НАШИ СМО - Зимница

Ко није до сада обезбедио барем део зимнице, може то учинити данас, пијачни је дан, а можда и цене буду повољније у односу на оне од средине седмице. Мирис сирћета, печених паприка, белог лука и бибера у зрну немогуће је ових дана избећи јер се људи припремају за зиму која по температури од уторка као да ће прескочити тек започету јесен. Пролазећи бањским шором пре дан-два, гледах како старији човек, слободном проценом око 75 година, вози бицикл врлудајући гуверналом на коју је са сваке стране обесио по џачић паприка. Климаво вози поред тротоара на којем су паркирана возила и у том шеледању закачи за ретровизор бордо “аудија” и одвали га. Само се чича осврнуо и наставио несигурну вожњу на свом двоточкашу. Одвали и ником ништа. Тај ретровизор тешко може коштати мање од 50 евра, а два џачића трећеразредних паприка знамо колико коштају. Дакле, неко ће зимницу упамтити по скупим парпикама, а неко ће богорадати и гледати како да поправи одваљени ретровизор. Још ако је регистрација на видику, ето додатне главобоље. Нећу да баксузирам, али размишљам, а шта ако још и зимница пропадне? Ако из неког разлога паприка “узвришти” и не буде ни за шта, ето додатног стреса и финансијског кикса. Ваљда и са том зимницом треба имати среће. Некоме то иде од руке, а неко нема искуства или има подваљен лош рецепт.

Некада помислим да нам је и све друго несигурно и ризично као зимница. Ипак, када би то могло, радо бих конзервирао неке лепе успомене, неколико младалачких лудорија, пар незаборавних плоча, једне сиве “старке”, мирис мора крај плаже у Херцег Новом, бутељку купиновог вина из Рађевине, све драге особе, пријатеље, породицу... Оне ружније ствари бих одстранио као флеку или трулеж са паприке. Е, сад, у времену у ком живимо сасвим је извесно да би камара са том трулежи и ружним стварима била много већа од оне прве са лепшим моментима, али нема везе, барем би заувек биле одвојене. Као рецкавим ножем одстранио бих гомилу несрећника који нам се сервирају као ријалити или звезде жуте штампе, као врло интересантан и гледан ТВ програм, као нешто што је јаче од културе. Одстранио бих као хирург канцер све оне који нас замајавају да нам је блистава будућност на дохват руке и да је само треба зграбити, можда мало погнуто у леђима и са очима обореним ка поду али - поклону се у зубе не гледа. Продаје нам се прича да све оно што је у западном свету нормалан живот, за нас треба да буде лото премија. Да треба да се ударамо ногом у задњицу ако нас за пет или шест (или ко зна колико) година приме у то друштво. Многи ту причу приме здраво за готово, а многи у њу никада неће поверовати, као што нису поверовали да вук може прогутати Црвенкапу тек тако.

Ето, пре пар дана Влада Србије усвојила је Предлог закона о заштити података о личности којим ће, како се наводи, сви лични подаци бити заштићени на једнак начин као и у државама чланица ЕУ. Рекоше да доношење новог закона представља “једну од обавеза Србије у процесу придруживања Европској унији”. Мислио сам да нас је Вук Караџић давно “придружио” Европи, као и да су и до сада лични подаци били заштићени, али изгледа да нису “довољно”. Сад имам утисак као да стављамо капију на њиву коју су одавно други узорали. Ко зна шта још није онако како мислимо да јесте, или јесте онако како мислимо да није. Ето, неко мисли да је Партизан оштећен у последњем дербију, да је гол под знаком питања, док звездаши сматрају да је гол чист као суза. Иначе, не пратим спорт, нисам ни страствени навијач који би се са комшијом посвађао због овакве енигме, али неке појаве не могу да не приметим. Не сећам се разлога, али као клинац постао сам партизановац и то остао до данас, али да се дерби игра тог дана сазнао сам који минут пре завршетка утакмице. Толико о мојој склоности ка гледању јурњаве за лоптом, међутим, спадам у оне који су увек навијали за Црвену звезду када је играла против неког страног тима. Зато ме чуди толика нетрпељивост, могу слободно рећи мржња између навијача два највећа тима. Зато бих, да могу, све то одстранио као када припремаш зимницу и оставио само здраве делове. Била би то најлепша шарена салата.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ГРАДОНАЧЕЛНИК У УЛИЦИ СВЕТОГА САВЕ - Ова ће улица говорити о нама

СИНОЋ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ - Успешан рок концерт Чоге и пријатеља

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 16, 2019 176

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 253

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 317

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 308

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 424

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"