fbpx

НАШИ СМО - Објективна необјективност

Да ли сте се некада запитали колико сте објективни када говорите или одлучујете о било чему? Да ли се уопште трудите да будете што ближи томе? Појам објективно означава да је нечије мишљење и понашање непристрасно и засновано на истинитим чињеницама. Нажалост, живимо у временима кад су чињенице сметња, тачније, оне постоје, али их користимо по потреби, у зависности од тога шта нам је намера да постигнемо (добијемо) њиховим коришћењем. Гледано објективно, ово је време необјективности.

У никада досадној земљи Србији недавно смо имали покушај упада представника опозиције у Скупштину Београда, а онда тумачење истог догађај на различит, готово комичан начин, почев од тога што по некима упада јесте, а по другима није било. Сви су се малкице правили блесави и “објективно” говорили о истој ствари. Онда смо слушали како су “жене успеле да одбране Скупштину од Бошка Обрадовића”, да су “стале у одбрану своје земље”, и да “заслужују дивљење”, или, са друге стране,  “да су одборници опозиције на писарници хтели да предају захтев градским властима”. На логично питање обичног човека где је било скупштинско обезбеђење, или где су били мушкарци да реагују, ако је требало,  а не да то чине “дивне жене”, чуло се да је тако учињено да би се избегла ескалација сукоба?! Значи, ако се деси да идете негде са женом или девојком, а неки ликови крену силом на вас, ви се лепо склоните и пустите вашу лепшу половину да реагује јер, наравно, желите да избегнете ескалацију сукоба.

Код нас се друштво, држава, “објективно”, према значају те особе и њеном доприносу нашем културном и свеукупном животу, постави и кад неко оде са овога света. Последњи пример је песник Добрица Ерић (22. 8. 1936 - 29. 3. 2019). Човека који је  ушао у читанке, песника посебног кова који није пред публиком своје песме читао него их говорио на јединствен начин, није на вечни починак испратио нико у име државе, није се већало хоће ли у Алеју великана, или заслужних грађана, а није ни авион слат јер у његовој родној Доњој Црнући код Горњег Милановца, где и почива, нема писте, отишао је готово неприметно. Додуше, јесте песника пет дана после смрти постхумно одликовао председник Србије, Сретењским орденом трећег степена, што је Добрици сигурно баш значило. Оно, “ако ме се сете, сете”, и јесу, али кад га више није било.

Није Добрица данима красио насловне стране, имао специјалне емисије посвећене његовом делу, а требало је, међутим кога још занимају песници и култура. Има овај народ преча посла, да се дели на “наше” и “њихове” до бесвести. И објективно. Или да митингује и надмеће се ко може колико народа да окупи, неко у вечерњим сатима, неко у радно време, па онда да се пребројава и показује ко може више. Чему то, брате, води? Неумереним препуцавањима, вређањима, етикетирањима, рушењу, како год, али време неумитно пролази, а енергија се троши непотребно, са истим исходом. Мањина профитира, а већина калира. Мајку му, као да неко намерно све ради да човеку огади ову лепу земљу. У уторак је било 20 година од битке на Кошарама којом је заустављена копнена агресија такозване ОВК, страних плаћеника и НАТО-а на тадашњу СР Југославију. У тој акцији погинуло је 108 војника, углавном оних на редовном служењу војног рока, а до Кумановског споразума наша војска није одступила ни корак. Министар одбране Александар Вулин изјавио је, пренеше медији,  два дана пре те годишњице, да се залаже за разграничење са косовским Албанцима, и то што пре, јер “када утврдимо где је линија”, како каже, “моћи ћемо и да је бранимо”. Сад, пази молим те, где је “линија”?!. Можда да министар мало погледа Кривични законик, члан 305 и 306, уколико то још увек важи.

Шта би на такву изјаву министра, и то одбране, рекло тих 108 војника од којих неки и даље “држе линију” на Проклетијама. Или ни то што је тада било, објективно, више није важно, као ни много других ствари којих смо се невероватно лако и хитро одрекли за обећану будућност коју нам стално измичу наши “пријатељи”. Објективно.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Забрана

НАШИ СМО - Заборав

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 30, 2019 181

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 861

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 831

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1495

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"