fbpx

НАШИ СМО - Заборав

Звучи ли вам познато прича о томе да је боље имати здравствени центар у свом граду него поцепану установу, подељену на дом здравља и општу болницу? Да ли вам је позната констатација да просперитета пољопривредницима нема без оснивања задруга и укрупњавања? Сећате ли се, можда, омладинских радних акција или савеза омладине (додуше тада су били социјалистички)? Верујем да да. Ако кренемо баш од тога, уместо савеза омладине данас нешто слично имамо под именом канцеларије за младе. Уместо радних акција ту су сада волонтерске, које спроводе, углавном, невладине организације преко разних и добро плаћених пројеката. Није давно било када смо се дичили нашом фабриком конфекције која је извозила широм Европе најквалитетнију гардеробу, али и текстилном школом, која је у то време обезбеђивала кадрове за ту фабрику. Имали смо и хемијску школу, ваљда је било и логично уз “Вискозу” која је упошљавала хиљаде радника.

Имали смо и поносили се са пуно тога још, али у међувремену све то смо угасили. Да смо склони уништавању онога што је некада вредело и брисању прошлости, то смо одавно схватили, а да смо знали уништавати и сопствену садашњост, сведоци смо сваког дана. Док су многи тврдили да је раздвајање здравственог центра корак у суноврат медицинске заштите грађана, неки су се упирали из петних жила да то ипак ураде, говорећи да је то пракса пренета из позитивних европских искустава. Раскантали смо установу на дом здравља и болницу а после неколико година, када смо готово дотакли дно, схватамо да треба, ипак, вратити све на старо. Такви смо. Школовали смо текстилце и хемичаре у свом граду јер су нам требали, а онда смо уништили погоне у којима су зарађивали за лебац, продали их будзашто или оставили скупљачима секундарних сировина на тацни и потопили ове образовне смерове у прошлост и заборав. Много тога још је уништено и отерано у неповрат, али сугестијом “фактора с поља” и интересовањем “страних инвеститора”, полако смо почели да размишљамо о сопственим погрешним потезима, или су то почели тек понеки. Ето, школе текстилне више нема, а у граду све што се отворило последњих година, или што ће се отворити у блиској будућности има везе управо са том струком. Турци дошли да шију кошуље, а ми младих кадрова немамо. Ајмо на обуке, прешколовавање, па се ватај посла. Дошли Американци - такође да нешто шију, а нама опет фали добрих шивача. Најављују се и Кинези, а нас паника већ хвата где ће људи наватати толико квалитетне радне снаге. Сличне примере имамо и у комшијским општинама. Кажу да неће посао имати само онај ко не жели да ради, али не кажу како ће неко да ради нешто за шта нема подлогу, образовање, праксу или искуство.

 Ако обука од пар месеци може да замени двогодишње или трогодишње средњошколско образовање, онда треба да прихватамо и то да двонедељна обука може да створи војника који равноправно полаже заклетву са војницима који проводе регуларни војни рок у касарни. Можда може и генерал постати, далеко било. Како ће се ко показати у, не дај боже, ратовању, или на траци у погону - то ћемо тек видети. Сад се прича да ћемо поново отворити неке смерове у школама, учићемо их за послове који нам долазе, али шта ћемо радити док они школу не заврше? Ко ће попунити ове хиљаде радних места која се отварају, ко ће народ лечити у новим болничким зградама, ако сви лекари оду на Запад, ко ће нам децу учити и васпитавати ако сви и даље будемо хипнотисани телевизијским баљезгаријама, најпримитивнијим емисијама, музиком и људима сумњивог квалитета? Све смо имали, онда уништили, а сад нам баш све то поново треба.  Док гледамо рашчеречену и оглодану “Вискозу”, са земљом сравњен “Стакленик” и “Зидар”, затворен “ФАК”, схватимо колико  смо брзо заборавили одакле смо плате доносили и породице хранили. У заборав су отишли и најутицајнији државници  велесила које су нас пре две деценије тукле бомбама па смо их  пригрлили  као нове саветнике и пријатеље за лепе паре и никакав учинак. Заборав је наша национална култура коју скупо плаћамо зато научимо да чешће гледамо у ретровизор.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Да марта не буде

НАШИ СМО - Ћуткање

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

јул 15, 2019 329

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу, а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на…
јул 06, 2019 837

НАШИ СМО - Друг

Уђем пре неки дан у радњу с намером да купим сасвим други производ од оног који ми је привукао пажњу. Наиме, рафови су на три корака један од дугог и немогуће је да не приметите оне преко пута вас. Не мислим само на производе, мислим на купце пре свега. Дакле, преко пута су изложени купаћи костими,…
јун 29, 2019 1454

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су…
јун 22, 2019 1222

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината. Запослени би…
јун 15, 2019 1079

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је НЕ, заправо сигнал да треба још да се…

Репортажа

јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"