НАШИ СМО - Објективна необјективност

Да ли сте се некада запитали колико сте објективни када говорите или одлучујете о било чему? Да ли се уопште трудите да будете што ближи томе? Појам објективно означава да је нечије мишљење и понашање непристрасно и засновано на истинитим чињеницама. Нажалост, живимо у временима кад су чињенице сметња, тачније, оне постоје, али их користимо по потреби, у зависности од тога шта нам је намера да постигнемо (добијемо) њиховим коришћењем. Гледано објективно, ово је време необјективности.

У никада досадној земљи Србији недавно смо имали покушај упада представника опозиције у Скупштину Београда, а онда тумачење истог догађај на различит, готово комичан начин, почев од тога што по некима упада јесте, а по другима није било. Сви су се малкице правили блесави и “објективно” говорили о истој ствари. Онда смо слушали како су “жене успеле да одбране Скупштину од Бошка Обрадовића”, да су “стале у одбрану своје земље”, и да “заслужују дивљење”, или, са друге стране,  “да су одборници опозиције на писарници хтели да предају захтев градским властима”. На логично питање обичног човека где је било скупштинско обезбеђење, или где су били мушкарци да реагују, ако је требало,  а не да то чине “дивне жене”, чуло се да је тако учињено да би се избегла ескалација сукоба?! Значи, ако се деси да идете негде са женом или девојком, а неки ликови крену силом на вас, ви се лепо склоните и пустите вашу лепшу половину да реагује јер, наравно, желите да избегнете ескалацију сукоба.

Код нас се друштво, држава, “објективно”, према значају те особе и њеном доприносу нашем културном и свеукупном животу, постави и кад неко оде са овога света. Последњи пример је песник Добрица Ерић (22. 8. 1936 - 29. 3. 2019). Човека који је  ушао у читанке, песника посебног кова који није пред публиком своје песме читао него их говорио на јединствен начин, није на вечни починак испратио нико у име државе, није се већало хоће ли у Алеју великана, или заслужних грађана, а није ни авион слат јер у његовој родној Доњој Црнући код Горњег Милановца, где и почива, нема писте, отишао је готово неприметно. Додуше, јесте песника пет дана после смрти постхумно одликовао председник Србије, Сретењским орденом трећег степена, што је Добрици сигурно баш значило. Оно, “ако ме се сете, сете”, и јесу, али кад га више није било.

Није Добрица данима красио насловне стране, имао специјалне емисије посвећене његовом делу, а требало је, међутим кога још занимају песници и култура. Има овај народ преча посла, да се дели на “наше” и “њихове” до бесвести. И објективно. Или да митингује и надмеће се ко може колико народа да окупи, неко у вечерњим сатима, неко у радно време, па онда да се пребројава и показује ко може више. Чему то, брате, води? Неумереним препуцавањима, вређањима, етикетирањима, рушењу, како год, али време неумитно пролази, а енергија се троши непотребно, са истим исходом. Мањина профитира, а већина калира. Мајку му, као да неко намерно све ради да човеку огади ову лепу земљу. У уторак је било 20 година од битке на Кошарама којом је заустављена копнена агресија такозване ОВК, страних плаћеника и НАТО-а на тадашњу СР Југославију. У тој акцији погинуло је 108 војника, углавном оних на редовном служењу војног рока, а до Кумановског споразума наша војска није одступила ни корак. Министар одбране Александар Вулин изјавио је, пренеше медији,  два дана пре те годишњице, да се залаже за разграничење са косовским Албанцима, и то што пре, јер “када утврдимо где је линија”, како каже, “моћи ћемо и да је бранимо”. Сад, пази молим те, где је “линија”?!. Можда да министар мало погледа Кривични законик, члан 305 и 306, уколико то још увек важи.

Шта би на такву изјаву министра, и то одбране, рекло тих 108 војника од којих неки и даље “држе линију” на Проклетијама. Или ни то што је тада било, објективно, више није важно, као ни много других ствари којих смо се невероватно лако и хитро одрекли за обећану будућност коју нам стално измичу наши “пријатељи”. Објективно.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Забрана

НАШИ СМО - Заборав

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

мај 25, 2019 207

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да…
мај 18, 2019 312

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…
мај 11, 2019 669

НАШИ СМО - Туђе цени, своје заборави

Чувена катедрала Нотр Дам у Паризу тешко је оштећена у катастрофалном пожару прошлог месеца. Гледајући снимке како ватра гута Богородичину цркву, један од симбола хришћанства, културно добро читавог човечанства, би ми криво што се то десило. Исто као што не бих волео да гледам уништавање египатских…
апр 27, 2019 375

НАШИ СМО - 1886

Ако смо завршили са митинзима, пребројавањем, ламентирањем над подршком народа, ако је, за ову руку, снимљено довољно спотова за застрашивање новинара и ако су сви на радним местима, дајте да видимо шта ћемо са 1. мајем. Празник рада, незванични празник синдиката. Дан сећања како нам је добро било…
апр 20, 2019 421

НАШИ СМО - Позориште

Недеља Фестивала глумачких остварења у којој Лозница процвета уживајући у позоришном програму глумаца аматера из различитих крајева Србије док на даске које живот значе доносе неке нове светове, димензије и магију театра, период је када се узбурка и прича о потреби нашег града за правим, градским…

Репортажа

мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"