fbpx

НАШИ СМО - Кодекс

“У Србији је превише било политичких непријатељстава, много смо енергије потрошили на међусобне сукобе, скоро до истребљења. Дошло је крајње време да се политички живот у Србији подигне на ниво да можемо да се разликујемо, да будемо различити по многим питањима, али да једни друге уважавамо, да се понашамо достојанствено, и у парламенту, и ван парламанта и да о Народној скупштини Србије и домаћој и међународној јавности пошаљемо много бољу слику.”

Има ли ко шта да замери овим речима? Има ли ко да се не слаже са овим ставом? Има ли неко ко би у овом цитату препознао Александра Мартиновића, шефа посланичке групе СНС и председника Административног одбора? И, коначно, има ли неког ко му је поверовао?

Да ли сте му поверовали и када је у децембру прошле године поручио да на политичке неистомишљенике не треба гледати као на политичке непријатеље? Наравно да нисте, нема везе са које стране гледали или процењивали. То су увежбане, пригодне изјаве, такав је посао, захтева да се каже оно што се мора, а не оно што се жели. А, што се мора, није тешко. Не може се у сусрет Етичком кодексу говорити неетички. После можеш како хоћеш или опет како мораш. У сваком случају, ево нама поново по хитном поступку скупштинске расправе о Етичком кодексу народних посланика. Претходни је након два-три покушаја од 2011. године донет за само десет дана комплетне процедуре уз образложење да је хитност нужна “у циљу испуњавања обавеза Народне скупштине у процесу интеграција Републике Србије у Европску унију”. Било је то збиља и брзо и кусо и наредних десетак месеци његове примене дали су за право свакоме ко је критиковао његова лоша решења или је изражавао сумњу у добре намере предлагача. Да се не подсећамо сада ко је све од политичких неистомишљеника, јавних личности, уметника, новинара био брутално испрозиван, врђан, омаловажаван или на које је хушкано из посланичких клупа уз аплаузе подршке и на згражавање свих пристојних људи, али и упозорења да је то озбиљан преседан у демократском свету у којем се парламентарци не обрачунавају са неполитичким личностима и онима који нису ту.

И какав је скор - кодекс против кодекса - у девет од десет пријава због кршења кодекса Административни одбор, којим председава Александар Мартиновић, нашао је неоснованост па су обустављени поступци против народних посланика. На једној од седница  чула су се и жаљења због чињенице да је у Кодексу направљен пропуст јер нису предвиђене санкције за подносиоце неоснованих пријава, па је пао и предлог да се то мења како би се заштитила Народна скупштина. Једини којем је изречена опомена био је посланик Србислав Филиповић зато што је лидера опозиционе политичке партије (погодите којег) у више наврата називао “фашистом”, “нацистом” и “баштиником идеологије Адолфа Хитлера”. У своју одбрану пред члановима Одбора, посланик Филиповић је истакао да има право на сопствени став и уверења, те да је тумачење његових речи злонамерно. Заиста, шта ту није јасно?

Е сад, немојте да мислите како се Кодекс мења зато што није добар или зато што није произвео никакво дејство на које је у својим захтевима према Србији указивала међународна заједница. Ништа од тога, ево, Мартиновић каже да су стручњаци из Групе држава за борбу против корупције (ГРЕЦО) и ОЕБС-а дали корисне сугестије за измену Кодекса и указали на одређене техничке и нормативне недостатке и да све то може да се реши увођењем Етичке комисије. Просто решење. Како се тога нисмо сетили раније.

Ко зна, можда није до Кодекса, до политичких слобода, културе јавне речи и свега лепог на шта је указао Мартиновић. Што би рекла Јоргованка Табаковић - можда само овај народ није достојан својих посланика. Нема шта друго бити.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Комшилук

НАШИ СМО - Испод жита

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

 НАШИ СМО - Комшилук

Крилатица да ти добар комшија често вреди више од рода рођеног потврдила се, сигурно, већини нас без обзира на то да ли живимо у становима или породичним кућама. Истина, добри комшијски односи, чини се, били су редовнија појава у годинама за које смо већ поскидали календаре са зидова, мада, треба признати, и данас комшију многи сматрају за прву узданицу у невољи, али и у добру, када треба роштиљати или се освежити уз хладно пивце или домаћу кафу.

Да, јутарња кафа многим комшиницама је редовна пракса и прилика за прелиставање догађаја из ближе и даље околине, препричавање садржаја серије од претходне вечери или размену рецепата за колаче, слатко и зимницу. У овом периоду скоро незамисливо је да протекне дан без мириса дима и печених паприка и сирћета који допиру преко тарабе из комшијског дворишта, али и жагора расположених домаћица које су се окупиле да припомогну оној која је тог дана на реду за спремање ајвара, киселих краставаца или пинџура. Нажалост, одавно нисам осетио мирис пекмеза од шљива из комшијских кухиња, видим тегле са овим посластицама носе млађе госпође из маркета. Лакше им тако, а и брже. Не троше струју, не стоје сатима на ногама и не губе време. Данас већи део тог времена утроше на неке друге ствари попут “шетања” по друштвеним мрежама, читања књига и штампе преко интернета или одласка код козметичара по обрве, нокте и препланули тен. Слично је и са комшијама, уместо да се довикују преко ограде, они се дописују преко мобилних и расправљају о томе да ли је Новак стварно најбољи тенисер или му фали “још мало”. Уз ова помагала и нове обичаје, комшилук је скоро па изгубио сврху, такорећи, утихнуо и нестао.

Некада сам кроз прозор гледао у комшијино грожђе и пратио када ће бити зрело да правимо вино, клинци из краја су једва чекали да обрсте трешњу која је стајала на углу мог дворишта, а када се дешавало да чујем у поподневним сатима гласну музику, знао сам да је комшија купио нову грамофонску плочу, коју као палачинку окреће на свом грамофону. Времена се мењају, град се мења, комшилук је све више само реч за лепа сећања и успомене. До пре неку годину сам из кревета спаваће собе кроз прозор видео кров лозничке цркве, а данас пазим да ме с прозора околних новосаграђених вишеспратница неко не види док ходам у гаћама до тоалета. Стари добри комшилук су ми заменили неки нови људи, од којих ми тек понеко каже “добро јутро, комшија”. Уместо дечурлије која јурцају на бициклима или ролшулама, простор су заузели аутомобили, тек понеки уредно паркиран на место одређено за ту намену, док други стоје како је ком власнику пало на памет да га остави. Миран крај у Старој вароши, тек триста метара од средњошколског парка, претворен је у “џунглу на асфалту”, а мирног сна нема месецима и годинама, већ од седам ујутро, када грађевинци стартују са изградњом нових објеката у које ће доћи нови станари.

Сумњам да ће они икада сазнати какав је свет живео у овом крају и колико је у њему вредела реч КОМШИЈА. Неће знати колико значи то када у кући преко пута твоје имаш ауто-механичара који у сваком часу може да реши проблем на твом четвороточкашу а да притом не заказујеш “преглед” данима унапред. Колико вреди комшија болничар код којег можеш добити савет како да преболиш стомачну тегобу, измерити притисак или, по договору са изабраним лекаром, примити ињекцију без одласка у болницу. Тешко ће нови “комшилук” осетити чари размене врућих пита, крофни и салњака, које су вредне домаћице тек извадиле из врелих рерни и донеле да поделе с најближим комшијама. Кажу многи да је вредна доброкомшијска сарадња и између држава, градова, а како неће бити потребна између кућа скоцканих с два краја неког сокака. У петстотинак метара моје, и пар околних улица, на прсте се могу пребројати преостале приватне куће, све друге су већ, или ће ускоро постати коцкасте зграде с пет или шест спратова. Тако уместо комшије и комшинице преко пута, који су одселили из Лознице, данас имам око педесетак, можда и више људи с којима скоро да и не комуницирам. Не зато што не говоримо истим језиком, не зато што су то лоши или неваспитани људи, не знам, нисмо се ни упознали, већ зато што они мене не виде као комшију већ као “оног из дворишта с кућом”.

Како ствари стоје, све је извесније да ћу и сам бити принуђен да преосталу коцку неба изнад свог дворишта заменим неком сличном грађевином у којој ћу пребројавати степенике, трљати руком о гелендер и молити се богу да лифт ради а да комшија до мене неће пречесто лупати или бушити рупе у зиду који нас дели. Биће то нека нова верзија комшилука, надам се пријатна, али, сумњам да ће ми заменити моје старе Кузмановиће, Савиће, Стефановиће, Јоциће, Мариће, Ђорђиће, Марковиће, Јовановиће и све оне којима сам с осећањем искрене срдачности говорио “како си, комшо”, “добар дан, комшија” или “треба ли помоћ, комшинице”.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Испод жита

НАШИ СМО - Браћа

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

НАШИ СМО - Испод жита

Кажу да је фора у мађионичарским триковима што вам је главни штос све време пред очима, али мађионичар изводи сувишне покрете, тако одвлачи пажњу и стално вам промиче суштина трика. Слично том посматрачу, многи од нас покушавају да схвате гомилу дешавања која нам скрећу пажњу и продају маглу истовремено нам оно најбитније измичући пред очима. Конкретно, мање-више неприметно, из дана у дан опада нам куповна моћ, а цене миц по миц, или скок по скок, одлазе у висину, док наша примања, плата, пензија, готово неосетно, али сигурно све мање вреде.

Некада сте самоуверено са једном црвеном улазили у трговину, сада је врло вероватно да вам неће бити довољна ни за неколико озбиљних артикала. Док распредамо, или нам медији сервирају информације о Косову, Бриселу, Цетињу, Милу, Вучићу, Јоаникију, овима или онима, ми идемо на посао, а наше зараде, или пензије реално су све тање. Нормално, то тањење најпре осете они са танким новчаницима, они који су у позицији да, углавном, нити имају неки утицај, нити могу шта битно да промене. Најбоља фора је када се о зарадама у нашој земљи говори у еврима. Чиста психологија. Много боље звучи ако неко каже да му је плата 500 евра, него око 60.000 динара. Реално, са тиме се преживљава.

Почетком месеца премијерка Србије је, преносе медији, изјавила да ће минимална зарада у Србији од 2022. бити 35.012 динара (298 евра) што је, како је навела, повећање од 9,4 одсто у односу на 2021. када је износила 32.000 динара (272 евра). Још је, пишу, после седнице Социјално-економског савета на којој није постигнут договор са синдикатима који су тражили веће повећање, изјавила да ће минималном зарадом од 2022. бити покривено 89 одсто минималне потрошачке корпе која износи 39.000 динара (око 332 евра). Шта ћемо са оних 11 недостајућих одсто, није рекла. Преносе и да је казала да ће, ако се овако  настави, крајем 2023. Влада донети одлуку да од 1. јануара 2024. минимална зарада покрива минималну потрошачку корпу. Може бити, али мирише на ону “не липши магарче до зелене траве”.

“Са овим повећањем и сличним повећањем следеће године, ми за следеће две године нећемо постићи минимална зарада-минимална потрошачка корпа. Морамо да направимо помак”, рекао је председник Уједињених гранских синдиката “Независност” Зоран Стојиљковић, али не нађох нигде како ће бити направљен тај помак, можда ми промаче у магли сузавца са магистрале на Цетињу, бомби у Авганистану, или не чух од буке са бројних концерата, фестивала или испраћаја у војску, има их још, да, да, баш скоро многи писали о једном.

Тако док нам се топе плате и пензије, она досада од короне наставаља да хара. То је посебна прича о паралелном свету у једној земљи. У уторак рекоше да је позитивно 5.069 док су 23 особе преминуле, али Кризни штаб је још у некој хибернацији. Док су у марту ове године када је било 4.000 новозаражених дневно радиле само апотеке, бензинске пумпе и продавнице прехрамбене робе, сада све ферцера. Стадиони пуни, концерти пуни, свадбе, пунолетства, све као да вируса нема. Неки дан вести из Крагујевца, докторка прича какао се стање погоршава, а онда прилог о Чолином концерту у истом граду на коме је, накнандно чух, било око 10.000 људи. Наравно, сви су тестирани. Шио ми га Ђура. Знам једног лика који је био негативан на тесту, а имао је корону и другог који је није имао, а на тесту био позитиван. Поуздано.

Да не улазимо даље у тему како невакцинисани угрожавају вакцинисане, ако су они први незаштићени, а ови други јесу, боли ме глава од тих комбинација и “објашњења”. Ова корона је класичан пример како изгледа када се на почетку ствари не ставе под контролу и не приђе им се озбиљно. Од чувеног шопинга, најсмешнијег вируса који постоји само на интернету и сличних бисера, стигли смо довде да нам деца иду у школу под маскама. А тек оно, ученик не носи маску док седи, али је стави кад одговара, а исти ти ученици на одмору заједно, на силним пунолетствима певају загрљени и друже се по кафићима или на спортским теренима, ако су спортисти. Није то само тако овде, дођох скоро из ЦГ и тамо у елитном хотелу особље носи маске, али испод носа. Форма је испуњена, суштина није битна.

Стално је већина попут гусака у магли пратила мањину, тражила некога да је води вероватно по систему, ништа нисам одлучио, па кад треснем главом о зид крив је онај што ме водио, ако ми је добро, заслужан сам сам јер сам знао кога да следим. Поштено говорећи, умори се човек од оволико глупости, нелогичности, лажи, обмана, превара, обећања, залуђивања и слуђивања па се просто некад преда. Зна да га мађионичар вара, али му аплаудира и још за то плати. Ако може.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Браћа

НАШИ СМО - Живци

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (3 Коментари)

НАШИ СМО - Браћа

Стварно бих волела да знам да ли негде у свету постоји народ који више ламентира над својом неслогом, а кроз целу историју упорно ради у њену корист. Мени је фасцинантан тај наш менталитет пун страсне љубави и мржње, пркоса и подаништва, правдољубивости и неправичности, истинољубивости и самообмане. Склоности праштању свима, осим своме. Нема тог непријатељског војника у заробљеништву ког Срби нису лечили, хранили или прописно сахранили како и доликује нашој доброј мери части и милосрђа и нема тог брата којег се не одричу оног момента када престане да буде сабрат у било чему - пријатељству, ортаклуку, идеји, политици, тек. Не знам да ли смо ми измислили ону: Јесмо ми браћа, али нам кесе нису сестре, али владамо се по том принципу. Крајње упорно и дисциплиновано.

Немојте погрешно да ме схватите, уопште немам амбицију да се упуштам у дубљу анализу нечег чему нисам вична, ја то онако изводим слободне закључке из наученог и виђеног. И ако вам кажем да овај текст настаје у дану када је Лозница обележила 80 година од првог ослобођења града од Немаца, при чему се прославила као први победник над том силом у поробљеној Европи, а да тај догађај није завредио нимало националне пажње, онда вам је све јасно. Од тог слављења јунаштва, што је ствар културе пијетета, праву националну добробит имали бисмо да смо то вече на националној телевизији, на пример, могли да пратимо дебату знаменитих историчара зашто смо ми једини народ који нема свој дан устанка и шта нас спречава да се после значајне историјске дистанце одредимо према том питању ослобођени идеолошких притисака.

У поштеној дебати 31. август могао би лако постати тај дан, само када би хтели да поред часног официра Југословенске војске у отаџбини Веселина Мисите виде и часне грађане Лознице који су, без претеривања, голоруки кренули на најјачу силу света и успели у том науму. А који дан касније, тачније 6. септембра, у веома озбиљној војној акцији здруженим снагама четници, партизани и устаници, уз велике жртве, протерали су Немце и из Бање Ковиљаче, о чему се тек мало зна, а још мање говори. Када бисмо хтели, могли бисмо да сазнамо и низ историјских занимљивости из тих дана “братске слоге”, на пример како су партизани и четници заједно правили бомбе које су успешно испаљивали на непријатељска упоришта преко Дрине такозваним праћкама. Њихов заједнички изум, сто посто.

Сад, неко ће с разлогом приметити како је до краја расветљен случај седмојулског устанка у Белој Цркви јер су и судским решењем рехабилитовани убијени жандарми, а у Лозници и даље у центру града постоји улица Жикице Јовановића Шпанца, а тек од 2017. на Лагатору Веселина Мисите али не постоји никакво знамење лозничким устаницима. Тако је, ево додаћу да је Белу Цркву, иако јој је 2001. године ускраћен епитет “устаничког места”  на 77. годишњицу када је “Србин запуцао на Србина”, пошто Немаца није било ни на 50 километара у пречнику, посетио министар Зоран Ђорђевић ускликнувши да је пропаст Хитлерове Немачке почела у Рађевини на Ивањдан. Лозницу, на 80. годишњицу није посетио ниједан државни званичник. Истини за вољу, десио се ипак мали локални помак, први пут градоначелник Лознице удостојио је својим присуством и говором један скуп, тачније репризирану изложбу организовану тим поводом.

Можда ће се неко питати зашто овоме посвећујем толику пажњу када има сијасет других горућих тема, можда ће неко наћи јеткост у мојим редовима, неко ће ме сврстати међу присталице четника, можда међу радикале који својатају Миситу, неко ће наћи у мојим редовима да сам комуњара, али морам да вас разочарам, ништа од тога. Моји разлози за подржавање 31. августа као дана устанка у Србији су много сведенији од свега што би ми неко могао приписати - упознала сам неколицину учесника и сведока тог догађаја који су ме потпуно убедили да то јесте био истински народни устанак вођен инстиктом самодбране и свога. Прочитала сам белешке професора лозничке гимназије Живојина Перишића који је први описао те догађаје и којег су касније преписивали сви, чак и партизански публицисти, а нико није нашао за сходно да истражи шта се са њим догодило и да ли је платио цену свог професионализма. Читала сам и мемоаре других директних или посредних сведока врелог лета и јесени 1941. који су касније на страни победника ипак те дане звали устаничким.  Са друге стране, није ми било потребно више извора да бих схватила да је пушка у Белој Цркви била тек најава долазеће револуције. То је проста разлика у мотивима - нисмо глупи да не видимо, да ли смо довољно поштени да признамо? Бар ми, обични људи, потомци оних који су били на разним странама својом вољом или позивом који се не одбија, који су били и жртве и џелати браће по пореклу.

Некако не могу да се отмем утиску да када бисмо признали своје историјске грешке и заблуде које смо бежећи од непријатног суочавања често завијали у митове, спознали да више власт Србина завађа, него што их слога спасава. А та се завада ни брату не прашта. 31. августа и почетком септембра у Лозници и Бањи Ковиљачи сва браћа су била на истој страни. Зар то није величанствен преседан у новијој српској историји.

Зорица Вишњић  

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Живци

НАШИ СМО - Понедељак

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Напишите коментар (0 Коментари)

Колумна

септембар 25, 2021 602

НАШИ СМО - Кодекс

“У Србији је превише било политичких непријатељстава, много смо енергије потрошили на међусобне сукобе, скоро до истребљења. Дошло је крајње време да се политички живот у Србији подигне на ниво да можемо да се разликујемо, да будемо различити по многим…
сеп 18, 2021 651

 НАШИ СМО - Комшилук

Крилатица да ти добар комшија често вреди више од рода рођеног потврдила се, сигурно, већини нас без обзира на то да ли живимо у становима или породичним кућама. Истина, добри комшијски односи, чини се, били су редовнија појава у годинама за које смо већ поскидали календаре са зидова, мада, треба…
сеп 11, 2021 386

НАШИ СМО - Испод жита

Кажу да је фора у мађионичарским триковима што вам је главни штос све време пред очима, али мађионичар изводи сувишне покрете, тако одвлачи пажњу и стално вам промиче суштина трика. Слично том посматрачу, многи од нас покушавају да схвате гомилу дешавања која нам скрећу пажњу и продају маглу…
сеп 04, 2021 436

НАШИ СМО - Браћа

Стварно бих волела да знам да ли негде у свету постоји народ који више ламентира над својом неслогом, а кроз целу историју упорно ради у њену корист. Мени је фасцинантан тај наш менталитет пун страсне љубави и мржње, пркоса и подаништва, правдољубивости и неправичности, истинољубивости и…
авг 28, 2021 866

НАШИ СМО - Живци

Овај свет зрео је за једног доброг психијатра и колективну терапију контроле беса. Озбиљно. Некада су људи били много смиренији, бар већина, није им био кратак фитиљ ни танки живци иако су сигурно имали својих мука и проблема. Каквих год јер свакоме је његова мука највећа. Ово данас све танких…

Репортажа

авг 22, 2021

ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА - Миле Пишоња поново на “зиду смрти”

Када је на недавном скупу бајкера у Човић Пољу (РС) Милисав Илић из Лознице угледао…
авг 09, 2021

ПАНТЕЛИНДАН У РАЂЕВИНИ - Крупањски вашар никад посећенији

Пантелиндански вашар у Крупњу организован је данас у срцу Рађевине и после прошлогодишње…
авг 07, 2021

15. ДРИНСКА РЕГАТА – Дрином плове и Бразилци

Око осам хиљада стотину и двадесет километара далеко од свог родног краја јутрос се за…
авг 01, 2021

ТОДОРОВИЋИ У ЈАДРАНСКОЈ ЛЕШНИЦИ - Обележили три века фамилије

Више од две стотине Тодоровића окупило се прошле недеље на породичном скупу да обележи…
јул 31, 2021

ПРИЧА О ПОПУЛАРНОЈ “БОГИЊИ” - За “ајкулу” или “жабу” нема цене

Када се недавно појавила на ауто-скупу у Клупцима, својом лепотом засенила је много млађе…
јул 10, 2021

ЈУБИЛАРНА ДРИНСКА РЕГАТА – Повратак у живот

Чамац до чамца, а сваки препун учесника јубиларне 20. Дринске регате који с нестрпљењем…
јул 05, 2021

11. ДАНИ МЕЂАША – Кад се добре комшије окупе

На Мачковом камену, после једногодишње паузе због епидемије коронавируса, јуче су се…
јун 12, 2021

ОДРЖАНА 11. „СКОБАЉИЈАДА И ГУРМАНИЈАДА“ - Кулинарски мириси крај зелене Дрине

Једанаеста „Скобаљијада и гурманијада“, окупила је данас у Малом Зворнику близу стотину…
мај 30, 2021

ФУДБАЛЕР ВЛАДИМИР МОЛЕРОВИЋ ПО ПОВРАТКУ ИЗ ИНДИЈЕ - Четири месеца од собе до стадиона

Са Балкана је свега неколико фудбалера играло у Индији, а међу њима је и Владимир…
мај 23, 2021

ШАМПИОН АМЕРИКЕ, НАЈБОЉИ СТУДЕНТ ОДСЕКА, ЛОЗНИЧАНИН МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ - С титулама у будућност

Лозничанин Мирослав Марковић ових дана постао је шампион САД са фудбалским тимом свог…

Грми Ло

сеп 06, 2021

КОМС У ЛОЗНИЦИ – Да се чују млади

Представници Kровне организације младих Србије (КОМС), највишег независног представничког…
авг 13, 2021

У ЛОЗНИЦИ – Празник младих кроз спорт, екологију, културу и добру забаву

Млади Лознице обележили су јуче и прекјуче свој дан спровођењем неколико активности.…
мар 24, 2021

БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ - Друштвене мреже нису стваран живот

Интернет је постао место на којем нас могу вребати опасности и злонамерни људи чија су…
мар 13, 2021

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА МЛАДИХ – Ауто-пут образовања

Неформална група “Покрени се!” из Србије и веб платформа “Eureka Zone” из БиХ покренули…
мар 08, 2021

УЗ ДАН ЖЕНА – Дуг пут до равноправности

Дан жена, Women’s day, El dia de la Mujer… Много језика, а једно значење. Дан када су…
феб 17, 2021

ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА - Можемо сви - можеш и ти

Дан деце оболеле од рака обележен је у понедељак у Улици Јована Цвијића, у складу са…
феб 13, 2021

ОМЛАДИНСКА СЕЛЕКЦИЈА ФК ЛОЗНИЦА – Припреме на Златибору

Омладинска селекција ФК Лозница налази се од јуче на припремама на Златибору. Момци ће…
дец 23, 2020

УВЕК СА ДЕЦОМ – Новогодишњи пакетићи за децу на Онкологији

Недавно основани огранак удружења ,,Увек са децом" у Лозници, успешно је завршио акцију…
дец 17, 2020

У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ - Корона, депресија и млади

Пандемија коронавируса са собом је донела страх, промену начина живота, другачији приступ…
нов 27, 2020

НАГРАЂЕНИ ЧЛАНОВИ ГРМИ ЛО РЕДАКЦИЈЕ ЛН - Три рада, три награде

Летње школе новинарства, основни и напредни ниво, које приређује Асоцијација локалних…
нов 27, 2020

ФОТО-РЕПОРТАЖА: ОДМОР У ДОБА КОРОНЕ - Златибор идеално место

Фото-репортажа ''Одмор у доба короне'' Анђеле Лукић, чланице Омладинске редакције…
нов 25, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Да Лозница буде зелена оаза

Волонтери Канцеларије за младе (КЗМ) осмислили су пројекат ''Зелена идеја'' у оквиру…
нов 25, 2020

МАЛИ ФУДБАЛЕРИ У БЕОГРАДУ – Јачи од Партизана

Зелено-бели дечаци ФК Лозница гостовали су у недељу на стадиону Партизана и одиграли…
нов 24, 2020

МЛАДИ И ОГРАНИЧЕЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА КАФИЋА И НОЋНИХ КЛУБОВА – Вирус не ради до шест увече?

Одлуком Владе Србије од данас сви кафићи, клубови и тржни центри врата затварају у 18…
нов 12, 2020

BRAVE NEW MEDIA FORUM 2020 - Вирално издање, први пут

У време пандемије драгоцени су иновативне идеје и инспиративни концепти, како медијима…
нов 11, 2020

’’ШТА НАМ ТЕШКО’’ – Степенице знања

Лозница ће за који дан добити ’’степенице знања’’ пошто ће бити осликан део степеништа…
нов 10, 2020

КАМП ЗА МЛАДЕ ФУДБАЛЕРКЕ – Четири Лозничанке међу најбољима

У спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови прве новембарске недеље…
нов 01, 2020

САЈТ О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ – Занима те, питај

Колико знаш о репродуктивном здрављу? Где тражиш одговоре на питања која те занимају? На…
окт 25, 2020

''УВЕК СА ДЕЦОМ'' У ЛОЗНИЦИ – Удружење добило свој дом

Огранак Удружења ,''Увек са децом" отворен је јуче у Лозници. Тим поводом у Омладинском…
окт 23, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – За лепше двориште Дома за децу

У Дому за децу ''Вера Благојевић'' у Бањи Ковиљачи у току је спровођење пројекта…
окт 19, 2020

ШТА НАМ ТЕШКО – Имаш идеју, пријави се

Шта нам тешко. То је слоган младих, преспективних људи који су вољни да ураде нешто…
окт 08, 2020

АКЦИЈА УДОМЉАВАЊА ПАСА ИЗ АЗИЛА – Срећа маше репом

Љубимци, пси и мачке, жива бића као и сва друга. Попут мале деце и они захтевају посебну…
сеп 26, 2020

МЛАДИ И СПОРТ – Раднички јача омладински погон

У предграђу Лознице црвене се и беле дресови на игралишту Радничког у Клупцима, пионири…
сеп 26, 2020

УПОЗНАЈТЕ МАРИЈУ БОШЊАКОВИЋ – Што можеш да замислиш, можеш и да оствариш

Седамнаестогодишња Марија Бошњаковић рођена је у Лозници, а сада је ученица Средње…
сеп 22, 2020

АДОЛЕСЦЕНТИ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ – Шири знање

Дводневна радионица Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ) о репродуктивном здрављу…
авг 12, 2020

ДАН МЛАДИХ У СКЛАДУ СА СИТУАЦИЈОМ - Из невоље извући најбоље

За разлику од претходних година, Дан младих у Лозници данас (12. август) је обележен без…
авг 11, 2020

КОНКУРС  ЗА МЛАДЕ – Дијалог за будућност

УНИЦЕФ у Србији отворио је конкурс за онлајн UPSHIFT радионицу у оквиру заједничког…
јун 19, 2020

ДРУГИ ДЕФИЛЕ МАТУРАНАТА ЛОЗНИЦЕ – А сада озбиљно

Ако није могло у мају због епидемије коронавируса, може у јуну. Други заједнички дефиле…
јун 19, 2020

НЕ/ВИДЉИВИ ГРАД ЛОЗНИЦА – Историја различитости у аутобусу

Богатство једног града и једне земље мери се и богатством култура и етничких…
јун 19, 2020

ПРЕД ВУКОВИМ ДОМОМ КУЛТУРЕ – Исцртали невидљиве мапе града

Група лозничких средњошколаца, ученика Гимназије ''Вук Караџић'' и Средње економске школе…
јун 18, 2020

ДВЕ ПРЕДСТАВЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Оживљава невидљива Лозница

Испред Вуковог дома културе данас (18. јун) у три и у амфитеатру Цркве Покрова Пресвете…
мај 22, 2020

ДА ЛИ СТЕ ИКАДА ВИДЕЛИ НЕШТО СЛИЧНО? – Гавран који говори

Ако дођеш у ''Рајску долину'', ботаничку башту Живка Панића из Липнице, одушевиће те, баш…
мај 21, 2020

ИВАНА ЈЕ ПОБЕДИЛА ТУМОР, САДА ПОМАЖЕ ДРУГИМА – Подршка ''Родитељском кутку''

Много је оних који нису успели да победе опаке болести, попут рака, али постоје и људи…
мај 13, 2020

ОНЛАЈН ШКОЛА И ПРИПРЕМА ЗА ФАКУЛТЕТ – Стварност се вратила

Опште прихваћена теза је да онлајн учење не може никада заменити школске клупе. То је, у…
мај 02, 2020

ПРЕПОРУКА – Уживање уз ''Кућу од папира''

''La casa de papel'' или ''Money heist'' (''Кућа од папира'') је серија која је освојила…
апр 24, 2020

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА - Остани код куће

Лознички јутјубер Иван Трифуновић, члан омладинске редакције Лозничких новости - Грми Ло,…
апр 12, 2020

ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ БАЈКОТ? - Нова значења потрошње

Шта је прва ствар која ти падне на памет када чујеш реч - активизам? Да ли су то…
апр 10, 2020

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда…
апр 08, 2020

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ - Љубав неутралише све што је лоше

Латинска пословица каже ''Отклонити бол божанско је дело'', а Немања Милићевић, лекар…
мар 29, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Од увођења забране кретања од 5 ујутру до 17 часова, свет више не личи на оно што је био.…
мар 25, 2020

ЗА ВРЕМЕ КУЋНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ - Путовање на странама књига

Ових дана међу корисницама и корисницима фејсбука, посебно онима који су у читалачким…
мар 24, 2020

РЕАКЦИЈА НА МОГУЋНОСТ ДА СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПОСТАНУ КАРАНТИН - Студенти се противе

Група студената Универзитета у Београду изразила је незадовољство због могућности да се…
мар 22, 2020

БЕСПЛАТНИ КУРСЕВИ АМЕРИЧКИХ УНИВЕРЗИТЕТА - Учење од најпрестижнијих

Много је начина на које можеш провести време у изолацији. Неки ће овај период искористити…
мар 04, 2020

У СУСРЕТ УПИСУ НА ФАКУЛТЕТ - Моје припреме у Београду

Исхитрене одлуке, оне непромишљене, често умеју да обавежу и натерају на бесповратна…
мар 02, 2020

ИЗЛОЖБА О СУДБИНИ АНЕ ФРАНК – Да прошлост не постане будућност

У Средњој економској школи данас (2. март) је отворена изложба ''Ана Франк – историја за…
мар 02, 2020

У СРЕДЊОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ – Ана Франк – историја за садашњост

Изложба ''Ана Франк – историја за садашњост'' биће данас (2. март) у подне отворена у…
мар 01, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Аудиција за школу глуме       

Због великог интересовања бесплатна школа глуме поново ће бити организована у Омладинском…
феб 27, 2020

ПРИПРЕМЕ ЗА МАЛУ МАТУРУ – Рекордан број пријављених

За припремну наставу из српског језика и математике за полагање мале матуре, коју…
феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 30, 2020

КОНКУРС ЗА ИЗБОР ЗАШТИТНОГ ЗНАКА ОМЛАДИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ

Лого д. о. о. расписује „Конкурс за избор заштитног знака омладинске редакције Лозничких…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"