fbpx

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било.

Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати.

Послушајте каква је данас (не)култура говора. На свим нивоима. Некада је, на пример, телевизија важила за место где се негује леп говор. Исправан, тачан, јасан, прецизан и никако вулгаран. Тада је била једна телевизија, данас их има у сваком сокаку, а са количином програма наишла је и бујица говорног смећа. Не само да се говори неправилно, него се, брате, псује за све паре. На улици можете чути девојчице старијих разреда основне које користе такве речи да би се сваки кочијаш зацрвенео у њиховом присуству. А знамо да је мера псовки кад неко “псује као кочијаш“. Некад било. Данас се најтеже речи користе као некада “добар дан”. Сад од највиших руководилаца, оних “горе”, чујете говор који пре никада нисте могли од функционера. Да ли је то стадионски жаргон пренет тамо где му није место, ко зна, али сада на дневном нивоу рафално стижу квалификације “кретени”, “нацисти”, ”фашисти”, “злочинци”, оно “лопови”, ”криминалци” и слично је постало нормално. Некада су и мала деца била научена да ћуте док други говори. Знало се - један прича, други, или остали, га слушају. Кад заврши реченицу они кажу своје и тако редом. Сви се чују, разумеју, кажу шта мисле, сложе или не сложе. Данас се на телевизијама са националном фреквенцијом форсирају сусрети људи којима је битно да их што више говори у исто време, по могућству што гласније тако да нико никога не чује, свако прича шта му је воља, а пошто нико неће да одустане (заћути) јер је то, јелте, знак слабости, онда се јачина појачава док не пређе у галаму. Не, у томе не учествују деца или помахнитали тинејџери, у тај “дијалог” су укључени одрасли људи, политичари, народни посланици, лидери којекаквих политичких странака, јавне личности, углавном не славне него “познате” по скандалима. Такав “разговор” може се данас видети на ТВ програмима за “забаву”, чувени ријалити, али и на јавном сервису у такозваним политичким емисијама. Пол  и старост не играју улогу, сви се понашају исто или слично, а  систем  је “што је глава празнија то је безобразнија”.  Нико се таквог говора не стиди. Он се негује, толерише и подржава. Недавно је Небојша Катић, пословни консултант, рекао да “У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. Цивилизовано друштво почива на осећају стида можда и више него што почива на законима. Када стида нема, нема ни јасне границе између добра и зла. Без стида нема ни осећаја кривице, ни кајања, ни части. Ако су грађани имуни на стид, закони не могу уредити друштво нити га могу цивилизовати.” Има ли стида у друштву где није срамота купити диплому, обећавати без покрића, лагати и варати, причати без икакве одговорности. То је проблем на свим нивоима. Нико не води рачуна о ономе шта, где и коме говори. Тако  забринутој жени за мужа у операционој сали медицинска сестра, средњих година, не нека шипарица која изгледа као старлета, на питање када ће захват бити готов каже - “Пацијент кад уђе у операциону салу, само онај горе зна када ће изаћи”, а у чекаоници се, иначе, налази истовремено и мајка чије је дете такође у сали и слуша ту “професионалну” и људски “топлу” изјаву. Сестра није прецизирала ко је “онај горе”, али њен први “горе” могао би да је научи обраћању породицама пацијената. За почетак.

Куд плови овај брод и где нас све помало, па и начин говора и тв програми гурају можда најбоље осликава следеће. На задатак учитељице да деца напишу шта би желела да буду кад одрасту од њих тридесетак само пет, шест је хтело да буде лекар, учитељ, сликар и Ђоковић. Остали су хтели да “возе богата кола”, а девојчице да буду певачице и старлете. Нису деца крива. Можда јесте онај горе, али какви смо, ни он нам не може помоћи. Криви су они што су се “снашли”, а још више ми “мудри” што ћутимо и чекамо да се све само од себе унормали. Не стиде се они први, не стиде се они други, а “Без стида нема ни осећаја кривце, ни кајања, ни части.”                                  

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НАШИ СМО - Воденица

НАШИ СМО - Анестезија

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 14, 2019 207

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 309

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 367

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1033

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 798

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"