НАШИ СМО - Калимеро

Мало мало па земљи Србији буде нанета нека неправда, најчешће, да не кажем увек, од наших кључних европских “пријатеља”? Онда крене овдашња кукњава како то није у реду, па док једни “жустро реагују” други “гасе ватре” и налазе разумевање за ЕУ. Све се своди на они нас шамарчином, најсвежији пример церемонија у Паризу где нас сместе у шараге,  а ми џентлменски, шта зна Француска ко где да седи, најавимо домаћински дочек, и окренемо и други образ. Опростимо им и то јер поново (не)знају шта раде.

Неправда је саставни део живота, само што је бржа јер је, као што смо чули милион пута, правда стално ван форме па је “спора”. Они одрасли и зрели  не губе много на јалове јадиковке него делају даље. Уопште гледајући постали смо као бабе које само кукају, њоче и за све им је други крив. Постали смо Калимеро. Старији се сећају тог лика из цртаћа који је некада емитован пред главни дневник. То је пиле које на глави носи љуску јајета и стално  ламентира над собом и својом злом судбином, а на крају сваке епизоде каже: “Неправда, па то ти је!” и по тој реченици је упамћено. Тако и већина само кука на неправду. Све у стилу да је правде, они би били на бољим радним местима, боље зарађивали, а не да гори од њих ништа не раде, а живе ко цареви, те види ко води општину, град, државу, кукамо на све и свакога, а ништа не радимо да ствари променимо, или бар то покушамо. Крив нам је председник, влада, шеф, жена, ташта, свекрва… јер је све, наравно, неправда. Да је правде где би нам био крај?

Оно што се десило у Паризу свакако није било праведно. Французи су као домаћини  дефинитивно криви за тај фамозни распоред седења. Али, шта је радила наша амбасада? Зар није требало да буде упозната са протоколом, са ким ће се председник Србије састати као и где ће седети на свечаности па да правовремено реагује. Па није то била приредба у сеоском дому културе где редар Пера одређује где ко седи па оне што закасне или му се не свиђају,  шаље у задње редове. Ало, бре. Неко је и са наше стране зезнуо ствар па председник Вучић заврши на клупи за резерве уместо у првом реду, где нам је место по ономе што смо урадили и броју наших жртава у Великом рату једино и сигурно и било место. Опет зашто би неко поштовао нас кад ми то први не чинимо. Зашто нико 11. новембра, а баш лепо легло, недеља, нерадни дан, не положи бар један цвет на Текеришу, или Гучеву?! Местима где су се одиграле неке од најпресуднијих битака у Великом рату. На Церу прва победа у том рату, а да није било “Битке изнад облака” не би било ни Колубарске победе. Можда то и јесте учинио неки појединац, званично нико. Проблем је што неправду приметимо само када нам се деси, када смо део исте - јок. Кад у болници, или на шалтеру завршимо посао преко реда, то је ОК, али када чекамо, а други то учине, онда је неправда да стојим, а онај заврши за секунд.  Постали смо друштво коментатора и гунђала, посматрача.

Онај фејс и друге друштвене мреже су као измишљени за указивање на свакојаке неправде,  пљување и критиковање, нема везе имају ли они који се тиме баве тачне информације на основу којих доносе критички став. Кога брига? Сви су криви, неспособни, глупи, лопови, све, бре го криминалац. Али кад треба нешто конкретно, сви критичари су “заузети”, или су критички настројени док се негде не “увале”, другим речима не “заврше неки пос'о”, нађу радно место жени, брату, детету... Кад то обаве, “изгубе” критизерски ген, забораве на фамозну неправду, уклопе се у ону да свако има своју цену.

Ако су  друштво, систем, средина у којој смо стварно баш толико неправедни, шта чинимо да буду праведнији? Трудимо ли се да поправимо стање? Да ли смо ми, пре свега, правдени према себи и другима. Најлакше је за све што се дешава окривити друге или неправду. Да је има - има,  да ће је бити - хоће, али свакако је неће бити мање или ређе уколико сви покријемо главе полупаном љуском и свој учинак, као Калимеро,  сведемо на “Неправда, па то ти је!”. Е, то је неправда, према себи и онима који остају после нас. Зар не?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Лудило

НАШИ СМО - Звездано

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

април 20, 2019 137

НАШИ СМО - Позориште

Недеља Фестивала глумачких остварења у којој Лозница процвета уживајући у позоришном програму глумаца аматера из различитих крајева Србије док на даске које живот значе доносе неке нове светове, димензије и магију театра, период је када се узбурка и прича о…
апр 13, 2019 358

НАШИ СМО - Објективна необјективност

Да ли сте се некада запитали колико сте објективни када говорите или одлучујете о било чему? Да ли се уопште трудите да будете што ближи томе? Појам објективно означава да је нечије мишљење и понашање непристрасно и засновано на истинитим чињеницама. Нажалост, живимо у временима кад су чињенице…
апр 06, 2019 270

НАШИ СМО - Забрана

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић покренуо је иницијативу за укидање забране запошљавања у просвети. Шарчевић је оценио да укидање забране неће угрозити буџет јер се и они на одређено већ финансирају из државне касе. „Контрапродуктивно је да око 25.000 људи ради на…
мар 30, 2019 388

НАШИ СМО - Заборав

Звучи ли вам познато прича о томе да је боље имати здравствени центар у свом граду него поцепану установу, подељену на дом здравља и општу болницу? Да ли вам је позната констатација да просперитета пољопривредницима нема без оснивања задруга и укрупњавања? Сећате ли се, можда, омладинских радних…
мар 23, 2019 1147

НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно овде глава пуца од гомиле информација,…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"