НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти тим навија и мој отац) ниједног тренутка не желим да потценим Црвену звезду или да умањим успех какав ни најоптимистичнији звездаши нису очекивали. Напротив!

Да је реч о чуду, схватио сам слушајући прогнозе пре утакмице са Ливерпулом, док су сви прижељкивали да се све заврши нерешено или макар са што мањом разликом, само да делије не изађу са стадиона тотално покуњени, а не као неко ко се претерано разуме у фудбал. Оно што хоћу да кажем то је најискренија честитка момцима који су од првог секунда показали да у Србији још увек има фудбала, да има срчаних играча, да има добре атмосфере међу навијачима и да има достојних наследника оних који су нешто слично направили давних седамдесетих. Слика одушевљеног оца са малим сином у наручју посебно ми се урезала у памћење и пожелех да сличних слика на спортским борилиштима буде што више, а што мање бакљи, петарди и непримерених сцена. Те вечери све је било звездано, и играчи и публика, а и судије су, рекао бих, одржале показну вежбу како то треба и може да се ради на зеленом тепиху.

Милан Павков је за седам минута постао херој и головима у 22. и 29, минуту уписао у историју Црвене звезде! Како би то рекли стручнији спортски новинари од мене - пресудио је Ливерпулу! Модерни клинци то објасне у три речи - човек је издоминирао. Додатне поене покупио је од својих навијача попевши се на шипку испред северне трибине и радујући се заједно са њима. Подвиг су славили заједно, срећни и достојанствени. Због оваквих тренутака вреди ићи на утакмице јер они доказују ону лепшу страну спорта. Бој не бије свијетло оружје... ливерпулски голман скупљи од целог српског тима... већ бој бије срце у јунака. Овакве бојеве бих гледао сваки дан, без обзира на то ко игра... Навијам увек за наше и ту не одступам... Гледајући утакмицу, после пресудна два гола наметнули су ми се стихови Душка Трифуновића - “Ово је мојих пет минута” из песме “Шта би дао да си на мом мјесту”, коју је “Бијело дугме” снимило давне 1975. године. Без обзира на поруку те песме, поједини стихови су ми некако баш ишли уз горостаса Павкова. Знате оно “да те мрзе а да ти се диве”. Можда би их и самом тренеру Ливерпула Јиргену Клопу Павков могао отпевати, али је овај фудбалски стручњак показао да нема обичај да мрзи априори онога ко се у датом тренутку показао као бољи.

Клоп је одушевио навијаче Црвене звезде још када је ушао на Маракану пред меч четвртог кола Лиге шампиона, носећи на јакни прикачену наталију рамонду, којом се у Србији одаје почаст жртвама Првог светског рата. Све ово је допринело да спортски меч буде у сваком смислу спектакуларан и историјски. Да нам је више таквих тренутака, вероватно би нам и историја била лепша, а будућа поколења би кроз коју деценију и век могли да се присећају срећних а не ратних момената и да венце полажу на споменике великим спортистима, научницима или уметницима из прошлости, а не ратницима. Можда би и ђаци имали боље оцене из историје када би памтили такве људе. Ето, ми смо се тек после сто година удостојили да занавек искажемо захвалност дечаку Момчилу Гаврићу који је преживео голготу, недаће Великог рата, али и деценије у којима је потпуно био заборављен. Међутим, и око тога су кренуле полемике. Да ли споменик одражава реалан лик дечака или подсећа више на старца, сматрам да је тема за друге расправе, али битно је да смо му одали почаст. Сваки уметник има и своју слободу у стваралаштву, па то треба тако и прихватити, а да ли та уметничка слобода може да нас кошта опречних ставова, то је опет тема за посебан разговор. Да може и да нас насмеје уверили смо се ових дана када је по друштвеним мрежама и порталима кренула лавина коментара око споменика сови у Кикинди и нашег безименог споменика у центру града. Склони смо шалама, али и вулгарностима, макар и на своју штету. Зато је Звезда пример како треба да сија небо звездано.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Овце

НАШИ СМО - Јавни интерес

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 16, 2019 176

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 253

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 317

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 308

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 424

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"