У понедељак, 18. марта, од шест сати увече у Галерији “Мина Караџић” биће представљен пројекат “Храбре жене путују кроз време”, о којем ће говорити његове ауторке Чарна Манојловић и Александра Јовановић, а који реализује “Радионица интеграције” из Београда. За среду, 20. март, од 13 сати планирано је представљање књиге “Бања Ковиљача - прилози за историју 1”, коју је приредила Марија Шћекић Марковић, етнолошкиња-антрополошкиња, виша кустошкиња у Музеју Јадра, где ће програм и бити одржан. Издавач књиге је Центар за културу “Вук Караџић”, а рецензенти издања професор емеритус др Стеван Станковић и мр Славко Богојевић, архивски саветник Међуопштинског историјског архива у Шапцу. Последњи програм у следећој седмици је 22. марта у Галерији “Мина Караџић”, где ће од подне бити представљен мултимедијални програм “Мој отац, Вук Караџић” Музеја Вука и Доситеја из Београда, а у улози Мине Караџић биће Љиљана Јакшић. Истог дана од 18 сати у Музеју Јадра представиће се Удружење пословних жена “Креативна визија” програмом “Од креативности до иновација”. Уз подршку овог удружења, у суботу, 23. марта, у Вуковом дому културе концерт ће приредити популарна македонска певачица Калиопи, а почетак је у 20 сати.                              

С.П.

ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Емоције у стаклу и потезу четке

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ДАНАС У МУЗЕЈУ ЈАДРА - Представљена књига о Бањи Ковиљачи

У наставку манифестације „Свет жена“ Центар за културу „Вук Караџић“ организовао је данас (20. марта) у Музеју Јадра представљање књиге „Бања Ковиљача - прилози за историју 1“ етнолошкиње-антрополошкиње Марије Шћекић Марковић, више кустоскиње лозничког музеја. О књизи су, поред ауторке говорили рецензенти издања професор емеритус др Стеван Станковић и мр Славко Богојевић, архивски саветник Међуопштинског историјског архива у Шапцу, док је управник Музеја Јадра Горан Вилић, истакао је значај оваквих издања, као и чињеницу да лознички Центар за културу даје свесрдну подршку оваквим и сличним пројектима који се баве историјом јадарског краја.

- Значај ове књиге је утолико већи јер је ауторка, поред кратког историјата овог насеља, од праисторије до почетка 18. века, представила и многа документа архивске грађе која су досад била неистражена и непозната научној јавности. Она је на свет изнела и то, као и податке о зачецима бањског туризма до пред крај Првог светског рата. Овакава публикација поред тога што употпуњава досадашња сазнања, треба да послужи као полазни основ за даља мултидисциплинарна истраживања - рекао је Славко Богојевић.

Марија Шћекић Марковић је рекла да је на припреми књиге радила неколико година и да се трудила да испоштује све научне методе.

- Зато сам морала да сваку чињеницу коју ставим на папир проверим јер је то за мене било врло важно, као и да ток и смер текста у књизи не оде у романтичарски или неки други жанр, али да буде питак и да може да се чита са задовољством. Књига има 17 поглавља, прво је кратак историјски преглед развоја Бање Ковиљаче и Подриња, од праисторијских култура до почетка Првог светског рата. Посебан део је посвећен становништву, ту су биографски подаци о свештеницима, лекарима, учитељима, инжењерима, новинарима, апотекарима, фотографима, власницима ханова и зато књига може да се чита редом или у прескоцима – објаснила је ауторка додајући да намерава да уради још две књиге које ће покрити време Краљевине Југославије и Бању Ковиљачу у социјалистичком периоду. 

С.П.

У ЛОЗНИЧКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА – Почео упис првака

НА МЛАДЕНЦЕ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ - Почиње путујући фестивал

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У ДУХУ ТРАДИЦИЈЕ - Одржано малозворничко прело

 

Библиотека 17. септембар у Малом Зворнику организовала је у среду (13. марта) Велико малозворничко прело, манифестацију којом се чувају традиција и стари обичаји.

У омладинској сали Дома културе манифестацију су учешћем подржале чланице удружења жена Незаборав, Малог Зворника, пословних жена „Креативна визија” и „Мина Караџић” из Лознице, „Калина” из Клубаца, „Вила” из Љубовије, УГ домаће радиности „Рађевска нит” из Крупња и Туристичка организација града Лознице. У културно-уметничком програму наступили су певачка етно-група Лозице“ из Лознице, фолклорна секција Библиотеке „17. септембар” и Фолклорни ансамбл „Незаборав”.

- Малозворничко прело је прилика да се окупе жене из Подриња, Азбуковице, Рађевине и Јадра. Циљ манифестације је да се млађе генерације упознају са обичајима и радом њихових предака, како су се они некада дружили и забављали током зиме. Драго нам је да је одзив био одличан, а уз песму, игру и домаће специјалитете провели смо једно лепо вече – каже директорка библиотеке Славојка Спасеновић.

С.П.

 

 

 ПРОЧИТАЈТЕ И...

ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Емоције у стаклу и потезу четке

ФИНАЛЕ КУПА “МИЛАН ЦИГА ВАСОЈЕВИЋ” - Лозница је спремна

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРИЧА О ЦВИЈИЋЕВИМ РОДИТЕЉИМА - У вечности са Лозницом

О знаменитом Лозничанину, научнику светског гласа, Јовану Цвијићу и његовом делу исписане су многе књиге, научни радови и монографије. За 92 године од његове смрти подигнути су му споменици у многим градовима, као и у Лозници, а његови суграђани годинама му се одужују и манифестацијом “Цвијићеви дани”. Оно што многи не знају то је да су Цвијићева мајка Марија и отац Тодор, сахрањени у Лозници, на градском гробљу

 У родном граду, поред споменика у средњошколском парку, на тргу који носи име Јована Цвијића, и споменика изнад Полицијске станице, на чувеног географа подсећа и спомен-обележје на месту куће Цвијића на Мераји, једна од градских основних школа носи име великог научника, као и главна улица, односно шеталиште. Јован Цвијић је преминуо 16. јануара 1927. године у Београду, где је и сахрањен, док су се његови родитељи, Марија и Тодор, о којима се ређе говори, упокојили у Лозници, где им се и данас налазе гробови.

Њихова вечна кућа обележена је са два споменика, крај стазе, у непосредној близини капеле. На Маријином споменику је испред имена уклесано да ту почива “одлична мајка и примерна домаћица”, датум рођења - 12. јул 1840. и датум смрти 17. октобар 1892. Поред њега је споменик Јовановом оцу Тодору, испод чијег имена пише “трг. из Лознице - 1839-1900, ожалошћена деца”. Оба споменика радили су каменоресци из Београда, али мало је оних који знају да на том месту почивају родитељи великог научника.

Биљана Радичевић, географ из Центра за културу “Вук Караџић”, говорећи о пореклу породице Цвијић рекла нам је да Јованова мајка Марија потиче из Корените, из фамилије Аврамовић, док је отац Тодор, пореклом из Дробњака из области Стара Херцеговина.

- Цвијо Спасојевић, Јованов прадеда по оцу, учествовао је у борбама за ослобођење од Турака те се често селио. Из дробњачке жупе доселио се у село Врела на Дурмитору, затим се из непознатих разлога преселио у сеоце Шивољу, које се налази између Фоче и Калиновика. Ту су га прозвали Цвијо Врело по селу из којег се доселио. У Лозницу се Цвијо доселио пред Први српски устанак, и овде је остао до смрти. Након завршетка устанка, Цвијо је отворио трговинску радњу у Лозници. Касније је купио имање у Лозничком пољу, које се некада звало Цвијићеве баре. У близини лозничке цркве Цвијо је саградио кућу, херцеговачког типа, од камена на два спрата - прича Биљана Радичевић.

Она додаје да је Цвијо имао сина Живка, који је завршио Трговачку академију у Вршцу и временом постао један од најимућнијих људи у округу. Извесно време је био и председник Општине Лозница, а учествовао је у Катанској буни, и био хапшен. Живко је имао три сина, а један од њих, Тодор, био је отац Јована Цвијића.

- Тодор се исто као и Живко бавио трговином. Међутим, имао је и великих проблема у трговини о чему је Јован Цвијић писао и у својој аутобиографији “Из успомена и живота”. После женидбе са Маријом, Тодор је саградио кућу у делу Лознице Стара варош. Имали су шесторо деце: Милеву, Соку, Јована, Ангелину, Наду и Живка. Милева је била удата у Шапцу и није имала деце. Сока је рано умрла, као и Ангелина. Најмлађи су били Нада, удата Бабић, и Живко који је завршио Војну академију и именован за артиљеријског потпоручника. За учествовање у ратовима од 1912. до 1919. године одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и стекао чин пуковника - подсећа наша саговорница.

Марија, Јованова мајка, била је из Корените и порекло њене породице, још тада, могло се пратити осам колена уназад. Маријин деда Аврам се по свом деди презивао Аврамовић, а раније породица је носила презиме Кандић. Аврам је имао четири сина, од којих је Иван био Маријин отац.

- Јован Цвијић је у породици највише био захвалан својој мајци па је и у аутобиографији знатан део посветио управо њој. Написао је да је мајку запамтио као “слабуњаву, у се повучену, често занесену мислима” и да су “ретки били тренуци правог расположења”, али да су се тада од ње чуле “лепе и паметне речи”. Писао је да је било тренутака када је његова мајка говорила само у изрекама и да “иако неписмена, имала је своју мудрост и свој начин понашања у животу”. Марија је умрла неколико месеци пре него што ће Јован завршити докторске студије у Бечу 1892. године - наводи Биљана Радичевић.

Отац Тодор поживео је још осам година, а онда је сахрањен поред супруге и тако вечно остао крај своје Лозничанке и међу Лозничанима.

Јован о мајци Марији

 - Имала је много такта и уздржљивости, и не зна се да се икада с киме завадила. Јамачно је отуда у варошици јако поштована. Али њен цео живот није био спољашњи већ унутрашњи, усредсређен на љубав и ред у кући. С толико је осетљивости лебдела над својима да је занемаривала себе и своје здравље. Нехотично и неприметно она је водила не само све у кући већ и многе од сродника, утолико лакше што су сви осећали да их воли. Ја сам још у првом детињству од мајке знао који су добри и паметни људи у Лозници, а које треба избегавати... - записао је Јован о мајци Марији.

 

С. Пајић

НА МЛАДЕНЦЕ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ - Почиње путујући фестивал

НАСТАВЉЕН „СВЕТ ЖЕНА“ – Фотографијом причају о храбрим женама

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Емоције у стаклу и потезу четке

У наставку манифестације „Свет жена“, чији je организатор Центар за културу „Вук Караџић“, вечерас је у Музеју Јадра отворена ликовна изложба „Душа од стакла и снага потеза“ Јелене Милошевић Јовановић, сликарке и дизајнерке из Београда. 

Пред публиком су изложени уникатни радови, ручно осликани предмети примењене уметности од стакла, од којих су неки старији од једног века, а посетиоци ће до краја марта моћи да виде одабране врхунске комаде ручно дуваног и осликаног стакла, као и слике уметнице настале у неколико последњих година. 

- Изложила сам слике и колекцију стакла, један део сталне поставке Народног музеја у Београду, а реч је о стаклу који је ручно дуван и сликан специјалним бојама и винзатисјком златном нити, која се преплиће. Многе познате личности, попут принца Алберта од Монака, Нелсона Манделе, Мадлене Цептер и породице Ђоковић поседују у својим колекцијама моје радове. Пошто сам иконописац и волим духовни свет, када стварам слике са духовним темама оне увек имају и један модеран приступ. Ове су настале у последњих неколико година и већи део њих је већ у приватним колекцијама  - рекла је Јелена Милошевић Јовановић.

У знак захвалнсти на гостопримству, она је Музеју Јадра даривала једну слику из приватне колекције, чији аутор је њен покојни муж, сликар Зорн Јанковић Добротин.

 

С.П.

У БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА - Вековник о српским хероинама

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НА МЛАДЕНЦЕ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ - Почиње путујући фестивал

У Вуковом дому културе на Младенце, у петак (22. март), почиње 15. путујући фестивал документарног филма “Младенци 2019” који  приређују Добрила и Добривоје Пантелић. За разлику од претходних неколико година ови филмски ствараоци неће се представити документрано-играним филмом, већ ће публика видети више њихових краћих остварења.

- На фестивалу ће бити приказан наш документарни филм “Да се незаборави” који чини тринаест  прича из серијала “Разговори покрај пута” које говоре о животу и раду људи у овом делу западне Србије. Те кратке приче снимамо већ неколико година и оне се много допадају публици, а они који воле наш рад могли су неке видети и на РТС, најчешће у “Јутарњем програму” и то једну, до две приче седмично. Укупно трајање филма који ћемо приказати је 93 минута и надамо се да ће се људима свидети - каже Добривоје који са Добрилом неуморно и скоро свакодневно налази занимљиве приче из Рађевине, Подриња, Јадра и Азбуковице.

После, већ традиционалног почетка у Лозници, фестивал је 23. марта у Великој сали библиотеке у Осечини, два дана касније у Библиотеци “17. септембар” у Малом Зворнику, а 26. марта видеће га и они који дођу у Библиотеку “Политика” у Крупњу. У свим местима  пројекције почињу у 19 сати, а као и свих минулих година улаз је слободан.

Слоган  путујућег фестивала је непромењен - “Да се прошлост не заборави, да будућност памти”, а организатори су општине Крупањ, Мали Зворник, Осечина и лознички Центар за културу “Вук Караџић”.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАСТАВЉЕН „СВЕТ ЖЕНА“ – Фотографијом причају о храбрим женама

НА 15. ГОДИШЊИЦУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА НАД СРБИМА НА КИМ – Деци из енкалава дарови из Лознице

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

У НАСТАВКУ „СВЕТА ЖЕНА“ – Изложба слика и украшеног стакла

У Музеју Јадра у среду, 13. марта, биће отворена ликовна изложба под називом Душа од стакла и снага потеза Јелене Милошевић Јовановић, сликарке и дизајнерке из Београда. Овим програмом наставља се 18. „Свет жена“, манифестација посвећена стваралаштву жена коју организује Центар за културу „Вук Караџић“. Публика ће видети уникатне радове уметнице, ручно осликане предмете примењене уметности од стакла који имају и породичну вредност јер су неки комади старији од сто година. Поједини експонати настали су техником дуваног стакла, док су на сликама заступљени мотиви игре светлости и сенке.

 Отварање изложбе је у 19 сати, а Лозничани могу погледати ову поставку до краја месеца.

 

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА - Уживање у радости игре

МАРТ - МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА - Превентивом против генетике

 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАСТАВЉЕН „СВЕТ ЖЕНА“ – Фотографијом причају о храбрим женама

У Галерији „Мина Караџић“ вечерас је у оквиру „Света жена“ представљен пројекат „Храбре жене путују кроз време“, а гошће манифестације, коју организује Центар за културу „Вук Караџић“, биле су ауторке Чарна Манојловић и Александра Јовановић. Овај пројекат реализује „Радионица интеграције“ из Београда и кроз њега се, на посебан начин, публика подсећа на Еустахију Арсић, Катарину Ивановић, Марију Трандафил, Мину Караџић, Савку Суботић, Милицу и Анку Нинковић, Драгу Љочић, Јелену Димитријевић, Надежду Петровић, Касију Милетић, Јелисавету Начић, Магу Магазиновић, Мару Росандић, Милунку Савић, Аницу Савић Ребац, Ксенију Атанасијевић, Зору Петровић, Даницу Томић и Соју Јовановић, жене које су водиле узбудљиве животе и које захваљујући њиховим пионирским подвизима у различитим областима, често и у више њих истовремено, не треба заборавити.

- Чарна и ја смо пре десетак година радиле на истом факултету и тада смо приметиле да радимо сличне ствари као споредне пројекте. Бавили смо се римејком старих познатих фотографија. Тај медиј нам је био интересантан као нека додатна прича и зато смо одлучиле да радимо нешто заједно. Пре три године смо почеле овај пројекат и он има везе са нашом историјом, а кренуле смо од тога да правимо фотографије на којима ћемо нас две бити актерке, глумице, или модели – казала је Александра Јовановић, иначе, предавач на Универзитету уметности.

Чарна Манојловић, по професији редитељка, објаснила је да су она и колегиница, проучавајући биографије и богату заоставштину ових значајних жена, које су живеле у периоду од 1776. до 2002. године, биле инспирисане да креирају замишљене сцене, измаштане приказе, повезујући различите временске периоде, хероине и историјске догађаје.

- Тако смо уједно истраживале однос прошлости и садашњости кроз позицију жена у друштву. Мотив за реализацију наше идеје о смештању важних жена из наше ближе и даље историје у околности данашњице, пре свега је образовне природе јер Александра и ја годинама радимо са младима и знамо колико им је данас, више него икада раније, потребан извор мотивације и инспирација за учење – рекла је Чарна Манојловић.

Већ у среду (20. мартa) од 13 сати у оквиру „Света жена“ биће представљена књига „Бања Ковиљача - прилози за историју 1“, коју је приредила Марија Шћекић Марковић, етнолошкиња-антрополошкиња, виша кустошкиња у Музеју Јадра, где ће програм и бити одржан. Издавач књиге је Центар за културу “Вук Караџић”, а рецензенти издања професор емеритус др Стеван Станковић и мр Славко Богојевић, архивски саветник Међуопштинског историјског архива у Шапцу.

С.П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НА 15. ГОДИШЊИЦУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА НАД СРБИМА НА КИМ – Деци из енкалава дарови из Лознице

КОШАРКА: КУП ''МИЛАН ЦИГА ВАСОЈЕВИЋ'' - У узбудљивом финалу славила Црвена звезда (ВИДЕО)

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА - Уживање у радости игре

 На конкурс за учешће на 13. фестивалу глумачких остварења, који је трајао током фебруара, пријављено је 16 позоришних представа од 15 аматерских позоришта из целе Србије. Које ће учествовати у такмичарском делу од 15. до 22. априла, одлучиће селекторски тим изабран од стране домаћина КУД “Караџић” и Организационог одбора фестивала

 Фестивал глумачких остварења у Лозници биће одржан од 15. до 23. априла, а за учешће је током фебруара на адресу КУД “Караџић”, домаћина смотре, пристигло 16 конкурсних пријава. Пријавило се 15 позоришта из Србије и према речима Зоран Грујића, секретара Друштва, сада остаје да селектор до 25. марта прегледа снимке пристиглих представа, а домаћинима да припреме премијеру, којом ће ова манифестација бити и отворена.

- Позоришта су послала потребну документацију и снимке представа, а селектор Драган Остојић даће свој суд којих шест ће публика видети током фестивалских дана у званичној конкуренцији за неку од награда. Ми као домаћини отворићемо фестивал премијером, 15. априла, али због техничких разлога, то неће бити она представа (“Како настаје позоришна представа) коју смо почели да припремамо крајем прошле сезоне. Нисмо могли да је изнесемо до краја и на време, али она остаје и даље у нашем плану и на њој ћемо радити за неку другу прилику. Мораћемо променити и неколико младих глумаца јер њих пет има обавеза због уписа на факултете и нису у могућности да наставе да раде са остатком екипе. Зато смо и донели одлуку да нађемо текст који ћемо стићи за месец и по да припремимо, тако да пробе сада имамо свакодневно - каже Зоран Грујић.

Како је за ЛН рекао Драган Остојић, који је и редитељ представе домаћина, биће ово трећа на којој сарађује са Лозничанима.

- Са овим глумцима сам већ урадио две представе које су биле врло успешне. Постали смо уиграни тим који ће овај пут урадити “Звездану прашину”, по тексту Душана Ковачевића. То је љубавна комедија коју ћемо до почетка фестивала припремити. Глумци су талентовани, спојили смо младе људе и оне старије, који су млади духом, а уживају у радости игре. Та радост обележила је претходне две представе, које смо заједно радили, па тако и настављамо. У “Звезданој прашини” улоге су добили Никола Ђуричић, Дубравка Лазић, Милица Павић и Адријан Глигорић, као и њихове нешто старије колеге Биљана Станковић, Милоје Николић, Богољуб Стојковић и Зоран Грујић - казао је Остојић.

Када је реч о представама за фестивал, он је истакао да је понуђено више озбиљних драмских и савремених текстова, што значи да је овај фестивал у аматерским позоришним круговима Србије изузетно значајан. Остојић додаје да се понекад на званичним “великим фестивалима” пријави знатно мање представа, али да сва позоришта добро знају да “имају разлога зашто да дођу у Лозницу и да се представе у најбољем светлу”.

Већ по традицији, на лозничком фестивалу глуме награде ће бити додељене најбољој глумици и глумцу, најбољим епизодистима и најбољем младом глумцу, док ће специјално признање “Петар Грујић” бити уручено члану лозничког позоришта за допринос његовом раду и развоју.

Старе цене карата

Организациони одбор фестивала одлучио је да цена комплета карата остане на прошлогодишњем нивоу - 1.500 динара за свих осам представа, седам фестивалских и представа у част награђених. Појединачне улазнице су 300 динара, за фестивалске, и 600 за завршну представу “Школа за љубавнике”, професионалног позоришта  Академије 28 из Београда. Реч је о комаду за који је режију и текст урадио Бојан Стојчетовић, а у којем играју Милан Васић, Јелена Ракочевић Цекић, Милан Калинић, Александра Цуцић и Бојан Стојчетовић.

С. Пајић

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)
 

Колумна

март 16, 2019 192

НАШИ СМО - Ћуткање

Нашалим се пре неко вече са комшијама да би било добро организовати митинг подршке нашим језерцима на путу иза зграде јер то је реткост у данашње време, можда бисмо могли да профитирамо, кажем, да набавимо патке, направимо рибњак, убацимо којег лабуда и…
мар 09, 2019 1078

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

- Још једно признање. Доктор из Зворника проглашен за најбољег молера у Бечу! Ова објава коју сам данас прочитао на страници једног фејсбук профила пријатеља из времена које је неколико деценија старије од данашњих друштвених мрежа и виртуелних другара, прво ми је привукла пажњу, а онда, кад сам је…
мар 02, 2019 670

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да…
феб 23, 2019 329

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите политичаре који знају дан када одлазе са…
феб 16, 2019 419

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"