fbpx

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (14) НА КРАЈУ ПРОЈЕКТА  - Где има воље, има и начина

Посао јесте више од плате, сложили су се сви саговорници Лозничких новости који су у протеклих четири месеца за наш лист говорили на ову тему. Неке анализе су показале да квотни систем (запошљавање одређеног броја ОСИ на одређен број запослених) и када би се у пуној мери поштовао, може да оствари запосленост за само око десет одсто особа са инвалидитетом које су радно способне. Према информацијама које смо добили у Пореској управи, за првих седам месеци ове године 21 послодавац из Лознице уплатио је више од 8,2 милиона динара у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Иначе, од почетка године укупан број запослених особа са инвалидитетом кретао се од 63 у јануару до 69 колико је било у јулу, а на евиденцији незапослених је око 400 особа са инвалидитетом.

У НСЗ у Лозници годишње се обави стотинак процена радне способности и могућæности запослења или одржавања запослења, на коју могу доћæи незапослена лица, али и лица из радног односа. Наш саговорник из НСЗ истакао је да послодавци који имају обавезу да запосле ОСИ, често траже процену радне способности за лице које већæ ради код њих и које због умањене радне способности треба да се пребаци на лакше радно место. Самим тим престаје и њихова обавеза да приме нову особу са инвалидитетом. Међутим, веома је важно да захтев за процену може да поднесе само заинтересовано лице, а не може послодавац.  Иначе, у претходне две године обуке за тржиште рада  су завршиле 23 особе са инвалидитетом од тог броја радно је ангажовано њих осамнаесторо. За ову и наредну годину у плану су још две обуке.

Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузеæћа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом које има 32 члана, истиче да разноврсност делатности ових предузећæа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада.  О дискриминацији и горким искуствима код поједниних послодаваца говорило је више особа са инвалидитетом, али било је и позитивних примера пружене и искоришћене шансе не само за запослење него и за напредовање на радном месту.

Игор Којчић из СЕНС-а указао је на социјално предузетништво као форму у којој сви добијају, ако се она постави и организује на ваљан начин. И Горан Петронић из Удружења “Лагатор” истиче важну друштвену улогу социјалних предузећа која су усмерена на радну интеграцију и инклузију особа са инвалидитетом која се на отвореном тржишту рада тешко сналазе. До доношења закона о социјалним предузећима ово удружење ће, како каже, обавити све припреме како би на време могли да региструју ту делатност. Он је истакао  да је у Лозници у последње две године направљен велики помак у запошљавању особа са инвалидитетом захваљујући сталним обукама које организује НСЗ које годишње заврши десетак њихових чланова, а само ове године 25 њих је успело да нађе посао.

Драгослав Николић, председник Савета за привреду и Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника такође су подржали идеју социјалног предузетништва истичући друштвену одговорност лозничких привредника који би, како су рекли, сигурно пружили сваки вид подршке таквим колективима. 

Интересовали смо се колико јавни сектор поштује законску обавезу запошљавања особа са инвалидитетом. Начелница градске управе Милојка Смиљанић, рекла нам је да у пет јавних предузећа у сталном радном односу су четири особе са инвалидитетом, а десет у четири јавне установе. Током јавних радова у овом сектору до сада су биле су ангажоване 84 особе са инвалидитетом. У градској управи због забране запошљавања уплаћују пенале на посебан рачун републичког буџета, али, како каже,  настоје да сваке године повећају број радно ангажованих особа са инвалидитетом у јавним радовима па је ове године ту прилику имало деветоро њих који су углавном радили административне послове.

Пројекат приводимо крају причама о две особе са инвалидитетом  које су се осмелиле да покрену сопствени посао и то пре свега захваљујући подршци и подстицају које су добиле од НСЗ.

Када се удруже добра воља, мало храбрости и пуно разумевања све мора да изађе на добро. То је образац и за запошљавање особа са инвалидитетом, али и друштва које почива на једнаким шансама за све своје грађане. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања

 

Напишите коментар (1 Коментар)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (9) - Јавни радови као шанса

Филијала НСЗ у Лозници са својим испоставама у Љубовији, Крупњу и Малом Зворнику,  премашила је лане предвиђени план и програм за спровођење јавних радова особа са инвалидитетом. У овој години закључена су двадесет и два уговора за спровођење јавних радова у којима је ангажовано осамдесет девет особа са инвалидитетом а за ту намену издвојено је 11,66 милиона динара

Ко и претходних година, и ове године Филијала НСЗ у Лозници спроводи низ програма јавних радова. Према речима Тијане Јосић, директорке филијале, сви јавни радови имају велики значај, али су у овој установи посебно поносни на јавне радове намењене особама са инвалидитетом. Ова мера активне политике запошљавања има за циљ да радно ангажује првенствено лица из теже запошљивих категорија, којима припадају и особе са инвалидитетом. Овом мером остварује се и значајна корист, како за појединце који су ангажовани у јавним радовима, тако и за ширу друштвену заједницу. Поверени радни задаци прилагођени су могућностима особа са ивалидитетом и пружају им прилику да се привикну на радну средину и укључе у живот локалне заједнице.

- Јавни радови у којима се ангажују особе са инвалидитетом су такође значајни и за локалну заједницу. У Лозници су спроведени  јавни радови са циљем одржавања и заштите животне средине и природе као и одржавања инфраструктуре. Резултати се могу приметити на многобројним локацијама укључујући и двориште Дечјег обданишта „^аролија“ предшколске установе „Бамби“. Наиме, чланови Удружења грађана особа са инвалидитетом „Лагатор“ у сарадњи са ЈКП „Наш дом“ и ЈП „Лозница развој“ очистили су и офарбали ограду вртића у дужини од двеста метара и уредили мобилијар у дворишту вртића „^аролија“ - каже Јосићева.

Она истиче да ови радови, осим што чине лепшим простор намењен најмлађима, доприносе и развијању свести о важности очувања животне средине, чинећи је чистијим и бољим местом. Тако је јавним радовима омогућено уређивање спортско-рекреативног центра „Лагатор“ као и одржавање спомен-комплекса у Тршићу и Текеришу.

- Постоје и други видови јавних радова, па је тако у градској управи сређена архивска грађа, а у „Библиотеци Вуковог завичаја“ књижни фонд. Такође, Центар за социјални рад спроводи јавни рад под називом „Радна активација и социјализација особа са инвалидитетом у свет рада“ а  Удружење грађана особа са инвалидитетом „Лагатор“ спроводи јавни рад „Уметношћу и креативношћу до бољег стандарда“ - истиче Јосићева.

У прошлој години Филијала НСЗ у Лозници са својим испоставама у Љубовији, Крупњу и Малом Зворнику, премашила је предвиђени план и програм за спровођење јавних радова особа са инвалидитетом. Према редовном јавном позиву за ову годину, закључена су укупно двадесет и два уговора за спровођење јавних радова у којима је ангажовано осамдесет девет особа са инвалидитетом. За ту намену издвојено је 11,66 милиона динара.

Према Локалном акционом плану запошљавања, у Лозници су закључена три уговора за девет лица  са јавним предузећима „Лозница развој“, „Топлана“ и Центар за социјални рад. Такође, према овом плану у испостави филијале у Крупњу, склопљен је уговор са Удружењем особа са инвалидитетом „Зора“  и то за три лица.

- Јавни радови и све друге активности које су намењене особама са инвалидитетом усмерене су ка њиховом оснаживању како би се што лакше укључили у свет рада. Пружајући им прилику да се радно ангажују омогућавамо им да унапреде своја искуства, и лична и професионална. На овај начин повољшава им се квалитет живота, равноправније се укључују у живот локалне заједнице и дају свој продуктивни допринос друштву - истиче Јосићева.

Израђују сувенире

Лознички Центар за социјални рад током ове године за особе са инвалидитетом који су њихови корисници спроводи јавни рад  под називом „Радна активација и социјализација особа са инвалидитетом у свет рада“ у којем је ангажовано њих шесторо. Они су упућени у Удружење грађана особа са инвалидитетом „Лагатор“ где у оквиру креативне радионице различитим техникама израђују сувенире. 

В. М.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (13) - Друштво треба да се избори са предрасудама

- Чим кажете да сте особа са инвалидитетом сви одмах помисле на ваша ограничења и одмах су вам шансе смањене да нађете посао. Људи се осећају вреднијим када имају посао јер се потврђују, крећу се у друштву и нису препуштени сами себи, каже Оливера Тешић, саговорница ЛН која је однедавно власница козметичког салона

Оливера Тешић је изузетно лепа и шармантна жена, то ћете, сасвим сигурно помислити при првом сусрету са њом. А, већ после краћег разговора биће вам јасно да је пред вама јака личност иако одише смиреношћу и топлином. Њена животна прича, међутим, није нимало лепа, али, видећете, има срећни обрт.

Дакле, све је почело 2000. године. Удаја и одмах трдуноћа, сви разлози за срећу, али убрзо почињу здравствени проблеми, лутања у постављању дијагнозе и тек у седмом месецу трудноће добија потврду да има остеосарком. Један од најтежих облика карцинома костију. Уследио је порођај пре времена, ампутација десне бутне кости и уградња протезе.

- Сама себи сам била највећа подршка. Иако су ми рекли да немам среће, да је карцином касно откривен, била сам сигурна у своје излечење. Мој порођај је изазван у осмом месецу трудноће, донела сам на свет здравог дечака који је одмах одвојен од мене. Он је отишао у Лозницу, а ја сам остала у Београду чекајући операцију, а затим и зрачење. После годину и по дана била сам излечена - прича Оља.

Каже, да ниједног тренутка није престајала да живи пуном паром, иако је остала без косе и тешко се кретала уз помоћ штака, излазила је, дружила се са пријатељима и, како каже, понашала се као потпуно здрава особа. После две године штаке јој више нису биле потребне, а три године након операције, пошто никакав посао није био ни на видику, почела је да гаји цвеће и да продаје на пијаци. То је био њен главни посао пуних седам година. У међувремену добила је понуду од НСЗ да заврши обуку за козметичарку.

- Нас седам је завршило обуку, а само сам ја уз помоћ средстава које сам добила од НСЗ отворила свој салон. Захвална сам им на томе, нашла сам посао који ми одговара пошто сам креативна и нисам статична особа. Пошто сам тек у јулу отворила салон још увек радим сама, а када будем довољно развила посао, усудићу се и да запослим неког - поручује и каже да је у међувремену завршила и обуку за професионалног шминкера.

Примећује да се последњих неколико година осећа већа брига друштва за особе са инвалидитетом, али, како каже, и даље су предрасуде највећи проблем са којим се сусрећу.

- Чим кажете да сте особа са инвалидитетом сви одмах помисле на ваша ограничења и одмах су вам шансе смањене да нађете посао. Чак их не занимају ни субвенције које могу да добију за отварање радног места за особу са инвалидитетом - каже Оливера.

Она поручује да друштво треба да нађе начина да се избори са предрасудама и да је посао потребан свима, а да за особе са инвалидитетом то значи и много више.

- Људи се осећају вреднијим када имају посао јер се потврђују, крећу се у друштву и нису препуштени сами себи.

Оливера поручује особама са инвалидитетом да преузимају иницијативу, да се покрену, да постављају захтеве.

- Ја мислим да је нарочито тешко у овом граду слепим и слабовидим особама пошто још увек немамо звучне семафоре и посебно уређене пешачке стазе које би им олакшале самостално кретање. Али најважније је да се изађе из куће и да се свака особа са инвалидитетом укључи у неко удружење где може да размењује искуства и да добија правовремене информације. Ја сам у удружењу “Лагатор” које је многима помогло у тражењу посла.

Коментаришемо да је у Лозници велика конкуренција међу козметичарима, али наша саговорница каже да је то не брине много.

- Знам да је сада све до мене и ја сам спремна да се борим са свакаквом препреком - поручује уз осмех.

Иако је ушла у нов посао и предузетничке воде и даље гаји цвеће, а вратила се још једној обавези из прошлости.

- Наставила сам студије које сам прекинула након удаје и болести. Не верујем да ћу бити васпитачица, али не волим недовршене послове. остао ми је само још један испит и то ћу довршити - каже. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (8) - Лознички привредници би подржали социјално предузетништво

Драгослав Николић, председник Савета за привреду каже да иако у Лозници још увек нема ниједног социјалног предузећа, организација на чијем је челу подржала би такву иницијативу.  За све је боље да буде што мање издвајања за социјалну помоћ, а што више подстицаја да се особе са инавлидитетом укључе у радни процес - поручује у разговору за ЛН. Подршку најављује и Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника Лознице

Социјално предузетништво постало је друштвена стварност у Србији која  још увек није законом уредила ту област. Иако у Србији према званичној статистици послује више од 1.200 социјалних предузећа и задруга, тај облик предузетништва Лозници још увек није познат.  Међутим, то не значи и да нема интересовања, већ како нам је рекло више саговорника међу особама са инвалидитетом које траже посао, нико неће да се залеће и преузме одговорност  за тако крупан корак пошто има много непознаница на које треба да одговори закон о социјалном предузетништву који дуго чека да уђе у скупштинску процедуру.  Заправо, од 2012. званичници најављују да ће “до краја године” такав закон бити усвојен, а његов нацрт још увек се може наћи на порталима надлежних министарстава. У њему су предвиђене и обавезе и подстицаји за локалне самоуправе. Драгослав Николић, председник Савета за привреду Лознице, каже у разговору за ЛН да нема никакве дилеме о потреби да се ово питање законски уреди.

- Социјалних предузећа има највише у најразвијенијим земљама, о томе сведоче и подаци ЕУ, нарочито у скандинавским земљама што упућује на закључак да што је развијенија земља, развијенији је и тај облик предузетништва. Социјална предузећа не могу бити ефикасна као остала и неопходно је да буду помагана из разних државних фондова и то је, можда, разлог што их у Србији има мало, а у Лозници их нема уопште - каже Николић.

На питање на  који начин би Савет за привреду могао да подстакне иницијативе људи из осетљивих социјалних група, Николић каже да таквих иницијатива до сада није било, али да су лозничка предузећа више пута показала да су друштвено одговорна и да нема никакву дилему да би заједница имала адекватан одговор на тражену помоћ.

 - Ми свакодневно добијамо захтеве за помоћ из разних социјално урожених група  и организација тако да се привредници одазивају тим позивима, међутим, да би они основали своја предузећа морали би да имају предузетничку иницијативу. Пошто још увек немамо ни одговарајуће прописе, мени се чини да је Закон о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом  тренутно ефикаснији начин стимулисање запошљавања особа са инвалидитетом. Лознички привредници поштују обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и имамо примере предузећа која запошљавају и више него што им то закон налаже јер користе субвенције Можда би требало и повећати те субвенције пошто је то социјално осетљиво питање и не треба очекивати да привредници буду социјално одговорнији него држава - истиче Николић.

Он каже да је важно изградити социјално одговорно друштво у којем нико не треба да се осећа одбачено нити да има мање шансе од других.

- За све је боље да буде што мање издвајања за социјалну помоћ, а што више подстицаја да се особе са инвалидитетом укључе у радни процес. Моје искуство у раду са особама са инвалидитетом је веома позитивно и веома сам често био у прилици да присуствујем чуђењу других како неко иако има инвалидитет ради пуним капацитетом. То су предрасуде јер за сваку особу која има инвалидитет постоји и одговарајуће радно место - истиче Николић и на наше питање да ли би особе са инвалидитетом могле да рачунају на помоћ Савета за привреду приликом оснивања социјалног предузећа или задруге одговара потврдно.

- Наравно.  И не само то, када би се сутра основало неко социјално предузеће у Лозници, сасвим сам сигуран да би лознички привредници пре куповали робу или тражили услуге од њих него од других. Ја сигурно бих - поручује председник Савета за привреду.

И Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника, каже за ЛН да све особе са инвалидитетом које желе да се баве предузетништвом куцају на њихова отворена врата.

- Потуно смо свесни улоге и друштвеног значаја које има социјално предузетништво. Ми у Лозници немамо таква искуства, али постоји потреба за таквим видом радног организовања и док чекамо да се донесе закон о социјалном предузетништву, можда можемо као друштвено одговорно удружење да учинимо нешто да будемо добра почетна подршка. Предложићу да на првој седници УО удружења разговарамо о томе, каже Ђурић.

Иначе, недавно је Министарство омладине и спорта упутило јавни позив за учешће у програму подршке социјалним предузећима која подстичу запошљавање младих, а који се спроводи у оквиру немачко-српске развојне сарадње. Програм пружа прилику да предузећа добију стратешку консултантску подршку у развоју и унапређењу пословања кроз рад са искусним пословним консултантима и предузетницима и повежу се са сличним предузећима у Србији.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (3 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (12) - Снага је у жељи

Тешка повреда кичме није прекинула снове наше саговорнице да тек започети породични посао од ручног повезивања свезака развије у модерну штампарију, само их је одложила на неко време. Каже да никада себи неће дозволити да од човека види само радника који му служи

Лепо је упознати Лидију Николић (1971) и чути њену несвакидашњу причу која би могла бити инспирација свима нама када посустанемо у свакодневној борби са животним недаћама. Нашли смо је уз помоћ НСЗ тражећи контакт са неком од особа са инвалидитетом које су уз њихову помоћ покренуле сопствени посао. Она је данас власница књиговезачке радње и све што је томе претходило водило је ка том циљу који она и није дефинисала. Да се није заљубила одмах по завршетку гимназије, данас би била професорка енглеског. То је био њен животни план, али појавио се човек са којим је пожелела да створи породицу и то одмах без одлагања. Била је то добра одлука, испоставиће се касније у тешким годинама које су биле пред њом када јој је требала подршка, нега и разумевање.

Кад послодавац не признаје боловање

 Родила је двоје деце почетком деведесетих и чим су мало стасала, почела је да тражи посао. Један приватник, други, па штампарија “Пролетер” и то пред сами стечај. Али остала је таман толико да изучи занат и да породични буџет потпомаже ручним шивењем свезака и роковника. Успевала је да склопи и по пет хиљада примерака уз чување деце радећи и по 15 сати дневно. Онда је дошла на идеју да купе машину, а супруг признаје да је није подржао у почетку плашећи се да је то превелик залогај за њих. Она је веровала у себе и посао је кренуо, али не толико да могу безбрижно да живе па су се обоје запослили у једној штампарији. После три године, она је доживела несрећу са тешким оштећењем кичме али није наишла на подршку код свог послодавца којем није требао радник на дужем боловању. Не прича много о дуготрајном лечењу, али о том периоду говори као о времену када је донела одлуку да убудуће ради само за себе и да, ако некада буде имала своје раднике, у њима првенствено види људе. Подстицала је супруга Драгу, искусног штампарског радника, да покрене посао. Деца су расла, кћерка је завршила графички дизајн као најбољи студент у генерацији, син није желео да студира, своју будућност је видео у породичној фирми.

- Моја деца су васпитавана да раде. Они су мени помагали још док сам ручно шила свеске и сами су зарадили новац за своје прве мобилне телефоне. Тако су научили не само да цене рад, него и да рано преузму одговорност за своју будућност - прича Лидија.

И док је породична фирма полако напредовала, корак по корак,  Лидија је била на евиденцији НСЗ полако се опорављајући и помажући породични посао, колико је могла.

- Пре две године позвали су ме из НСЗ нудећи ми помоћ за самозапошљавање особа са инвалидитетом. У почетку сам одбијала мислећи да то треба понудити неком млађем и да ћу се ја снаћи са својом породицом, али убедили су ме да покушам и ја сам прихватила. Добила сам око двеста хиљада и уложила у посао. Помислила сам, једног дана моћи ћу и ја да помогнем неком ко је незапослен и сада идем ка том циљу - каже Лидија.

У својој фирми

Са искуством које је имала после повреде, губитком посла и неразумевањем послодаваца, питали смо је да ли је размишљала да врата своје фирме отвори за особе са инвалидитетом.

- Приоритет моје породице био је школовање деце и зато нисмо могли више да ширимо посао и да примамо раднике. Увек сам говорила да никада нећу дозволити себи да користим друге људе и када смо привремено запошљавали некога, увек је његова зарада била приоритет. Велика је одговорност запослити некога нарочито ако у њему не видите само особу која је вама од користи док може да ради и по дванаест сати дневно. Ја сам имала искуство са једним послодавцем који је од мене с пуним правом тражио да радим петнаест дана заредом трећу смену. То је и физички и психички тешко издржљиво, посебно за мајку са малом децом. Ја не бежим од тога да сутра запослим особу са инвалидитетом, надам се да ћу моћи. За сваког постоји посао који може добро да ради и ја се тиме руководим, али из искуства знам да послодавци не желе да приме неког за кога верују да ће тражити боловање - поручује наша саговорница.

Она је, каже, у једном периоду ишла и на терапије и на посао иако јој је доктор то изричито забранио. Послодавац није признавао ни повреду ни боловање, а није ценио ни доброг радника. Зато се треба осмелити и охрабрити и кренути даље, не треба уништавати своје здравље по сваку цену и због људи који то не заслужују, поручује Лидија, а њен супруг признаје да му је она била најважнија подршка у животу.

- Ја сам био искусан мајстор, али да није било Лидијног подстицања и вере у мене, никада се не бих осмелио да започнем самостално посао. До прошле године  радили смо само дораду, а сада имамо и машине за штампу. Планирамо да се син одвоји и да развије штампарију, али тек када буде добро изучио занат. Има од кога да учи и ако буде хтео, моћи ће да развије посао - сматра он.

Лидија нас је провела кроз своју фирму коју је назвала “Колор бук”  како каже из сентименталних разлога према младалачкој љубави за енглески језик. Иако има опрему којом би могла да се похвали свака штампарија, за њу је, каже, највреднија прва машина од које је све почело и због које је поверовала да је све могуће.

У њеном случају збиља се потврђује да снага човека проистиче из његове вере и да, као што каже Коељо, ако нешто снажно желиш, цела се васељена потруди да ти се та жеља и оствари.

ЕЛН

 Пројекат подржава Министарство културе и информисања

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (7) - Социјалним предузетништвом сви добијају

СЕНС је једина мрежа социјалне економије Србије коју је 2011. године основала Група 484. Окупља 26 чланица из целе Србије, у које се убрајају удружења грађана, предузећа за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, друштва са ограниченом одговорношћу и задруге. О досадашњим искуствима за ЛН говори Игор Којчић, пројект координатор организације

У Србији су социјална предузећа предухитрила Закон о социјалном предузетништву. На којим основама су она настала?

- Имајући у виду да немамо јасну законску дефиницију, можда је најбоље објашњење социјалног предузетништва да је то бизнис који поред својих економских и тржишних циљева има јасно дефинисан социјални циљ. Идеја социјалног предузетништва појавила се у цивилном сектору, међу организацијама и појединцима који се баве унапређењем социо-економског положаја најугроженијих друштвених група. Потреба да активности тих организација не зависе искључиво од донаторских средстава, већ да из својих привредних делатности остваре приход којим би се финансирале њихове друштвено-одговорне активности, јесте основ на ком је настало и на ком се развија социјално предузетништво у Србији, а све по угледу на успешне примере из праксе европских земаља.

Који су претежни облици, које су претежне делатности у области социјалног пословања и колико су такве иницијативе честе међу особама са инвалидитетом?

- Постоје различити облици социјалних предузећа у Србији, од удружења грађана која имају регистровану привредну делатност, задруга, али и класичних привредних друштава. Као што рекох, битно је постојање јасног социјалног циља код тих субјеката. Да ли то значи реинвестирање дела или целог профита у друштвено-одговорне пројекте и активности, запошљавање теже запошљивих особа или особа из социјално угрожених група, у овом тренутку није стриктно дефинисано. У односу на то, социјална предузећа имају врло широку палету производа и услуга. За сада право да у свој назив унесу термин “социјално предузеће”, имају само привредна друштва која су регистрована у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, али карактер социјалног предузећа могу имати и сви други привредни субјекти који задовољавају неки, или све горе наведене критеријуме, што није ретко у пракси социјалних предузећа у Србији.

Каква су досадашња искуства?

- Иако тренутно не постоји сет подстицајних мера који би афирмисао и подржао оснивање и развој социјалних предузећа у Србији (изузев предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом) социјално предузетништво у Србији се значајно развија. Тај развој је углавном утемељен на залагању и ентузијазму организација и појединаца, па је самим тим сектор социјалног предузетништва врло здрав и плодоносан сектор. Постоје заиста врло позитивни примери социјалних предузећа у Србији, па тако имамо “Каритас Шабац”, који води сјајни Мирољуб Николић који је са својим тимом направио врло успешно социјално предузеће “Елио”, или социјално предузеће “Раданска ружа” из Лебана, које на тржиште пласира фантастичне ајваре, xемове, слатка и друге производе, и чија производња из године у годину расте, као и многа друга предузећа. Очекујемо да Закон о социјално предузетништву обезбеди услове за убрзани развој овог сектора јер социјално предузетништво може дати велики допринос како друштвеном, тако и економском развоју наше земље.

Какву подршку ваша организација пружа ОСИ које желе да покрену или су већ покренуле задругу или социјално предузеће?

- Наша подршка заснива се на умрежавању људи и идеја у циљу међусобне подршке и трансфера знања и искуства, све у циљу јачања целокупног сектора социјалног предузетништва.

Да ли постоје примери сарадње између сектора социјалног и, назовимо га, комерцијалног предузетништва и у ком правцу би таква сарадња могла да иде?

- Та сарадња је неминовност и свакако да постоји, али није развијена у довољној мери. Проблем је то што “класично предузетништво” нема довољно сензибилитета за социјално предузетништво у тржишном контексту, иако различите анализе показују да тај сензибилитет дефинитивно постоји код крајњих потрошача. То дефинитивно доводи до врло комерцијалног интереса за сарадњу ова два сектора. На пример, велики трговински ланци показују све више интересовања да своје друштвено-одговорно пословање покажу кроз сарадњу са социјалним предузећима, у чему поред мотива који се тиче друштвено одговорног пословања, свакако постоји и легитимни комерцијални интерес. Компаративна тржишна предност производа и услуга социјалних предузећа је свакако њихова социјална вредност, уз достизање свих других стандарда, али да би та предност била материјализована, мора се радити на повећању свести “комерцијалног” сектора. У иностранству су производи социјалних предузећа и до 20 одсто скупљи од сличних конкурентних производа, управо због своје социјалне вредности, што свкако није реално очекивати у Србији, бар не у скоријој будућности.  

Какве су препоруке СЕНС-а за развој социјалног предузетништва?

- Закон о социјалном предузетништву је један од кључних фактора за даљи развој овог сектора. Тај закон треба да да оквир, дефинише социјално предузетништво у Србији и постави јасне критеријуме за дефинисање социјалних предузећа, како би се избегле потенцијалне злоупотребе.  Он мора садржати подстицајне мере и мора бити донет уз уважавање ставова и искуства из праксе постојећих социјалних предузећа.  На тај начин ћемо добити сектор који ће значајно допринети даљем друштвеном, али и економском развоју, јер ћемо створити могућности за ангажовање тренутно заробљених ресурса, а његова последица ће свакако бити инклузивније и праведније друштво. Социјално предузетништво је форма у којој сви добијају, ако се она постави и организује на ваљан начин. 

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (11) - Човек је отуђен када не ради

У јавном сектору тврде да нису у могућности да приме у стални радни однос нове раднике па и особе са инвалидитетом због забране запошљавања и да то надомешћују кроз јавне радове. У приватном сектору указују  и на недовољну заинтересованост особа са инвалидитетом

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом важи за све послодавце у Републици Србији, односно за свако домаћæе или страно правно или физичко лице, укључујући и Републику Србију односно државне органе, аутономну покрајину и јединице локалне самоуправе.

Како се Град Лозница односи према овој обавези и какав пример даје осталим послодавцима у Лозници,  питање је на које смо одговор потражили у разговору са Милојком Смиљанић, начелницом градске управе.

- У локалној самоуправи тренутно је запослено 183 радника на неодређено и ми смо у обавези да запослимо четири до пет особа са инвалидитетом. Ми и иначе имамо мањак запослених, међутим, због забране запошљавања у јавном сектору нисмо били у могућности да примамо нове људе, тако да смо своју обавезу испуњавали тако што смо уплаћивали припадајуће износе на посебан наменски рачун републичког буџета. Иначе, тренутно у градској управи у сталном радном односу имамо једну особу са инвалидитетом. Поштујемо њену одлуку да не тражи још инвалидску пензију  пошто јој како каже “посао дође као најбоља терапија” - каже Смиљанићева.

Она истиче да локална самоуправа издваја из буџета преко 20 милиона динара за подстицаје запошљавања од којих је значајан део намењен запошљавању социјално осетљивих група међу којима су и особе са инвалидитетом.

- Управо због ограничених могућности да отварамо стална радна места пошто се и особе са инвалидитетом примају по истој процедури, ми смо се определили да поред издвајања средстава на посебан рачун републичког буџета, што нам је законска обавеза, издавајамо и средства за јавне радове намењене особама са инвалидитетом. У 2014. години примили смо пет особа са инвалидитетом, у 2015. шест, а прошле и ове године по девет. Пошто је реч о радном ангажовању од четири месеца, жеља нам је била да омогућимо да што више особа са инвалидитетом добије прилику да раде. Наша искуства у раду са њима су веома позитивна, а они су веома мотивисани за рад, али и за учење - оцењује начелница градске управе.

Послови који се у градској управи нуде особама са инвалидитетом су, како каже, прилагођени њиховим радним потенцијалима и квалификацијама, а најчешће добијају радна места курира или раде на сређивању архива. А на питање шта би још могло на нивоу целог друштва да се уради на подстицају запошљавања особа са инвалидитетом, наша саговорница првенствено истиче промену свести и елиминисање предрасуда о радним способностима особа са инвалидитетом.

- Потребно је да подигнемо друштвену одговорност на свим нивоима према особама са инвалидитетом, а пре свега свест да је посао потребан сваком човеку. Човек  је отуђен када не ради, још више се осами и размишља о својој болести или проблему, а да не говоримо о томе да је посао за сваког основни извор егзистенције - поручује Смиљанићева.

И док у јавном сектору истичу да је проблем у већем запошљавању особа са инвалидитетом административне природе, у приватном сектору често истичу да имају другу врсту проблема - недовољну заинтересованост особа са инвалидитетом да раде.

- Ми по закону имамо обавезу да запослимо две особе са инвалидитетом. Једно радно место смо попунили, а за друго плаћамо пенале пошто нисмо успели да нађемо никога ко би био заинтересован. Ми смо спремни да запослимо и више особа са инвалидитетом, али они се радије одлучују да задрже социјална примања која имају него да заснују радни однос. Са друге стране, и посао који нудимо у кланици и трговини није нимало лак и разумемо да то није привлачно особама које имају неки здравствени проблем - каже Славољуб Савић, сувласник фирме за прераду меса “Два брата”.

Миленко Радаљац, власник компаније “Радаљац” која запошљава више од 60 радника у производњи хлеба и пецива у колективу има и две особе са инвалидитетом. Углавном је реч о дугогодишњим радницима у фирми који су у међувремену стекли инвалидитет.

- Ми смо им понудили нова радна места прилагођена њиховим могућностима и они су и даље наставили да раде у нашој компанији. Када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом,  нама је првенствено важно да су то добри људи и добри радници. Ми се тиме руководимо и  то нам је важније од стимулација које нуди држава - каже Радаљац.

 ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (0 Коментари)

Посао је више од плате (6) - ПРЕДУЗЕТНИШТВО У ФУНКЦИЈИ ОПШТЕГ ДОБРА

Социјално предузетништво почело је у свету да се интензивно развија осамедесетих година прошлог века и данас чини 11 одсто економије ЕУ. У Србији још увек није донет Закон о социјалном предузетништву али тај сектор постоји и запошљава најмање десет хиљада људи из најугроженијих социјалних група, међу њима и особе са инвалидитетом

Према званичној статистици, у Србији послује близу 1.200 социјалних предузеæћа, од чега највише задруга (65,6%) и удружења грађана (23,7%). У социјалним предузеæћима је запослено око десет хиљада лица, а ангажују и око 20 хиљада волонтера. Скоро 17 одсто запослених у сектору социјалних предузеæћа су лица из угрожених група. Међу њима и особе са инвалидитетом.

Подаци Европског покрета, међутим,  показују да у Србији има око 400 социјалних предузећа, која учествују у бруто домаћем производу са 0,2 одсто а у запослености 0,6 одсто, док је у ЕУ допринос социјалне економије привреди 11 одсто, а запослености 6,5 одсто. Србија дуго чека на Закон о социјалном предузетништву, а до његовог доношења ту област регулише неколико других -  Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Закон о удружењима, Закон о привредним друштвима и Закон о задругама. Социјална предузећа могу бити различита по организацији и структури, али сва имају врло јасну социјалну и јавну сврху - остварени профит реинвестирају и непрофитна су.

Помоћ у запошљавању

Горан Петронић из Удружења “Лагатор” указује у разговору за ЛН на важну друштвену улогу социјалних предузећа која су усмерена на радну интеграцију и инклузију особа са инвалидитетом која се на отвореном тржишту рада тешко сналазе.

- Наше удружење је обавило све припреме и само чекамо да се усвоји Закон о социјалном предузетништву па да региструјемо такво предузеће. Много смо научили од организације “Каритас” и верујем да ћемо добро искористити њихова искуства. Осим тога, петоро чланова нашег удружења су на обукама у предузећима која се баве сличним делатностима какве и ми планирамо па ће нам искуство које тамо стекну бити од велике помоћи - каже Петронић, али није желео да открива више детаља из планова удружења.

Он каже да је у Лозници у последње две године направљен  велики помак у запошљавању особа са инвалидитетом захваљујући сталним обукама које организује НСЗ које годишње заврши најмање 12 њихових чланова. Многи су захваљујући томе стекли нова занимања, а ове године планиране су и обуке за производњу пецива и грнчарије. 

- Прошле године успели смо да запослимо 25 особа које су примљене у стални радни однос,  а верујем да ће ове године тај број бити и премашен. Имамо добру сарадњу са послодавцима у Лозници и они се прво нама обрате када желе да запосле особу са инвалидитетом било због законске обавезе, било због коришћења субвенција пошто ми у бази података  имамо 450 чланова који траже посао - каже Петронић.

Социјална предузећа - одговор на друштвени проблем

По његовим речима, највеће препреке у запошљавању особа са инвалидитетом су предрасуде о њиховим радним способностима па су зато и јавни радови добра прилика да се особе са инвалидитетом наметну у радним срединама и стекну нова искуства.

- Прошле године је кроз јавне радове и уговоре о раду било је ангажовано стотинак особа са инвалидитетом. На почетку и на крају њиховог ангажовања увек посетим та предузећа и разговарам са послодавцима. Никада ми нико није рекао да је незадовољан њиховим радом. Особе са инвалидитетом су мотивисане да раде најбоље што могу када добију шансу и некада се догоди да их послодавци задрже на одређено време и по завршетку програма јавних радова - истиче наш саговорник и каже да користе сваку прилику и могућност да и кроз пројектно финансирање код разних донатора, некада сами, некада у партнерству са другим организацијама, осмисле такве програме који доприносе радном ангажовању чланства.

Иначе, Удружење ОСИ “Лагатор” закорачио је у свет “социјалног предузетништва” пре неколико година када су схватили да сами себи могу највише помоћи, па су тако одлучили да од својих хобија направе производе које продају и тиме покривају трошкове рада удружења. Сваки такав излет у предузетништво води ка тржишту или испитивању тржишта, а понекад и идеји о покретању властитог посла.

И док се сматра да су социјална предузећа одговор на друштвене проблеме на које држава није одговорила, а она им узвраћа разним олакшицама и подстицајним мерама, ово питање

 у нашој земљи још увек није уређено. За сада имамо само наговештаје из ресорног министарства да ће Закон о социјалном предузетништву бити донет до краја године и да ће он

регулисати и положај заштитних радионица које су због своје друштвене улоге изузете из процеса приватизације.

Појава идеје и праксе социјалних предузећа повезана је са развојем капитализма у 18. и 19. веку, када су осниване групе за самопомоћæ и друга удружења вођена принципима филантропије, а узлет социјалног предузетништва везује се за осамдесете године прошлог века када су је најпре у Италији, а потом и у другим европским земљама  почела да ничу таква предузећа.

Социјални предузетници налазе могућæност у већæини привредних сектора, али до сада највише у областима животне средине, становања, здравља и неге, информационих сервиса, финансијских услуга,  обуке и развоја пословања и производње хране.

 Е.Л.Н

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (0 Коментари)

ПОСАО ЈЕ ВИШЕ ОД ПЛАТЕ (10) - Не очекујемо посао на тацни

Без обзира на степен инвалидитета, особе које имају ограничене радне способности требало би да имају подршку у тражењу адекватног посла, да се према њима послодавци не односе са предрасудама, ниподаштавањем или сажаљењем већ са људским уважавањем, разумевањем и подједнаком шансом за даље напредовање и усавршавање. Нажалост, на основу искуства наших саговорника то најчешће није тако, а свака нова шанса претвара се у лутрију и борбу са непредвидивим исходом

Драгица Протић из Клубаца је 23 године радила у централној лабораторији у “Вискози” и пре него што је фабрика расформирана, стекла је трајни инвалидитет. Забрањен јој је рад у аеродинамичким и аерозагађеним условима, међутим, често је морала да прихвати и неке послове који нису били примерени њеном стању.

- Нисам била у ситуацији много да бирам, па сам тако девет година радила у пржионици кафе. Продавала сам кафу у киоску и то ми није било тешко, једино што сам дуго седела. Било је још неких покушаја, али све то није било дуговечно. На срећу, онда сам сазнала за Удружење особа с инвалидитетом “Лагатор” , ту сам већ пет година и ствар је потпуно другачија јер сада осећам сигурност и знам да нећу бити упућена да радим на месту које би ми стварало проблеме - прича Драгица.

Она сваке године ради по четири месеца преко јавних радова. Како каже, прве две године било је по шест месеци, што јој је много значило, а обављала је послове геронтодомаћице.

- Пружала сам помоћ старим особама у кући, набављала им лекове, куповала храну, плаћала рачуне. Те особе се навикну на нас и када одлазимо, оне остају у нади да ћемо се поново вратити. Тражиле су ме две баке и ове године, али сам почела да радим у удружењу у оквиру уметничке радионице, коју као јавни рад финансира Национална служба за запошљавање. Четири месеца, колико траје наше ангажовање не чини се да је дуг период, али нама и то много значи јер кроз рад се дружимо, упознајемо нове људе, а имамо редовно примање и покривено социјално осигурање.  Саветујем људе који имају неки инвалидитет да се распитују, да траже место под сунцем. Није поента у томе да неко дође и да ти сервира на тацни посао. Мораш да се укључиш у друштвене токове - саветује она.

О једном израбљивању и другим покушајима

Милан Перић из Лешнице је некада радио у Шапцу, у сервису такографа. Послодавац га је после седам година прогласио технолошким вишком и док је припремао документацију за пријаву на биро, сазнао је удружење “Лагатор”.

- Сваке године одрадим четири месеца преко јавних радова, мада бих волео да је то мало дуже. Радио сам на више места, фарбао клупе, чистио некакве просторије, сада сам у уметничкој радионици, а по струци сам електромеханичар. Мени и ово одговара јер других примања немам осим што повремено зарадим неку дневницу уз лакши посао - каже Милан.

Због проблема са притиском, временске прилике утичу на промену његовог стања. Високе и ниске температуре му не пријају, а имао је и тешке операције. Пролазећи кроз животне недаће, тражио је било какав посао, а један му је остао у веома лошем сећању.

- У једној овдашњој месари добио сам запослење као особа са инвалидитетом. Првог дана смо се газда и ја договорили да будем ноћни чувар, што је значило да треба да чувам објекат и да га обилазим ноћу. Међутим, како је протицало време дата су ми нова задужења. Морао сам да обилазим фарму од 500 свиња, да им ноћу дајем лекове, да сваких сат времена надгледам и бележим температуру. То није био велики проблем, али сам ускоро морао и да утоварујем

месо, а полутка је често била тежа од мене. Радио сам сваку ноћ и то није било могуће издржати. Послодавци мисле само на себе, а моје радно време било је од осам увече до шест ујутро. За тих десет сати током ноћи мораш да се убијеш од посла, што ја физички нисам могао да издржим. Поред тога, ноћни рад се није посебно плаћао, радио сам без икакве додатне надокнаде - прича Милан.

 Удружени имамо веће шансе

Да је оваквих примера много, потврђује и Весна Јокић из Бање Ковиљаче, а на својој кожи осетила је шта значи радити на радном месту непримереном способностима које има.

- Пре него што сам 2015. године дошла у удружење “Лагатор”, тражила сам посао где год је то било могуће. У једну фирму сам послата по препоруци саветника из НСЗ. Дошла сам, нашла шефа и представила се, а он ме питао колико имам година и обећао да ће ми се јавити. Од тога није било ништа, што сам и очекивала јер сам слично често доживљавала. Радила сам и у фабрици, где су ми дали да шијем чарапе, али пошто сам леворука, нисам могла никако да се уклопим. Шефица ме питала у чему је проблем, а ја сам јој објаснила да не могу да савладам оно што ми показује колегиница која је деснорука.  Онда сам премештена на сечење и ту сам се некако сналазила. Тако сам радила осам месеци, али онда, колегиница која је односила чарапе у даљу производњу потрудила се да ја добијем отказ. Наставила сам да трагам за послом и успела да пет година радим преко јавних радова у парку у Бањи Ковиљачи. Садили смо цвеће, окопавали га, и то ми је баш пријало. Није било тешко и имала сам добре колеге. Иначе, нема места где нисам конкурисала за посао, али чим кажем да сам особа са инвалидитетом, врата се затварају. Лажна обећања слушала сам на многим местима. Било је ситуација када су ме питали зашто сам уопште дошла када нисам способна за рад. Осећала сам се јадно и није ми било лако. Моји проблеми са кичмом ме спутавају да радим тешке послове. По неком правилу требало би да имамо предност у запошљавању, али ми то немамо. Овако удружени ипак имамо какву-такву наду - искрена је Весна.

Своја искуства пренела нам је и Милена Иванковић из Клубаца, али за разлику од претходника, она је имала срећу да добије стални посао и задовољна је условима које има код свог послодавца. Како нам је испричала, по струци је физиотерапеут и радила је у више наврата у Санаторијуму у Бањи Ковиљачи. Показала се као добар радник, гајила наду да ће добити сталан посао, али на крају, тамо за њу није било места.

- Тај период памтим као веома леп и поред посла који није нимало лак. Трудила сам да увек пружим максимум, пацијенти су ме хвалили, али нисам успела да остварим свој сан и добијем посао за стално. Радила сам и код приватника, покушавала нешто и самостално, али тек када сам завршила курс за маникира и педикира успела сам да пронађем посао. Сада радим у козметичком салону, имам плату и осећам се кориснијом у својој породици. Поред свог занимања, морала сам да се дошколујем, али се на крају исплатило - задовољна је Милена.

 ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (0 Коментари)

Посао је више од плате (5) - ПРАВО НА ИЗБОР

- Инклузија је наша будућност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину - каже у разговору за ЛН Мирјана Пантелић, генерална секретарка  Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ

Према  подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је надлежно за издавање дозволе за рад предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и за контролу њиховог рада, овај статус има 49 предузећа у Србији. Баве се разноврсним привредним делатностима: графичком, металском, грађевинском, текстилном, производњом обуће, свежих и смрзнутих колача, израдом намештаја, пластичне амбалаже, опремањем ентеријера, паковањем и препакивањем прехрамбених проивода, израдом пехара и медаља итд. и запошљавају, како се процењује, око 1.200 лица.

Приступачно и лакше

 Мирјана Пантелић, пословна секретарка Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  (УИПС), које има 32  члана, истиче да  разноврсност делатности ових предузећа указује, заправо, на разноврсност и сложеност послова које могу да обављају особе са инвалидитетом које су често дискриминисане на тржишту рада. Она оцењује да је положај ОСИ почео да напредује у последњих 15 година,  као и да је  доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ унапредило ову област што се огледа и у подацима да је прошле године посао нашло 5.000, а у прва четири месеца  ове 1.993 особе са инвалидитетом. Међутим, особе са инвалидитетом и даље остају у групи дугорочно незапослених. Узроци су различити -  од недостатка одговорајућих знања и вештина ОСИ  која су тражена на тржишту рада, незаинтересованости послодаваца до неактивности самих особа са инвалидитетом.

- Честе су ситуације да особе са инвалидитетом напуштају посао зато што се осећају неприхваћено и неприлагођено јер послодавци и радна средина нису припремљени за радну и социјалну интеграцију особе са инвалидитетом, а има и случајева да се радно место особе са инвалидитетом одржава само у предвиђеном року правдања добијених подстицајних средстава за њихово запошљавање - примећује наша саговорница и истиче да су са друге стране предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом потпуно прилагођена њиховим потребама. Обавезно запошљавају стручна лица (дефектологе, психологе, педагоге, социологе) који се професионално баве социјалном интеграцијом ОСИ  у радну средину и пружају услуге професионалне асистенције, што порцес обуке, запошљавања и њиховог напредовања у запослењу, ипак, чини приступачнијим и лакшим.

- Поред тога, ова предузећа стварају услове за запошљавање особа са инвалидитетом које се могу запослити само за рад под посебним условима, што значи да њима мора бити прилагођено радно место и радни процес или и једно и друго. Ова лица би се практично никако или врло, врло, ретко запослила на отвореном тржишту рада јер послодавци нису спремни да радна места прилагођавају њиховим способностима, што је предуслов инклузије. Став нашег удружења, који произилази из искуства у раду дужем од пола века, указује на то да је инклузија наша будуæћност, али док друштво не достигне одговарајући степен економског, социолошког и културолошког развитка, неопходно је постојање средина које ће пружати специфичне видове подршке особама са инвалидитетом за укључивање у радни процес и радну средину. Истовремено, сматрамо, такође, да сама особа са инвалидитетом  треба да има могућност избора: запошљавања на отвореном тржишту или  у тзв. заштићеним условима.

Шта показује пракса

У складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, предузећима се субвенционише део зараде особе са инвалидитетом (до 50 одсто просека зараде у Републици), а предузеæћа могу да учествују и на јавним позивима  за доделу средстава за побољшање услова рада које расписује ресорно министарство.

- У последње две године рефундирају се трошкови дела утрошеног репроматеријала, док је ранијих година одвајано више средстава те је држава обезбеђивала средства за куповину нове опреме или побољшање услова рада и приступачности пословном простору. Олакшице су предвиђене и у два пореска закона -  Законом о порезу на добит предвиђено је да ова предузећа имају умањење за проценат особа са инвалидитетом које запошљавају (од 50 одсто навише), а у складу са Законом о порезу на лична примања ова предузећа не обрачунавају и не плаћају порез на зараде ОСИ. Међутим, ова мера није дала очекиване резултате (смањење пореског оптерећења послодавца) због тога што Министарство финансија ову меру тумачи као меру подршке ОСИ, а не послодавцу, па то у пракси доводи до озбиљних проблема - за исти посао на истом радном месту ОСИ се обрачунава виша нето зарада него његовом колеги који нема инвалидитет. Нажалост, ни судска пракса по овом питању није уједначена - упозорава Мирјана Пантелић.

На питање колико се послодаваца одлучује да своју обавезу о запошљавању ОСИ испуни склапањем уговора о  пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, наша саговорница каже да је та мера ушла у Закон на предлог УИПС-а, али да није дала очекивани резултат. 

- Оно што су предузећа очекивала било је стварање могућности за већу сарадњу са комитентима и континуирану упосленост капацитета. Међутим, висина уговора од 20 просечних бруто зарада није била подстицајна за друге послодавце пошто би били у обавези да за једну особу са инвалидитетом купе робу (или услуге) од једног предузећа у вредности од око 1.200.000 динара. Са друге стране, ако би ту своју обавезу испунили уплатом у буџетски фонд, она би их “коштала” за исти период (12 месеци) око 360.000 динара. Јасно је за коју су се опцију послодавци радије опредељивали. УИПС је од почетка примене анализирао ову меру и сваке године обавештавао о њеним ефектима ресорно министарство, које је тек на крају 2016. године усвојило аргументе и омогућило послодавцима да своју обавезу запошљавања ОСИ могу да испуне тако што уговоре о пословно-техничкој сарадњи могу да закључе и реализују са више предузећа, тако да збир свих уговора износи најмање 20 просечних зарада. О ефектима ове мере, која се примењује од 1. јануара моћи ћемо да говоримо након истраживања на крају године. До сада знамо да је свега око 30 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ закључивало ове уговоре каже пословна секретарка УИПС-а наводећи да нису значајни ни ефекти  резервисаних јавних набавки пошто су испод један одсто укупног броја и њихове вредности на годишњем нивоу.

Мирјану Пантелић питали смо и шта треба урадити да се подстакне бржи развој социјалног предузетништва, а њен одговор био је врло кратак и децидан.

- Неопходно је да држава законом уреди област социјалног предузетништва као и подстицајне мере пословања социјалних предузећа, како би постала и остала одржива и како би могла да остваре и друштвене циљеве због којих се оснивају.

Е.Л.Н

Фер прозвод

Чланице УИПС-а  користе заједнички жиг “Фер производ”. Каква су искуства и  да ли је наша грађанска свест на довољно високом нивоу да знамо шта то значи, односно какву  подршку и коме пружамо ако купујемо такве производе?

- Наша предузећа не производе робу широке потрошње која се може наћи на рафовима продавница па тако и за потрошаче то није релевантна информација. Са друге стране послодавци који ступају у комерцијалне односе са нашим предузећима предност дају квалитету производа и услуга и поштовању рокова, тако да та сарадња није израз друштвене одговорности и подршке запошљавању ОСИ. Нажалост, због недостатка новца ни удружење није урадило довољно на промоцији овог знака као једног од само пет колективних жигова који су регистровани у Заводу за интелектуалу својину од његовог оснивања, а који је једини у употреби.

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

април 17, 2021 377

НАШИ СМО - Ђубре

У недељу су деца и одрасли у једном делу Лознице очистили део потока и шуме напунивши ђубретом око две стотине џакова. Нема шта нису нашли, а дуж потока, упућени тврде, има смећа за још пар стотина џакова. То ђубре које је завршило у потоку, трави, шуми, нису…
апр 10, 2021 239

НАШИ СМО - Студенти

Вест да се обележавање Дана студената у новобеоградском Студентском граду претворило у вечерњу “корона журку”, која се измакла контроли јер се “више хиљада окупљених људи веселило уз алкохол и народну музику”, пласирана је у недељу вече као “ударна” и истог тренутка покренула талас различитих…
апр 03, 2021 440

НАШИ СМО - Породица

У понедељак је на РТС-у и Суперстар ТВ приказана прва од пет епизода серије “Породица” Бориса Вулетића коју је пратило близу два милиона гледалаца. Верујем да је гледаност расла из вечери у вече, али ја то не могу поуздано да знам пошто ово пишем дан после прве да ми не побегне главни утисак - да…
мар 27, 2021 553

НАШИ СМО - Финска

Шта има на том северу када је Финска четврту годину узастопно заузела прво место као најсрећнија земља на планети Земљи? Иза ње су Данска, Швајцарска (квари страну приче) и Исланд, а ми смо од 150 држава на 48. месту, показује ових дана објављен индекс среће према класификацији коју подржавају…
мар 20, 2021 399

НАШИ СМО - Катанац

Намеру да “тешке” и “песимистичке” теме избегавам у писању ове колумне не успевам да остварим иако се током две недеље упирем да избунарим нешто што би евентуалном читаоцу барем на тренутак измамило смешак на лицу. Реално, све се теже сетити и тренутка који је обележио смех и добро расположење јер…

Репортажа

мар 25, 2021

ЗАГОРКА РАДНИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ – Прославила стоти рођендан

Када је човек види онако витку како носи нарамак дрва уз степенице, па хитро, ко зна…
мар 24, 2021

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

У црвеној зони слободно дишу само они пацијенти који имају нешто лакшу клиничку слику,…
мар 10, 2021

НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ПРОТИВ КОВИДА - Кад Драга вакцинише

Појавом вакцине многе болести су искорењене и ако већ постоји вакцина, треба је примити,…
феб 16, 2021

ВУК КАРАКЛИЋ - ИГРАЧ, КОРЕОГРАФ И КРОЈАЧ - Пола века у свом “Караџићу”

Караклић је активно играо дуже од две деценије, двадесет и нешто година је кореограф, а и…
феб 07, 2021

ДОЖИВЉАЈИ ЈЕДНОГ ТАПЕТАРА - Полован кревет као стара шкриња

Преправке старог намештаја за већину представљају само начин да од половног добију нови…
феб 07, 2021

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Овца ојагњила шесторке

У домаћинству Милутина Бабаља из Бање Ковиљаче једна овца ојагњила је шесторо јагњади што…
феб 04, 2021

ЛОЗНИЧАНИН У ЛОНДОНУ - Марко Тешић докторирао психологију

Лозничанин Марко Тешић однедавно је доктор психологије чиме се успешно завршио његов…
јан 27, 2021

ОД ЗНАТИЖЕЉЕ ДО ДОБРОГ ДЕЛА - Спасао на хиљаде фото-снимака из “Вискозе”

Док су други черупали и најмањи метал из бивше “Вискозе”, Александар Костић (23), спасао…
јан 08, 2021

ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ - Човек који је одевао “људе из излога”

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим…
јан 07, 2021

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ - Идеје долазе саме

Драгославу Вујићу није проблем да добије идеју како да осмисли нешто ново или да унапреди…

Грми Ло

мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"