fbpx

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот.

Ево два примера.

Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта. Свакојаки ТВ садржаји нас бомбардују свакога дана, на насловним странама многих листова читамо и гледамо оно што је некада било незамисливо, али и у овим, непристојним и вулгарним временима, бурну реакцију и негодовање изазвало је оно што се догодило у јутарњем програму ТВ Прва. Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка МУП-а Србије, и Игор Јурић, отац убијене Тијане и оснивач Фондације “Тијана Јурић”, имали су жестоку расправу о наводном случају педофила политичара. Он је рекао да су, када је спасавање живота његовог детета било у питању, институције заказале на шта је Поповић Ивковићева казала - Ми смо пронашли убицу. Онда је на Јурићево - Зашто нисте пронашли живо дете?, државна секретарка не трепнувши рекла - А, где сте Ви били тада? Шокирани отац је само казао - Како вас није срамота?! Где сам ја био?, и неколико пута поновио - Срам да Вас буде, срам да  Вас  буде!

Може ли нормалан човек наћи објашњење, да не кажем оправдање, за нешто овако? Човеку који је доживео најцрњу ствар која неком родитељу може да се деси, друго људско биће, и то још жена, мајка, каже нешто тако. Превише је и једном, а  то је поновила неколико пута. Које она има функције, којој странци припада, да ли размисли пре него што изговори све, то је њена ствар, да не кажем проблем, али шта је вредно тога да у моменту када немате аргументе да одбраните своје ставове посегнете за оваквом реченицом? Да ли је могуће да смо дошли до тачке где на друге људе, који не мисле исто као ми, који критикују наш рад или рад оних које представљамо, који су из друге политичке опције или уопште нису политички опредељени, гледамо као на најцрње непријатеље против којих је свако оружје дозвољено па и оно најмизерније?! У нормалном свету за изговорену реч се одговара, нарочито ако сте на функцији, па још у служби која треба да обезбеди сигурност сваком грађанину, личну, имовинску, да штити и брани. У уређеном систему нема недодирљивих, нема безгрешних, ко погреши треба да сноси последице. Људски је и да упути извињење, без обзира на то да ли га у овом случају може бити. Ћутање њених надређених, такође, много говори. Одавно смо скренули са нормалних стаза, другачије мишљење се не поштује, не бирају се средства, а најјадније је оно оправдање “и они су то радили”. Зар није циљ нових који дођу да буду бољи од претходника, а не да понављају исте грешке и глупости, и траже таква оправдања? Нетрпељивост међу људима, политичким неистомишљеницима, народима, или, тачније, онима који их воде и трују, па и расама, уместо да нестаје како цивилизација напредује, она се појачава.

Доказ је и оно што се ових дана збива у САД, за неке “обећане” земље и дику демократије, где расизам не да није умро, него тиња и повремено плане као сада после полицијске бруталности која се завршила смрћу Арфоамериканца Џорџа Флојда, у Минеаполису. Горе амерички градови, Трамп се крије у бункеру Беле куће, шаље Националну гарду, војску, уводи полицијски сат, полиција пуца у људе на улицама, не штеди ни новинарске екипе, хаос на делу. Они који су веровали да ће нас пандемија дозвати памети да схватимо вредност пријатељства, загрљаја, хуманости, солидарности били су, изгледа, у огромној заблуди. Себичност, саможивост, бес, незадовољство, све то испливава на површину, негде вербално, негде као физичка сила, али не слути на добро. Уопште.

Они који суде пре него што упознају туђу душу, који се држе онога “ко није са мном, он је против мене” нека одвоје времена и одгледају филм  “Најбољи непријатељи” (The Best of Enemies). Можда промене став и почну живети у складу са оним Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Није тешко, а може поправити ствари. Иначе, стварно сви одосмо у тринаест слова.                                                                            

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Потрага

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Потрага


Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно нестане пред оваквим аферама и скандалима који муче нашу земљу” и још је додала да очекује хитну реакцију као и да се сви укључе у потрагу за Загорком Доловац јер “на њен одговор чека убиство Оливера Ивановића, убиство Станике Глигоријевић на наплатној станици Дољевац, чека Александар Обрадовић из афере “Крушик”, нелегални објекат на Панчићевом врху”.
Успут је подсетила да је пре четири месеца “однела на ноге” републичком јавном тужиоцу “кутије са доказима” о тим аферама али и додала да до данас траје мук из те институције.
На овај перформанс (каква лепа реч из новог српског политичког речника), реаговао је истог дана посланик Српске напредне странке Александар Марковић оценивши да је разлог због којег је посланица Мариника Тепић пријавила Интерполу “нестанак” Загорке Доловац, у томе што “Доловац није тужилац каквог би она и Драган Ђилас хтели”.
А затим је поентирао рекавши да ће “Интерпол имати прилику да види феномен незабележен у целој Европи - брутални притисак на институције који Тепић, Ђилас и други из тог дела опозиције спроводе”.
Е, сад, када вратимо филм само две недеље раније у истој згради где су се ове две претходне сцене одвијале, у Народној скупштини Србије, чућемо сличне реплике, али у обрнутој подели. Дакле, на истом месту шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић објавио је да он и Сандра Божић ступају у штрајк глађу зато што тужилаштво не реагује на фашистичке испаде Бошка Обрадовића и ”пребијање посланика Марјана Ристичевића”. И, упс, он је рекао да су већину тужилаца и судија у Србији бирали људи попут Драгана Ђиласа, који их и данас контролише.
И како ово да разумемо, да ли Марковић није пратио на Мартиновићевом часу или Мартиновић није био у Скупштини када је његова посланичка група гласала за реизбор Загорке Доловац 2015. године. Или му је, можда, свежије у памћењу остало да 2009. године као заменик посланичке групе Српске радикалне странке није подржао њено именовање као што није ни његова будућа Српска напредна странка. Али, вратимо се још једном у 2015. годину у дан реизбора, због три интересантна момента који и данас повезују актере ове приче. Дакле, тог дана за Доловчеву су гласали и власт и опозиција, само није Марјан Ристичевић. Није, међутим, тај реизбор прошао идилично како се из констатације о јединственом гласању да наслутити. Остало је забележено препуцавање на тему како вам је сад добра, а пре није била и обрнуто, али први пут тада је споменуто (Борко Стефановић) да је Загорка Доловац нагло заћутала “пре три године после вербалног напада министра Небојше Стефановића”. Тадашњи министар правде Никола Селаковић сложио се да се Доловчева није појављивала у јавности три године, али у време док је на власти била Демократска странка. Он је приметио и да је она “први Републички јавни тужилац који је издржао пун мандат”.
И шта из свега овога можемо да закључимо - да је тајна њене дуговечности на челу Тужилаштва у невидљивости или у добром стомаку који може да издржи сваки притисак? Било би добро да се потрага за госпођом Доловац успешно заврши да чујемо од ње да ли је успела да заштити Тужилаштво од политичких притисака како је најавила на почетку првог мандата и да ли је могућа независност те институције ако избор тужилаца зависи од политичке воље посланика.
Сад, можемо се и спрдати на тему потернице за тужитељком, можемо се и правити да је све ОК, а можемо, на пример, и да кренемо у потрагу за одговором на питање зашто смо постали земља хибридног режима. У преводу - имамо све институције, а као да их немамо.
Шта би с њима?

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

НАШИ СМО - Да луд полуди

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање


Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа Броза Тита, онда деветог, који се слави као Дан победе над фашизмом, па све до последњег, 31. маја, који у календарима догађаја из прошлости подсећа на 1889. годину када је град Џонстаун у америчкој држави Пенсилванији збрисан таласом воде из порушене оближње бране и у тој несрећи живот изгубило 2.200 људи, можемо се и сами уверити да је овај месец кроз историју увек био препун дешавања, лепих, али и ружних. Ових других било је, чини се, нешто више последњих година, не смемо заборавити 2014. када су нас задесиле незапамћене поплаве и чије последице још увек исправљамо, али овај мај бих да запамтим, ипак, по неколико лепих догађаја.
Иако нам се можда чини да је ванредно стање због коронавируса одавно иза нас, због чега смо се поприлично и врло брзо опустили и вратили старим животним навикама, не би ваљало да заборавимо да се то догодило управо у мају, тек пре који дан. Многи су се у ове две недеље вратили своме послу, обданишта су прорадила, отворени кафићи, бутици, болнице се враћају нормалном режиму рада, враћа се живот у нормалу. Тачно је и то да нас и даље узнемиравају дневни извештаји о новим оболелим или преминулим од ковида-19, али баш зато треба појачати дозу личног стрпљења и постепено кидати окове који су нас стезали од средине марта. Баш зато треба размишљати о лепим стварима које су нам се десиле протеклих дана и полако слагати талог заборава на све ружно чега се не треба ни присећати. Овај мај ћу покушати да упамтим по лепом, разлога за то има више, а поменућу само оне најдраже.
Почетком месеца сам сазнао да ми је другар победио корону и да је на заслуженом опоравку у Немачкој, где га је и задесила болест. Огласио се на друштвеним мрежама у свом маниру - духовито, кратко и јасно, са неколико фотографија бањског лечилишта где је на рехабилитацији и на то добио гомилу коментара, поздрава и жеља за што бржим опоравком и скорим враћањем у завичај. Други пријатељ с којим се дружим већ скоро пола века, после годину дана крчкања објавио је своју прву књигу, збирку песама, и то баш у овом месецу и баш на свој рођендан. Лепши поклон, који је тог дана стигао из штампарије, није могао ни замислити па је и славље било двоструко јаче. У маниру протеклих времена, слично гесту из 1999, када су над Србијом летели НАТО авиони, тако смо и ову “коронаситуацију” искористили да у његовом музичком атељеу забележимо детаљ атмосфере и осећања у једној заједничкој песми. Није то песма за певање на стадионима, али ће нас подсећати на време карантина, забране кретања, невиђање с најмилијима и скривање испод маски и рукавица. Поред брата, у мају још неколико драгих ми људи прославља рођендан, а један од њих је и онај “што није дугме”. То је већ озбиљан лик, права момчина, који ће следеће године ући у свет матораца и свега онога што доноси статус пунолетног грађанина. Том младићу смо пре седамнаест година његови родитељи и ја одабрали име, које му баш “стоји” и које с поносом носи. У међувремену је израстао у чврстог спортисту на рукометном терену, вештог јутјубера, вредног гимназијалца и пристојног дечака. Тата и мама му, такође у мају, прослављају две и по деценије брака!
Ето, због оваквих људи и догађаја, ни један мај ми не може проћи у заМАЈавању око неких пролазних ствари, око анализе да ли је корона плод људског мозга или не, да ли се вакцине морају схватити као спас за човечанство или као опасност, да ли је озонирање крви представила струка или бизнисменска моћ, ко је први почео и због чега штрајк глађу испред Скупштине, имамо ли довољно времена да се припремимо за најављене изборе, да ли ћемо добити “оних” сто евра и хоћемо ли ићи на море, било које, макар и црногорско, и поред свега што се тамо дешава и тако даље и тако ближе. Овај мај желим да памтите по лепом, а надам се да и ви за то имате разлога.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Да луд полуди

НАШИ СМО - Сто евра

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Да луд полуди


Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли, “лудило мозга”.
Корона. Дошло је попуштање, али “не сме бити опуштања”. Како да не. Сведоци смо да маске више нису “ин”, ко их носи углавном их држи на бради, у многим трговинама нису у употреби, многи конобари су их скинули неколико дана после отварања угоститељских објеката, људи се друже као и пре, окупљају се, какве достанце, трице и кучине. Просто код нас измеðу “препоруке” и “баш ме брига” стоји знак једнакости. Чак и ако нешто мора, врдамо, а кад је препорука, онда од тога нема ништа.
“Струка” је посебна прича. Један доктор каже да се епидемија “не гаси” већ се полако смирује, а новооболелих ће бити и током јуна, можда и дуже, други да је опасност од инфицирања 30 пута нижа него у време Васкрса и да грађани немају разлога да се плаше, да се неће заразити ако одржавају физичку дистанцу и носе маске и рукавице у затвореном простору. Трећи, пак, тврди да је пандемија готова за ризичне групе и да не треба више носити заштитну опрему. Не може, каже, нико да нареди да се носе маске. Пандемија је прошла и време је да се окренемо животу, 0,01 одсто је шанса да се разболите. Исти додаје да сада није неопходан највећи опрез због коронавируса, да не верује да ће вакцина бити направљена, да коронавирус може да се лечи светлошћу и да је сада “битно да се сунчамо”. Четврти сматра да су се грађани превише опустили и оцењује да је епидемиолошка ситуација и даље несигурна, јер је корона и даље присутна у друштву. Оцена да је вирус ослабио је погрешна, каже тај. Иста тема, сви доктори, па види коме ћеш се “приволети царству”. Ако почнеш да их анализираш, ризикујеш ћорсокак и било би добро да претходно знаш ко за кога ради, ко чије интересе заступа, шта је ко говорио раније у сличној ситуацији, а онда пред свим тим “требало би” одустанеш па шта ти бог да. Тактика слуђивања успешно се примењује као и она навикавања и отупљивања. Толико глупости чујеш и видиш да постанеш имун на њих, навикнеш се, прихватиш као нешто готово нормално и ретко те шта глупо, просто, банално, дрско, бахато и неморално изненади. Временом маса подигне праг толеранције, трпи све и свашта, кад је могло оно, може и ово и тако се добије стадо коме је све равно до Косова. Е, и то Косово паде у ко зна који план. Ваљда сад није добар час да се неко и са тим бакће.
Обичном човеку остаје да се довија, слуђен од силних обећања, преживи између реда страшних, катаклизмичних предвиђања, па реда невиђено оптимистичких прогноза. Тај “мали” човек, који није свестан да од њега све зависи, само размишља како прегурати данас и дочекати сутра, потајно свестан да ће опет све да се преломи преко његове грбаче и да ће он бити крив. У сто евра да ће, ако се, далеко било, ова корона поново распомами, бити крив обичан човек јер није показао потребан “степен одговорности”. Ово око пандемије личи ми на оно када дете гаје родитељи и баке и деке. Све што код првих не може и није дозвољено, код других отприлике јесте па дете временом нема појма чије савете да поштује и на крају погреши и буде грђено. Тако и слуђени пук, носи маске, немој их носити, опасно је, није опасно, држи одстојање, а у редовима стоје као сардине и слично.
Нема циркус краја, а томе солидно доприносе представници народа у парламенту. Последњи је штрајк глађу испред Скупштине Србије. Самостални посланик Миладин Шеварлић га почне на степеништу због немогућности да придобије посланике у скупштини да расправљају о повредама територијалног интегритета и суверенитета Србије и непримењивања Резолуције 1244 на Косову и Метохији, придружио се посланик и лидер Двери Бошко Обрадовић који захтева обустављање изборног процеса, а онда и посланици СНС-а Александар Мартинови и Сандра Божић који траже да тужилаштво покрене поступак против особа које су учествовале у нередима испред тог здања у организицији Двери. Онда први штрајкач одустане јер су му “украли и обесмислили идеју”.
Коме је све јасно, благо њему. Ко покуша да схвати, боље да одустане на време и оде негде где је досадно и мирно. Нашу адресу досада је изгубила, ми деценијама живимо “занимљива времена”. Нажалост. Него, треба се већ данас пријавити за сто евра. Па кад легне ловина, биће све лакше. Је л' да?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сто евра

НАШИ СМО - Уранак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

Колумна

јун 06, 2020 80

НАШИ СМО - Срамота

Никада не чини другима оно што не желиш да они чине теби. Када бисмо живели у складу са овим, наизглед, једноставним правилом, свет би био много боље место за живот. Ево два примера. // Навикли смо да се у нашим медијима може видети, прочитати и чути свашта.…
мај 30, 2020 682

НАШИ СМО - Потрага

Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде пријавила је у уторак Интерполу нестанак Загорке Доловац, републичке јавне тужитељке. У пријави је навела - “немогуће је да такво лице пред институцијом која представља уско грло у Србији, својевољно нестане пред оваквим аферама и скандалима…
мај 23, 2020 265

НАШИ СМО - ЗаМАЈавање

Данас је субота, 23. мај, 143. дан у години до чијег су краја остала још 223 дана. За многе најлепши месец у години, симбол буђења, природе, али и емоција, корача ка свом крају. Од оног првог, који се обележава као Празник рада, преко четвртог, који је уписан у историји као дан смрти маршала Јосипа…
мај 16, 2020 423

НАШИ СМО - Да луд полуди

Благо глупима. Не знам ко је то рекао ни кад, али је применљиво на ова, наша, времена. Они паметни, или што верују да су такви, покушавајуи да себи, или некоме, објасне шта се све тачно дешава, зашто и чему, ризикују трајну мигрену и блокаду мисли јер је много тога око нас, што би млади рекли,…
мај 09, 2020 520

НАШИ СМО - Сто евра

Тачно за седам дана почеће пријављивање грађана за државну помоћ у висини од сто евра, а да се заправо не зна ко коме треба да помогне - држава грађанима или грађани држави. Конфузија је тотална па они који из неких разлога морају да донесу исправну одлуку, грешка, допадљиву одлуку бојим се да се…

Репортажа

јун 03, 2020

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ - Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова…
јун 02, 2020

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ - Последњи поткивач коња у Јадру

Ковачки занат је један од оних који изумиру код нас, али Владимир Ђурић (61) из Лешнице…
апр 27, 2020

ЛОЗНИЧАНИН У ВОЈНОЈ МИСИЈИ У СОМАЛИЈИ - Из даљине Србија се боље види

На самом рогу Африке, скоро три и по хиљаде километара далеко од Србије,…
апр 25, 2020

У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА - Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног…
апр 21, 2020

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА – Прва пензионерска шетња

Ако не рачунамо одлазак у куповину једном седмично, у цик зоре, пензионери су први пут…
мар 31, 2020

ЛОЗНИЧАНКА ОСТАЛА У ШВАЈЦАРСКОЈ – Само да се вратим у Лозницу

Лозничанку Ивану Глишић (35) пандемија коронавируса затекла је у Швајцарској, а свега…
мар 26, 2020

ЛОЗНИЧАНИН ЧЕКА ЕВАКУАЦИЈУ - Спасавање студента Мирослава

Лозничанин Мирослав Марковић (22) студент је Мисури Вали колеџа у Маршалу, близу Канзас…
мар 24, 2020

ЈАСМИНА РЕШИЛА ДА ПОМОГНЕ – Шије маске суграђанима

Када је видела да по апотекама нема довољно заштитних маски, Јасмина Радојчић села је за…
мар 22, 2020

КОРОНАВИРУС У СЛОВЕНИЈИ – Дисциплина на високом нивоу

Лозничанка Нада Чупковић, која са породицом последњих година живи и ради у Копру,…
мар 21, 2020

БЕЧЛИЈЕ ДИСЦИПЛИНОВАНЕ – Није им потребан полицијски час

Проблеми настали избијањем пандемије коронавируса нису заобишли ни Аустрију, а у…

Грми Ло

мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"