НАШИ СМО – Избори

Под овим, истим, насловом и скоро под истим датумом прошле године написала сам колумну коју сам повукла и уместо ње, нажалост,  написала другу под насловом “Оливер”. Када бих данас, годину дана касније, објавила обе, видели бисмо да у Србији ништа не губи од актуелности када је политика у питању. Дакле, у 2018. ушли смо после двомесечног нагађања да ли ће на пролеће бити избора, баш као и ове. Подилазећи својој лењости потражила сам тај текст мислећи да бих могла да га рециклирам, што не би требало да буде никакав проблем да није пар ситница. У сваком случају, док не дођемо до тога, ево из тог необјављеног текста једног пасуса који је дошао после подсећања да се за прве ванредне изборе СНС  одлучио непуне две године након доласка на власт 2012. године, па након тријумфалне победе 2014. опет  без преке потребе.

“Та два политичка каприца коштала су грађане Србије 5,4 милијарде динара - око 45 милиона евра. Када власт нема подршку грађана, када изгуби већину у парламенту и када не доноси резултате, онда не треба питати колико кошта да оде. Међутим, СНС има стабилну већину и, по сопственој оцени, Владу која ради у најбољем интересу грађана Србије, а има и опозицију која се не отима за ванредне изборе. Чему онда, непотребан трошак и изгубљено време за прече државне послове?”

У том тексту објавила сам и рачуницу да се за 45.000 евра  могло саградити 18 вртића, 12 школа и исплатити 117.000 просечних плата и вероватно лечење у иностранству све болесне деце.  Колико смо стварно губили на непотребним изборима није до краја нико израчунао јер вероватно је тешко сагледати шта је све могло да се заврши за 11 месеци колико, примера ради, није радио парламент у време два ванредна изборна циклуса или зато што је две године цела земља била под повишеном политичком тензијом.

И ево сада тих пар ситница које чине разлику између јануара прошле и ове године. Дакле, у међувремену догодили су се грађански протести, први озбиљнији који су унели енергију у летаргични део бирачког тела.  Чак и ако би протести сутра престали, енергија која је покренута не би нестала заједно са њима. То је јасно и владајућем режиму који сада прави рачуницу да ли је исплативије убрзати ствари поготову што је све теже наћи и одговоре на осионе потезе Приштине. И то је први озбиљнији разлог за  промишљање о ванредним изборима који чини разлику између досадашњих, више нарцисодне него политичке природе. И док је дискутабилна заслуга опозиције у ширењу протеста, пре би се могло рећи да је она колатерална добит него снага, за Вучића је она добар изговор или  разлог за поруку из предострожности евентуалним колебљивцима и коалиционим партнерима какву је послао преко ауторског текста у “Куриру”.

“Не интересују ме њихове комбинације с неким људима из моје партије, појединим коалиционим партнерима који већ размишљају како би могли да буду језичак на ваги и опет промене страну. Нисам вас се уплашио, свих заједно, ни најмање”.

Није се, изгледа, уплашио ни Дачић.

“Сто пута сам рекао да Вучић не брине за СПС, нека брине за људе са његове листе. Они и без нас имају већину, али тако је направио листу да без његових партнера са листе он нема већину у парламенту, а они му ништа значајно нису донели у броју бирача. Тако да би било боље да обрати пажњу на њих, а и на људе из своје странке. Вређа ме да, после свега шта сам заједно урадио са Вучићем, уопште одговарам на таква питања” - пренео је “Курир”.

И тако долазимо до сазнања да нико није уплашен - грађани су се охрабрили да изађу на улице, СНС нема разлога да страхује од избора редовних или ванредних,  СПС поготову са својим провереним “коалиционим капацитетима”, а опозиција? Охрабрила се и опозиција. Ево, сетила се да треба да тражи приступ медијском јавном сервису као првом услову за фер изборе.

А ви који не идете на протесте и немате партијске књижице, да ли се ви плашите 2019. године коју ће обележити екстремна политичка тензија у предизборној атмосфери, ванредној или редовној сасвим свеједно, она се већ осећа. И биће најбруталнија до сада.

Зато нисам могла да објавим тај текст под истим насловом написан пре годину дана. Сад ме мање интересују паре које би расули на непотребним ванредним изборима, а више све оно што би могло да доведе до њих или оних који ће тек доћи. Неке изборе сами правимо. То је оно што ће обележити ову годину.

А текст “Оливер”, могао би да се, нажалост, понови од речи до речи.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

НАШИ СМО - Контејнер

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до дванаестице, ваљда за сваки месец по једна, знаци узвика, понека полуотопљена пахуља, све увезано тробојним концем (црвено, плаво, бели), онај што се користио некада у поштама за паковање пакета. Видим, адресирано на моје име, а на месту пошиљаоца стоји само Деда Мраз! Помислих, свашта, зар не треба да буде обрнуто, а онда полако узех писамце, као да је у њему допис од којег ми живот зависи, као да ће експлодирати ако га продрмам или, не дај боже, оштетим. Осмелим се, полако изнад водене паре наднесем коверту да се лепак мало овлажи, како бих је лакше отворио. Нећу да је цепам. Онда уследи изненађење! Деда Мраз, лично, направио списак својих жеља које бих требало ја да испуним, заједно са припадницима своје врсте током следеће године. Списак није дуг, а ни жеље нису компликоване, претерано захтевне и неоствариве. Чак ми се учинило да су потпуно логичне, па помислих - зар том Деда Мразу баш толико мало недостаје или нас, једноставно опомиње.

Прва жеља му је да се упристојимо, да поштујемо друге, да им дозволимо да другачије мисле и да своје ставове слободно износе. Помислим, па то није ништа необично, то свако може без имало муке да испуни, чак и она господа из парламената. Онда се запитах, зашто би баш то Деда Мраз тражио од нас, ако смо ми, иначе, такви. Очигледно да немамо исправну перцепцију себе самих. Види он то боље са стране, као гост који вам у кућу долази једном годишње па лако примети шта сте ново урадили, шта изменили у стану, тепих, лустер, тапете, шољице за кафу или табуре. Каже Деда Мраз - Желео бих да више радите, да се залажете, да се помажете, да не завирујете у туђа дворишта већ да своја одржавате у пристојном стању. Више савет него жеља је и препорука да не блејимо у ТВ ријалити програме и да не стављамо у исту раван клошаре, пробисвете, старлете, лелемуде и беспосличаре са успешним ђацима, спортистима, научницима и вредним радницима. Гле, и то је приметио - Не паркирајте на тротоарима, по парковским стазама, на кружном току, ослободите простор намењен пешацима, мајкама са децом у колицима (па баш о томе сам недавно писао), не бацајте ужарен пепео у контејнер, не ломите клупе, не пљујте по улици (што је посебно подебљао). Руку на срце, кад ујутро кренем по новине и доручак, као некада Бојан Крижај заобилазим шлајмаре које је неко само тако просуо после јутарњег искашљавања. То није записао Деда Мраз, али ја бих уз ово додао и онај детаљ када неко без коришћења марамица издува нос без обзира на то где се налази. Нећете веровати, али то сам једном доживео чак и у затвореном простору, од човека који се, иначе, бави уметношћу (није из нашег града). Отресе нос два-три пута, избриса се шаком, па о панталоне, као да је усред њиве а не на јавном месту, у храму културе. Невероватно! Било је ту још жеља, али запазих ону у којој дека с белом брадом тражи да будемо много одлучнији, да од јавног сервиса тражимо објективне информације, да остварујемо “наше право да знамо све”, да питамо одговорне оно на шта су дужни да нам одговоре а да нас због таквих питања не стављају на списак неподобних или издајничких снага, којима није стало до отаxбине.

 После читања Деда Мразових жеља почех да размишљам о њима али и о томе шта бих све учинио “Да сам ја нетко”. Као из кабла кренуше стихови које је почетком седамдесетих написала Маја Перфиљева а отпевали легендарни “Индекси” на такмичарској рок вечери Загребачког фестивала. Ни данас не знам шта ми је драже, текст ове песме или мелодија коју је компоновао Хрвоје Хегедушић. Сећате се - “Да сам ја нетко... свим мајкама бих избрисао боре, учинио да очеви их воле, давну љубав да им врате и да мирно живе своје сате...”. Ех, да сам ја неко, али, ваља покушати. Свако по мало, па можда и тај Деда Мраз буде задовољан, а онда и дарежљивији следећег децембра. Нека нам је са срећом и хајмо полако по ставкама...

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Контејнер

НАШИ СМО - Краве

АНКЕТА - Како ћете дочекати нову 2019. годину?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (1 Коментар)

НАШИ СМО - Контејнер

На једној од телевизија са националном фреквенцијом, прошле седмице емитован је прилог о томе како изгледа нова канцеларија Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која је решила да цео кабинет пресели на јужни крак Коридора 10, који би, након вишегодишњег кашњења, требало да буде завршен до Нове године. Реч је о контејнеру карактеристичном за смештај радника на градилиштима, додуше са нешто лепшим намештајем, радним столом и рачунарима. Ту се министарка преселила из Немањине 11, па су молери искористили прилику да њен кабинет мало освеже и окрече, док се она пати на терену. Како су писали неки медији, за то кречење и замену тепиха, требало је потрошити 650.000 динара државник пара. Машала! У истом прилогу потпредседница Владе показује и своју хотелску собу у којој спава, купатило у којем пере зубе, ормар са неколико личних одевних предмета, ципелама и чизмама. Баш све. Ту се, иначе, како је објаснила, задржава кратко, само да преспава, док остатак времена проводи међу радницима, руководиоцима градилишта и стручњацима који треба да осмисле како да се посао заврши, да све буде безбедно, квалитетно, а да се опет не пробију планирани рокови. До краја снимка нисам закључио да ли је он био у функцији доказивања министаркине вредноће и залагања, или њене личне промоције, али ми је заголицао машту и помислих како би то изгледало када би се још неки од надлежних, са државног или локалног нивоа, свеједно, извукли из својих топлих канцеларија и сместили у контејнере на терену, макар и са најбољом грејном и компјутерском опремом.

Када је реч о нашем граду, један контејнер већ видим на кружном току код полицијске станице. Из њега би се могло, можда, боље видети како се безобзирни возачи паркирају у самом кружном току, како остављају своје возило на уском излазу из кружног тока, испред “Зајачине” зграде, па поштен свет не може да се спусти нормално до градске куће. Ни ту није ствар много боља, тротоари испред старог дела зграде су пословично заузети возилима, док се пешаци тискају и јакнама закачују испрскане каросерије или зид, и ником ништа. Скренете десно, према бензинској пумпи на Мераји и дођете до новог, малог (мањи не постоји) кружног тока, где опет стоје паркирани аутомобили од којих се саобраћај ни овде не одвија нормално јер заклањају поглед онима који су са возилима у покрету. Даље, Учитељска улица - тек је ту хаос и гужва, а у делу једне саобраћајне траке таман је места да се мимоиђу двојица на бициклима. Видели би одозго, са брда, и Улицу италијанских добровољаца, ка пијаци, где редовно возачи извлаче сламчицу који ће пре да прође - онај одоздо  или онај одозго. По овом снегу, све је дупло горе. Из контејнера би се, можда, боље видело како су зелене површине, паркови и стазе између зграда (рецимо око Београдске улице) изровани јер и ту више није шеталиште већ ауто-страда и паркинг. Зелене површине су претворене у оранице. Без контејнера не могу замислити ни индустријску зону, чисто да неко надледа госте из Кине и Америке док нам граде светлију и богатију будућност и док нас уче где треба подизати фабрике, колику плату радницима треба дати и како најбрже доћи до профита и новог погона у неком новом граду или некој другој држави сличној нашој. За мучену “Вискозу” више нисам сигуран да ли би било смисла постављати било какве контејнере јер тамо ни портири у неколико портирница нису могли да сачувају гигант од черупања. Ти објекти све више личе на фабрички костур и сабирни центар за прохујала времена и радничке организације у којима се честито зарађивао хлеб. Жао ми оних полицајаца што у Трбушници већ месецима седе у колима поред једног од урушених “Вискозиних” објеката у којем стоји бурад са “непознатим садржајем”, а нико да дозна о чему се ту ради.

Е, сад, може неко поставити и  питање - а шта ћемо са силним канцеларијама ако се сав тај запослени кадар премести у контејнере? Предлог може дати свако од вас по својој вољи, а ја ћу дописати један наслов који ме слатко насмејао, али у пар речи описао нашу реалност - “Служба за одржавање путева дочекала је децембарски снег скромно и у кругу својих породица”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Краве

НАШИ СМО - Црта

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (2 Коментари)

НАШИ СМО - Краве

Уколико сте много нервозни, напети, осећате се лоше, постоји решење. Потребно је што пре да одете до прве штале, нађете неку краву и почнете да је мазите. Не, није шала него озбиљна ствар, а мора бити пошто стиже с оне стране баре, односно са Запада.

Прочитах да су радници једне фарме у америчкој држави Њујорк увели програм терапије мажења крава, који помаже људима да се осећају боље и смиреније. За један сат терапије, током које мазите или грлите краву, а можете и да је четкате, потребно је издвојити 75 долара.

Ми имамо среће да овај тренд још није стигао до нас па вам нико неће, за сада, наплатити уколико навалите да мазите његову Белку, или Ружу, како обично називају краве, али ће вас сигурно гледати чудно. Мала цена за боље здравље. Слична кравља терапија постоји и у Холандији, а радници са фарме тврде да миловање крава има смирујући ефекат и јача осећај поверења.

Када погледамо у наше двориште, не можемо не приметити да је нервозе и стреса за извоз. Поводи, или узроци разни су, али да је већина на хиљаду вати - јесте, они који нису или су на јакој терапији, или им је мозак наштиман на другачији начин па им је све равно до Косова, или бар административне границе. Замислите колико би било лепше гледати заседање српског парламента када би сваком посланику, или бар оним најнервознијим, обезбедили по једну краву. Пре седнице се лепо с њом изгрле и измазе и онда на заседању нема вређања и неукусних прозивања, свег оног циркуса који често праве. Била би милина гледати како се сви држе теме и покушавају, коначно, да ураде најбоље посао за који су плаћени народним парама.  Могао би своју краву да добије свако из власти, али и опозиције, па пре изјава за медије, јавних наступа или разговора иза затворених врата да је мало помилки и онда наступа смирено, одмерено, без тешких речи, претњи, било чега што ће оне који их слушају натерати да одмах траже најближу шталу и смире се после најаве нових “тешких дана”, “сукоба”, и сличних ствари. Могли би у склопу објеката где се одлучује и преговара, зашто не и у Бриселу, тамо је баш много тензија, обезбедити просторију за краве. Па пре састанка сви пола сата код њих. Требало би дати по краву и уредницима појединих, пре свега таблоидних, медија и телевизија, да пре него што припреме наслову страну са бомбастичним насловима или тв дневник, којима живце народу натежу, помазе неку Шаруљу па се онда унормале и почну да раде на прави начин.

Наравно, код нас не иде све глатко па би се тако, ако се уместо “пилула за лилуле” масовно одлучимо да мазимо краве, појавио проблем. Нема их довољно за све. Нађох на нету   да је у последњих четврт века број говеда у Србији смањен за више од 20 одсто, као и да их је прошле године у Србији било око 920.000, што је у односу на 2000. годину мање за 300.000,  а у односу на 1990. “смањен драстично”. Не пише колико, али можда у томе лежи зец за сву нервозу и хаос који је тада започео. Данас су времена тако напета, са милион стресова дневно, тако да они са осећајем за бизнис можда већ набављају краве и чекају да тренд “мажења” стигне до нас. Сигурно је да муштерија не би фалило, а јадне краве би се вероватно излизале и рикнуле од толиког мажења. Већ видим огласе “повољно мажење крава, ако мазе две особе, за трећу гратис”, или “наше краве се мазе најбоље”. То би могло донети вишеструку корист, нервозни би се опустили, нестало би напетости на свим нивоима, а задовољне краве би сигурно давале више млека па би и привреда имала користи.

Ко мисли да су Амери пролупали, нека нађе неку краву и мази је који дан. Ако нема ефекта, бар је крава уживала, а можда буде и по оној “изгледа шашаво, али нисам више напет”. Треба гледати друге и узимати рецепте који ваљају, ми некако увек узмемо оне друге, а сад ми је и јасније зашто је крава света животиња у Индији. Ни њима баш увек не цветају руже, али су бар насмејани. Док ова терапија мажења не постане хит, треба на време резервисати код некога неку Руменку, за сваки случај, па бити спреман. Значи, фарма, или штала, прва крава па на грљење. У шта смо све поверовали последњих деценија зашто не бисмо и у ово?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Црта

НАШИ СМО - Плазма

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

јануар 12, 2019 321

НАШИ СМО – Избори

Под овим, истим, насловом и скоро под истим датумом прошле године написала сам колумну коју сам повукла и уместо ње, нажалост, написала другу под насловом “Оливер”. Када бих данас, годину дана касније, објавила обе, видели бисмо да у Србији ништа не губи од…
дец 29, 2018 361

НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до…
дец 22, 2018 421

НАШИ СМО - Контејнер

На једној од телевизија са националном фреквенцијом, прошле седмице емитован је прилог о томе како изгледа нова канцеларија Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која је решила да цео кабинет пресели на јужни крак Коридора 10, који…
дец 15, 2018 278

НАШИ СМО - Краве

Уколико сте много нервозни, напети, осећате се лоше, постоји решење. Потребно је што пре да одете до прве штале, нађете неку краву и почнете да је мазите. Не, није шала него озбиљна ствар, а мора бити пошто стиже с оне стране баре, односно са Запада. Прочитах да су радници једне фарме у америчкој…
дец 08, 2018 360

НАШИ СМО - Црта

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да без обзира на то да ли ће бити парламентарних избора или реконструкције Владе, он више неће бити министар и да је то његова дефинитивна одлука. Љајић је у интервјуу за Блиц, чије су делове у понедељак пренели сви медији, казао…

Репортажа

јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"