fbpx

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника тренутних “руководилаца”, мисле да ће бити ушушкани довека, ако жмуре где и колико треба, а главу држе довољно ниско у односу на доњи део нечијих леђа, оцењују пре него што све добро провере, етикетирају исхитрено, па почну да пореде и неупоредиво. Инфантилна исхитреност.

Паметном је и комарац музика, другима ни рика слонова не помаже. Уосталом, дошло је време да ни оно др испред неког имена не значи увек оно што би требало, да диплома у случају неких јесте само парче папира без покрића, а и да све оно што се штампа одавно нису новине, као ни све што се емитује на малом екрану није телевизија, част изузецима. Време је судија, а кад довољно протекне, некима ће бридети образи када и у мраку стану пред огледало. Много смо неки чудан народ. Волимо крајности. Или нас заболе за све па нас ништа не занима. Ни шта је било, ни шта ће бити, а камоли зашто. Ничије мишљење не зарезујемо, знамо све најбоље, из свога рова не излазимо, иако се пуни водом. Главу не вадимо из песка. Незаинтересовани, или равнодушни. “Као да могу ја ту нешто да променим”. Онда често из немоћи прелазимо у безразложан бес па све терамо у тринаест слова. Нећемо ништа, нећемо ни оно што хоћемо. Јок, бре. Чекамо да ли ће први певац завршити у супи, или ће се изборити за бољи кокошињац. Ако цвркне, ко га шиша - будала, ако успе, јесте, али не би он да није било нас. Или гурамо нос где му није место, мислимо да се свет окреће око нас, да се сви баве само нама, уз кафицу претресамо не само домаћу, него и светску политику. Сви смо селектори (фудбал, кошарка…), сви бисмо да нам дају “само један дан одрешене руке” довели  земљу “у ред”. Били бисмо много бољи председници, политичари, министри… море све и свако. Нажалост, у огромном броју случајева само и једино на речима. чекамо нека велика дела да се покажемо. Зато нећемо да подигнемо папир са улице, нећемо да пљунемо у канту него пљус на тротоар, нећемо да бацимо смеће у контејнер него поред њега, хоћемо да  се гурамо преко реда, нећемо да окренемо страницу календара у кући, или канцеларији, иако је фебруар био пре пет месеци, ни да ставимо батерију у сат који не ради, “кад је све килаво који ће ми то да буде у реду”.

Углавном, најчешће  нећемо што можемо, а хоћемо што не можемо. Резултат - укопани у месту, а дани пролазе. Свако мисли да је величина видљива из космоса. Мало је оних који су схватили да се без свакога може. Није се још родио тај после кога ће свет пропасти. Па оде и Тито, што често помене једна баба, па ми претекосмо, јес' да смо се “распали”, али још мрдамо. Нема тога који живи довека, осим кроз своја дела, али и такве углавном цене када их нема. Много смо себи допустили да се опустимо, улењимо, следимо без тренутка промишљања да ли је ово баш све тако као што изгледа, има ли других начина, сигурнијих путева, бољих одлука. Лакше се препустити матици па кад звекнемо главом о камен рећи да нисмо ништа могли, струја била јака, а ниједном нисмо пробали да запливамо узводно, променимо смер. Заокупљенима прошлошћу и неизвесном будућношћу, измиче нам садашњост која неповратно одлази. Кад сиђемо са вртешке, схватићемо да је требало уживати у тренутку садашњем, ономе који се никада неће вратити, као ни наше године, детињства, младости, док смо јурили сутра, мислећи о јуче, промакло нам је данас. Накнадна памет не служи ничему. Само кајању. Могли смо, требало је, зашто нисмо, узалудна питања на крају приче која нема репризу. Као Скарлет, о много чему “мислићемо сутра”, само што много тога одговоре тражи данас. Сутра је не само касно, него и прекасно. За већину ствари. Зар не?

Некоме је комарац довољан да схвати, осталима нису ни крда. Али зато јесу они сами себи. Још да остале не дирају…

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Болест

НАШИ СМО - Памплона

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

октобар 21, 2019 42

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних…
окт 12, 2019 490

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…
окт 07, 2019 424

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 697

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 825

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"