fbpx

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је, на 60 дана, увоз меса и прерађевина из четири српске компаније „Матијевић”, „Карнекс”, „Биг бул фудс” и „Златиборац”. Мере су уведене након што су руски ветеринарски инспектори у присуству колега из Србије  у редовној и најављеној контроли обишли српске компаније из овог сектора, које имају дозволу за извоз меса и прерађевина на то тржиште. Како су пренели поједини медији, списак замерки  је дуг од  исхране и начина клања животиња, обраде и чувања меса, до услова производње и складиштења. “Реч је о неправилностима које је могуће отклонити”, ублажио је случај Бранислав Недимовић, ресорни министар. А у заједничком саопштењу  четири компаније су истакле да “већ раде на испуњавању свих захтева, који су пред њих постављени, сарађујући међусобно, али и са свим релевантним институцијама у Србији”.

Е, сад,  долазимо до питања: У чему се састоји разлика у стандардима између Србије и Русије поготово што руски нису нови, потичу из 2011? Да ли уочени пропусти нарушавају и домаће стандарде и да ли су поред 19 руских, реаговали и наши ветеринарски инспектори који су били у њиховој пратњи? Да ли је отклањање пропуста само на производним линијама за извоз у Русију или ће важити за цео систем? И кад смо код система, баш ме интересује које су то “релевантне институције система” које ће, према саопштењу, помоћи компанијама да примене руске стандарде уместо да су подигли ниво наших стандарда у општем добру. И питање које ме највише мучи - шта ће бити са “нестандардизованим” производима намењеним Русима, на чијем ће тањиру завршити? Наравно да знам одговор, на истом оном на којем су и до сада. На нашем, на који стижу и остале намирнице сумњивог квалитета, о којима повремено сазнајемо из медија, а у чију контролу пре увоза не иду наши ветеринарски инспектори.

Друга вест која ме је растужила заправо је констатација из истраживања Института за развој и иновације “Цена младог емигранта” да је “добит развијене земље у коју је радник дошао, значајнија од губитка који је друга земља претрпела његовим одласком”. Какав космополитски приступ, благо нама. Ми, ако сам добро разумела, на тај начин доприносимо развоју глобалне економије и доприносимо значајним уштедама земљама у које одлазимо јер је код нас годишње издвајање за школовање студента око 2.800 евра, а скоро осам пута више у Великој Британији, шест пута више у Шведској, пет пута више у Немачкој. А најважнија корист од тока миграција, како се истиче, “јесте новац који емигранти шаљу породици у домовину. Њихов приход побољшава квалитет живота прималаца, али и значајно утиче на српску привреду. Србија је на врху међу европским земљама у новцу који пристиже на овај начин, делећ´и прво место са Албанијом”.

Изем ти такав новац и прво место у 21. веку. Каква мизерија. Каква регресија народа који је у два прошла века слао своју децу у иностранство да се образују и донесу нова знања у земљу, а данас се теши тиме да је добро да оду да би они који остану имали да преживе. А, одлази све више, у просеку 15.700 људи годишње, сваки трећи студент рачуна на иностранство у потрази за послом и бољим животом, а неретки одговори су да иду далеко од непоштовања закона, корупције и партократије.

Истраживање је показало и да преко 90 одсто ученика, који планирају да се иселе у развијенију земљу, тврди да има пуну подршку својих родитеља за одлазак у иностранство. Овим је све речено.

Па ако не спадате у оне које више боле све ране овог света него своје и ако сте у прилици да о нечему одлучујете, хајте да се мало пажљивије погледамо. Извозимо најбољу храну и најбољу децу. Свет не пристаје ни на ништа мање од тога.

Шта ће нама остати?

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Сирене

НАШИ СМО - У фалшу

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 14, 2019 209

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 311

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 371

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1036

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 800

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"