НАШИ СМО – Писмо Деда Мраза

Баш када сам размишљао да коначно и ја напишем Деда Мразу писмо жеља за Нову годину, што, иначе, никада до сада нисам чинио (због чега ми се, можда, неке жеље нису ни испуњавале), у сандучету пронађох необичан коверат. Боја је била уобичајено бела, али су по њему биле исписане бројке, од кеца до дванаестице, ваљда за сваки месец по једна, знаци узвика, понека полуотопљена пахуља, све увезано тробојним концем (црвено, плаво, бели), онај што се користио некада у поштама за паковање пакета. Видим, адресирано на моје име, а на месту пошиљаоца стоји само Деда Мраз! Помислих, свашта, зар не треба да буде обрнуто, а онда полако узех писамце, као да је у њему допис од којег ми живот зависи, као да ће експлодирати ако га продрмам или, не дај боже, оштетим. Осмелим се, полако изнад водене паре наднесем коверту да се лепак мало овлажи, како бих је лакше отворио. Нећу да је цепам. Онда уследи изненађење! Деда Мраз, лично, направио списак својих жеља које бих требало ја да испуним, заједно са припадницима своје врсте током следеће године. Списак није дуг, а ни жеље нису компликоване, претерано захтевне и неоствариве. Чак ми се учинило да су потпуно логичне, па помислих - зар том Деда Мразу баш толико мало недостаје или нас, једноставно опомиње.

Прва жеља му је да се упристојимо, да поштујемо друге, да им дозволимо да другачије мисле и да своје ставове слободно износе. Помислим, па то није ништа необично, то свако може без имало муке да испуни, чак и она господа из парламената. Онда се запитах, зашто би баш то Деда Мраз тражио од нас, ако смо ми, иначе, такви. Очигледно да немамо исправну перцепцију себе самих. Види он то боље са стране, као гост који вам у кућу долази једном годишње па лако примети шта сте ново урадили, шта изменили у стану, тепих, лустер, тапете, шољице за кафу или табуре. Каже Деда Мраз - Желео бих да више радите, да се залажете, да се помажете, да не завирујете у туђа дворишта већ да своја одржавате у пристојном стању. Више савет него жеља је и препорука да не блејимо у ТВ ријалити програме и да не стављамо у исту раван клошаре, пробисвете, старлете, лелемуде и беспосличаре са успешним ђацима, спортистима, научницима и вредним радницима. Гле, и то је приметио - Не паркирајте на тротоарима, по парковским стазама, на кружном току, ослободите простор намењен пешацима, мајкама са децом у колицима (па баш о томе сам недавно писао), не бацајте ужарен пепео у контејнер, не ломите клупе, не пљујте по улици (што је посебно подебљао). Руку на срце, кад ујутро кренем по новине и доручак, као некада Бојан Крижај заобилазим шлајмаре које је неко само тако просуо после јутарњег искашљавања. То није записао Деда Мраз, али ја бих уз ово додао и онај детаљ када неко без коришћења марамица издува нос без обзира на то где се налази. Нећете веровати, али то сам једном доживео чак и у затвореном простору, од човека који се, иначе, бави уметношћу (није из нашег града). Отресе нос два-три пута, избриса се шаком, па о панталоне, као да је усред њиве а не на јавном месту, у храму културе. Невероватно! Било је ту још жеља, али запазих ону у којој дека с белом брадом тражи да будемо много одлучнији, да од јавног сервиса тражимо објективне информације, да остварујемо “наше право да знамо све”, да питамо одговорне оно на шта су дужни да нам одговоре а да нас због таквих питања не стављају на списак неподобних или издајничких снага, којима није стало до отаxбине.

 После читања Деда Мразових жеља почех да размишљам о њима али и о томе шта бих све учинио “Да сам ја нетко”. Као из кабла кренуше стихови које је почетком седамдесетих написала Маја Перфиљева а отпевали легендарни “Индекси” на такмичарској рок вечери Загребачког фестивала. Ни данас не знам шта ми је драже, текст ове песме или мелодија коју је компоновао Хрвоје Хегедушић. Сећате се - “Да сам ја нетко... свим мајкама бих избрисао боре, учинио да очеви их воле, давну љубав да им врате и да мирно живе своје сате...”. Ех, да сам ја неко, али, ваља покушати. Свако по мало, па можда и тај Деда Мраз буде задовољан, а онда и дарежљивији следећег децембра. Нека нам је са срећом и хајмо полако по ставкама...

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Контејнер

НАШИ СМО - Краве

АНКЕТА - Како ћете дочекати нову 2019. годину?

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

март 16, 2019 192

НАШИ СМО - Ћуткање

Нашалим се пре неко вече са комшијама да би било добро организовати митинг подршке нашим језерцима на путу иза зграде јер то је реткост у данашње време, можда бисмо могли да профитирамо, кажем, да набавимо патке, направимо рибњак, убацимо којег лабуда и…
мар 09, 2019 1077

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

- Још једно признање. Доктор из Зворника проглашен за најбољег молера у Бечу! Ова објава коју сам данас прочитао на страници једног фејсбук профила пријатеља из времена које је неколико деценија старије од данашњих друштвених мрежа и виртуелних другара, прво ми је привукла пажњу, а онда, кад сам је…
мар 02, 2019 670

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да…
феб 23, 2019 329

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите политичаре који знају дан када одлазе са…
феб 16, 2019 419

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"