Случај Атлагић-Саблић уздрмао је део јавности тек пошто је у “Утиску недеље” Божо Прелевић, адвокат и један од оснивача Скупштине слободне Србије, приметио да нико од колега глумаца није стао у одбрану Секе Саблић, коју је пар дана раније у Скупштини Србије напао посланик Марко Атлагић. Исте вечери на Твитеру је редитељ Срђан Драгојевић објавио: “Божо Прелевић је у праву – нема колега да стану иза Секе Саблић. Ево, нас пар. Али, Божо не зна – Телеком и РТС снимају 30 серија, уложено је 50 милиона евра, ради једно 400 глумаца, “златно доба”! Никола Којо је изгубио главну улогу у серији јер су наредили продуценту. Сви то знају, ћуте”.
Има и тога, без сумње, али може бити да су у праву и они који тврде да скупштинске преносе више нико не гледа па је тако промакло многима шта је тамо, где му није место, речено оно где му нигде није место. Дакле, било је то овако - Сека Саблић је дала интервју НИН-у који је објављен под насловом “Отаџбина је тамо где ти је добро а не где су сарме”, на шта је на седници Скупштине Србије речени посланик одржао трактат поентирајући: “Овој госпођи заиста недостаје патриотизам. Она је изјавила да је отаџбина тамо где ти је добро, а не где ти је сарма. Госпођо, ви имате мањак патриотских осећања. Патриотизам је камен темељац човекове моралности, светиња човекове душе. Запамтите, госпођо Саблић, патриотизам је највећи украс човекове душе, који ви, госпођо Саблић, не поседујете”. Још јој је поручио “да прелистава историју српског народа, да не би остала странац у властитој отаџбини”.
У понедељак се тим поводом огласило Удружење драмских уметника у којем је речено: “Јелисавета Сека Саблић је глумачко, уметничко име које само себе својом величином брани. Она је врхунска уметница, овенчана највећим наградама и признањима, вољена и поштована. Њено дело, позоришно, филмско и телевизијско, чине је живим културним добром ове земље и народа”. Реаговали су и други, али ја бих радо потисала коменар једног читаоца који гласи: “Домовина је тамо где је Сека”. Треба ли шта више. Не. Све остало је већ речено у чувеним Стеријиним “Родољупцима” у чијем предговору је пре 167 година записао: “Настојеће позорје нисам измислио, него све што се у њему находи, па и саме изразе и речи, покупио сам које из живота, које из новина; и читатељи ће из где којих општина зачудити се, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Шутилове итд. у свој истоветности нађу... Докле се год будемо само хвалили, слабост и погрешке прикривали, у повесници учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не гди је с пута сишао: донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи”.
Ако вам није тешко прочитајте “Родољупце” поново или погледајте неку од позоришних представа, проверила сам, могу да се нађу на јутјубу. Видећете да се ни за длаку нисмо променили и да никада ништа нисмо научили из своје историје у којој ниједном њеном великану није било лако у свом добу. И сам Стерија је прошао кроз свог “топлог зеца” после сукоба са утицајним политичаром Томом Вучићем Перишићем када је и протеран из Србије. Коју годину касније написао је горку комедију “Родољупци”. Чак педест година требало је да прође од његове смрти да би дело угледало светлост позорнице.
И како, пословично, ништа не учимо из својих грешака, тако нисмо склони ни да учимо од других. Примера ради, Краљица Елизабета је, 2002. године, Шона Конерија прогласила витезом, упркос томе што је отворено подржавао “сецесионистичку” Шкотску националну партију и упркос томе што је британска Влада два пута блокирала њено настојање да то учини. Витез Шон Конери је несметано наставио да отворено подржава отцепљење Шкотске. Или да се осврнемо на Трампов долазак на власт праћен протестима и многим тешким речима водећих холивудских глумаца. Да ли је моћни Трамп посегао за својим везама међу продуцентима? Да бар спотакне Клунија или Де Нира. Можда им је пожелео све најгоре, али ни у лудилу не би смео да покуша да их осујети на било који начин. То се у свету не прашта. Овде је то део фолклора. Овде се не клањамо величини ума или духа, овде се склањамо пред величином моћи.
Бојим се да смо “Родољупце” читали као поуку - ето шта може да вам се деси ако нисте на правој страни у правом тренутку.
Шта је, међутим, један скупштински тренутак пред величином дара и блиставог ума једне Јелисавете Секе Саблић и ништа мање чињенице да њу сви знају и воле. Ово је најмање њен проблем.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И...
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
